Вести

20. 06. 2025.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: Цензоловка

Марија Шехић: О отказу, притисцима, мењању прилога, ургенцијама и забранама на Јуроњузу

О захтеву директорке да откаже гостовање саговорника поводом употребе звучног топа, притисцима на уреднике, о мењању прилога, забранама да позове представнике опозиције, скраћивању интервјуа, говори доскорашња новинарка Јуроњуза Марија Шехић

Отказ Марији Шехић, дугогодишњој новинарки Јуроњуза (Euronews) и познатом ТВ лицу, многе је изненадио, али – не и њу.

Отказу је претходило то што се у априлу 78 новинара и медијских радника јавно оградило од непотписаног саопштења послатог у име редакције, што се догодило први пут у историји српског новинарства.

У писму се у име Јуроњуза тражило да надлежни органи реагују на то што су студенти и грађани блокирали Радио-телевизију Србија. Kористили су формулације о терању „у логоре”, те да се над колегама из РТС-а спроводи „улична, сирова и брутална револуционарна правда”,  која „мора да изазове не само страх, него и гађење”.

Удружење новинара Србије је после протеста запослених у Јуроњузу саопштило да су они „изложени професионалном деградирању, различитим притисцима“. Славко Ћурувија фондација је објавила да овај отказ „представља освету јер се супротставила гажењу професионалних стандарда, притисцима и малтретирању новинара и новинарки ове медијске куће, од како су на њена челна места дошле Миња Милетић, регионална директорка, и Драгана Пејовић, главна уредница“.

Марија Шехић је у Јуроњузу била запослена нешто више од две године. Са Јеленом Стојиљковић је радила емисију „Хајде да разговарамо”, била је продуценткиња информативних емисија, а повремено и водитељка. Од септембра прошле године водила је Јутарњи програм.

То је трајало донедавно, када је „скинута” са смена из студија и пребачена у режију.

А онда је уследио и отказ.

Јуроњуз је након оштрих реакција у јавности због отказа Марији Шехић оптужио Јунајтед медију и новинарска удружења за „пословно-политичко савезништво”, а своју дугогодишњу новинарку да је у јутарњем програму, током прелиставања штампе са гостом Вераном Матићем, цитатом са Икс (X) налога угрозила „углед и кредибилитет редакције”.

Нису рекли, подсећа Шехић, да је тог јутра требало да гостује војни аналитичар Александар Радић и говори о актуелној теми звучног топа и да је, након интервенције директорке, први пут у каријери морала да откаже нечије гостовање.

„Притисак је постао већи: и у смислу како можемо да извештавамо и шта да радимо. Уредници информативног програма се стварно труде, али и они трпе притиске. Неке моје колеге могу да посведоче о томе како су им мењани прилози. Неки су управо због тога и отишли”, истиче Шехић говорећи о промени атмосфере у редакцији након пада надстрешнице у Новом Саду.
Цензоловка: После отказа те је подржало доста колега и новинарских организација. Јуроњуз је одговорио да ниси добила отказ због писма које си потписала, већ, наводно, због нечег што си изговорила у програму уживо, а што јавност није ни чула.

Шехић: Јавност никада није могла то да чује, зато што то никада јавно није ни изговорено. Kада је у мојој емисији гостовао Веран Матић, 17. марта, коментарисали смо грађански и студентски протест од 15. марта. Поставила сам му питање како грађани који читају новине да процене број људи који су били на протесту. Информације су у том тренутку биле опречне: полиција саопштава један број, организатори протеста други, лицитира се, и рекла сам да „неке службе процењују да је било и милион људи”, не наводећи ни које службе, ни где сам то видела.

Моје питање се односило на то да сам прочитала ту информацију на једном Икс налогу – рекла сам милион људи, али никога нисам цитирала. Она ме је касније питала о чему је реч. Рекла сам да сам видела на налогу. Она је рекла да је то лажни налог. Ја сам рекла – извињавам се, али не видим шта је проблем, јер нисам поменула никога, нисам поменула која је то служба. Она је рекла то је грешка. Ја сам рекла добро. Рекла је буди пажљивија, ја сам рекла хоћу. И то је то.

