Вести
04. 07. 2025.
Ништа се заправо није ни десило, нити решило
Изненађена пресудом нисам, али сам узнемирена читавим поступком. Предуго траје а ништа се заправо није ни десило, нити решило. Судски поступак у Србији, за угрожавање сигурности новинарке, адвоката и тада кад се десио случај, малолетника, претвори се у агонију, у мучење од стране оних који би требало да нас штите, док се налогодавци, координатори, власник штампарије и дистрибутери и даље безбрижно шетају улицама града.
Они нису морали да беже, да се селе, да се сакривају, јер њих је полиција својим нечињењем, непоступањем у овом случају, заштитила и послала им јасну и гласну поруку да је потпуно у реду таргетирати, претити, малтретирати свакога. И новинара/ку, адвоката/цу, чак и малолетника/цу.
Претње упућени мени се нису зауставиле на „Потерницама“. Било их је и пре а било их је и после. И симптоматично: ниједна претња нема судски епилог. А како време одмиче, и случајеви имају рок трајања и могу да застаре, бојим се да никад нећу дочекати правду. Правду која би зауставила свако даље таргетирање и малтретирање. Правду која би јасно ставила до знања свима који и помисле некоме да прете да је то кажњиво, и да партија, странка не може и не сме да штити од одговорности.
И да се разумемо, нисам незадовољна казном коју је Основни суд изрекао, незадовољна сам јер је то само један осумњичени, односно један окривљени. Незадовољна сам радом полиције због које данас на том суђењу нису осуђени и други актери у овој акцији, налогодавци, координатори, власник штампарије, дистрибутери.
Надлежни морају да схвате да четврту годину за редом шаљу поруку да нападање и цртање мете на нечијем челу, угрожавање сигурности нису кажњиви, и то мора да се мења. Не због мене, већ због свих, како више никад нико не пролази кроз ово кроз шта смо ми прошли. Како никад више нико не би морао да бежи и сели се из свог родног града јер надлежни не могу гарантовати за твоју сигурност, нити да ћеш сутра жив дочекати нови дан јер имаш мету на својој глави и људе који настављају да прете и пресрећу те само да те опомену да те посматрају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.