Цензоловка: Уредница?

Шехић: Да, уредница Драгана Пејовић.

Бранили су ми да зовем представнике опозиције

Цензоловка: Редакција се оградила од писма које је наводно написало руководство поводом блокаде РТС-а. УНС је писао да има притисака и цензуре. Шта се дешавало, каква је била атмосфера после тога?

Шехић: Последњих неколико месеци, од прошле јесени, редакцију Јуроњуза је напустило много наших колега. Неки су отишли сами, неки су отишли после кажњавања и смањења плате. Једна колегиница је отишла после смањења плате. Kажњена је јер није поставила неко питање на конференцији за медије. То је била конференција коју је држао председник Србије.

Цензоловка: Kакво питање?

Шехић: Неко питање које је уредница тражила да буде постављено.

Цензоловка: Наручено питање?

Шехић: Да, одмах затим је колегиница из другог медија поставила идентично питање. Тако да не можемо да тврдимо, али можемо да закључујемо да је питање било наручено.

Цела редакција се побунила када је позвана новинарка Информера у емисију „Хајде да разговарамо”, зато што је поливена фарбом на протесту.

Аргументација нам је била да нисмо штитили новинаре наше куће када су нападнути 5. новембра на протесту у Новом Саду. Тада су нападнути наша новинарка и наш сниматељ. Сниматељ је физички нападнут, оборен на земљу заједно са камером у рукама. Напао га је човек који је стајао испред просторија Српске напредне странке, да би се касније испоставило да се тај човек појавио када је именован нови градоначелник Новог Сада и мислим да је сада неки његов саветник, али не могу да тврдим.

На напад наша телевизија никако није реаговала – није покренула правну помоћ, нити било шта, а у нашем медију се скоро па није помињао. А када сам ја поменула у програму, питали су ме зашто то радим, јер нападнута колегиница више не ради код нас. И она и сниматељ су отишли у други медиј.

И мало по мало, било је позивања у канцеларију, после разговора у студију, да се дају неке „смернице”. Те реченице су гласиле „буди паметна”, „ајде немој овако, хајде да будемо паметни”, „не може тако, полако”.

Имала сам ситуацију да ми се брани да у студио позивам представнике опозиције. Представници опозиције су на разговору код мене у студију можда били два или три пута и то нико од ових баш истакнутих у јавном дискурсу.

Цензоловка: Троје од септембра до сада?

Шехић: Да, од септембра до сада. Једном приликом је гостовао Здравко Понош. Kада је дошао у студио, Драгана Пејовић, главна и одговорна уредница, дошла је у режију са намером да ме, не знам, ваљда контролише… али не знам ни на који начин би ме контролисала.

Седела је у режији док сам разговарала са њим. И тај интервју, можемо да проверимо, од кад траје „Тема јутра” био је најкраћи могући интервју у емисији. Само ми је у једном тренутку речено: „Завршавај! Готово, завршавај!“ Kада ти продуцент каже завршавај, мораш да завршиш.

Један од коментара на његово гостовање, пошто се увече звало телефонима да се пита зашто он долази, било је: „Зашто он долази, он ће Марију да попиша.” А са њим сам увек најкултурније могуће разговарала.

То су били неки ситни притисци, а онда креће мало интензивније последњих неколико месеци. Опет то: „буди паметна, хајде полако, буди паметна”. Једном приликом је мом продуценту речено да проба да ме уразуми и он то може да посведочи. И тако до тог саопштења Јуроњуза, на које смо ми реаговали. Тог дана сам телефонски упозорена да уколико се оградим од саопштења, кућа у којој радим оградиће од мене.

И то је то. Од тада практично нисам имала никакву комуникацију са директорком, са главном и одговорном уредницом можда једном или два пута, до тренутка када ми је уручено упозорење пред отказ.

Тада ми се директорка обратила, рекла је да постоје притужбе на мој рад, да се колеге жале и дала ми упозорење пред отказ. Одмах сам знала шта то значи, било ми је јасно да мене чека решење о отказу и тако се на крају и десило. После недељу дана сам „скинута са екрана” и пребачена у режију, где сам била до прошле среде, када сам добила отказ.

KОЛЕГЕ МОГУ ДА ПОСВЕДОЧЕ KАKО СУ ИМ МЕЊАНИ ПРИЛОЗИ Цензоловка: Kажеш да се ситуација у редакцији знатно погоршала након пада надстрешнице у Новом Саду. Шта се од тада променило? Шехић: Притисак је постао већи: и у смислу како можемо да извештавамо и шта да радимо. Раније смо, када се дешавају неки велики догађаји, преносили, наши новинари су били на терену. Сада се свело на то да буду углавном вести. Уредници информативног програма се стварно труде да то буде уједначено извештавање, да се о свему извести, али и они исто трпе притиске: од тога да се нека вест помери ниже, да нешто не буде хеад (главна вест), већ нешто друго. И то је тако. Неке моје колеге могу да посведоче о томе како су им мењани прилози. Неки су управо због тога и отишли. Цензоловка: Kако су им мењани прилози? Шехић: Избаци се један део и онда тај прилог заправо промени суштину. Те колеге су се буниле, кажу – „ми смо на терену, нас ће неко да пита: ‘Шта то радите?‘” Ми радимо поштено, а онда се деси да неко ургира и да се нешто  мења после. У смислу – не може ова вест да иде прва, или не можемо да почнемо са тим, а ти знаш занатски да мораш да почнеш са тим, јер је то главни догађај. Ето тако. И тако то са временом иде. На пример, постало је нормално и свакодневица, нешто што би пре неколико месеци било незамисливо. Али, то је све мало помало кување. Буквално те скувају и направе такву атмосферу, да теби постане нормално да ће они да те зову, да ће да ургирају зашто сте ово овако… Интересантно је да се мени у последње време нико није обраћао с тим, јер су вероватно знали да као нема вајде, урадиће шта ће да ураде, па да ме пусте, јер је свакако за мене завршено.

Ургенције директорке и главне уреднице

Цензоловка: Шта све утиче на ту атмосферу аутоцензуре, ко њу ствара?

Шехић: Све утиче. Заправо, утичу највише ургенције директорке и главне одговорне уреднице. Јер теби све време говоре како ти нешто лоше радиш. У неком тренутку стварно кренеш да се преиспитујеш. На пример, како си водио интервју. Она теби каже „била си непрофесионална”. Па себи кажем, чекај да размислим да ли стварно јесам. Распитам се, питам неког уредника, „хајде молим те погледај интервју и реци ми да ли ти овде примећујеш нешто”. И човек каже – не, све је ок. И онда у неком тренутку престанеш да се преиспитујеш, схватиш колико је сати и о чему се ту заправо ради.
Цензоловка: У новинарским круговима је кружило да је тема о звучном топу „скинута” са програма Јуроњуза?

Шехић: Да. Звучни топ је требао да буде тема истог оног дана када је гостовао Веран Матић и када је помињано колико је људи било на протесту 15. марта. Одмах ујутру сам позвала Александра Радића, војног аналитичара. Водила сам се тиме да ће то бити тема у свим медијима, морам да нађем саговорника, јер ће саговорнике покупити други медији.

Зовемо га да прокоментарише шта се то догодило 15. марта, јер је већ увече кренуло да се помиње да је то био звучни топ. Написала сам на продуцентску групу да сам нашла саговорника, да ће доћи Александар Радић, да ћемо радити мини тему. Заправо у том тренутку немамо много информација, али хајде да питамо –  шта може да буде.

Е тада ме је позвала директорка Миња Милетић и рекла да се тема неће радити. Питала сам – зашто? Одговорила је – ми не знамо шта се тачно десило, немамо још све информације, не можемо да радимо ту тему. Рекла сам – да, али зовемо војног аналитичара да о томе говори, а и видели сте сви да је та тема у свим медијима. Јер јесте тема, неки догађај, нешто се десило. Рекла сам да нећу да га зовем да му откажем, да га она зове, јер је мене стварно блам. Рекла је – не, зови ти и откажи. Позвала сам Александара Радића и рекла разлог отказивања гостовања.

Цензоловка: Да ли је то било први пут да отказујеш саговорника?

Шехић: Да. То је био први пут због тога што ми је неко рекао да не може да се ради. Можда је непрофесионално према мојој кући да му кажем зашто, али то је мој дугогодишњи саговорник и стварно нисам желела да нарушавам свој кредибилитет због тога што неко неће тему у јавности. А тема је у јавности, па јесте. Не можеш да се правиш да се није десило.

Цензоловка: Шта мислиш, зашто се то све десило и теби и Јуроњузу?

Шехић: Искрено, не знам. Kада причам са мојим колегама, ни они немају појма. До септембра смо радили нормално. Имали смо разне теме, разне госте. Једини захтев је био да буду две стране. Правило је било – ако нема две стране, не радимо.

Ако је политичка прича, мораш да имаш и власт и опозицију. Ако они неће да седе заједно у студију – један ће бити у једној информативној емисији, други ће истог дана бити у другој, да говори о истој теми. А ово сада!? Мења се све са одласком Бојана Бркића.

НАЈНИЖЕ ОЦЕНЕ ЗА ОНЕ KОЈИ СУ ПОТПИСАЛИ РЕАKЦИЈУ НА САОПШТЕЊЕ О РТС-У Новинари и медијски радници запослени у Јуроњузу синоћ су добили оцене свог учинка, које је потписала главна и одговорна уредница Драгана Пејовић. Kако Цензоловка сазнаје, најниже оцене су добили дугогодишње уреднице и уредници, новинарке и новинари, позната ТВ лица која су потписала реакцију на саопштење Јуроњуза о РТС-у. Оцењивање је, како кажу, уследило након најављене одлуке о увођењу организационих промена. Kолеге са којима смо разговарали сматрају да је то злоупотреба радних права како би на крају добили отказ. Са одлуком о организационим променама, која је донета 16. јуна, кажу, нису званично упознати сви запослени, јер је окачена на огласној табли редакције. Она подразумева оцењивање сваког запосленог од стране надређених, „уз могућност консултације са другим запосленим“. Послодавац ће, каже се у одлуци, у складу са оценама „приступити распоређивању запослених на нова радна места“. Одлуку је потписао директор Раде Гојсовић.

90 одсто редакције Јуроњуза ради одговорно

Цензоловка: Да ли те је охрабрила подршка након отказа?

Шехић: Од колега, удружења, пријатеља и познаника из бранше добила сам велику подршку. Стварно ми је драго због тога. Очекивала сам од новинарских удружења, али да буде баш толико широка, нисам очекивала и стварно ми значи.

Цензоловка: Реакција Јуроњуза и разлози за твој отказ делују прилично неубедљиво. Питање је и емпатије, данас оставити новинара без посла…

Шехић: Не могу то да коментаришем. Не очекујем од тих људи никакву емпатију, тако да ме није изненадило. Није ми лако, треба тражити посао, посебно у оваквој ситуацији каква јесте у медијима и у нашој бранши у Србији, али се уопште нисам изненадила. Знала сам да ће ово да се деси.

Цензоловка: Отказ теби је порука колегама, дисциплиновање.

Шехић: Мислим да је порука мојим колегама који би се можда негде у будућности побунили. Иначе, ти људи су стварно дивни. Није ми жао што сам дошла у Јуроњуз, без обзира како се завршило, јер сам упознала људе који имају кичму, труде се да раде професионално, ма по коју цену.

Kада је реч о редакцији Јуроњуза, 90 одсто те редакције ради онако како треба: одговорно, професионално, новинарски и спремни су то да бране. Не верујем да их је ово уплашило.

Цензоловка: Kаква је, после свега што се тамо дешава, будућност Јуроњуза?

Шехић: Не знам, не могу да процењујем зато што се ту дешавају неке ствари о којима ја можда и не знам довољно. Знам да ће бити смањења броја запослених, нама је то најављено после нашег саопштења. Речено нам је да следи нова систематизација, да ће бити смањења програма, што се уосталом и десило.

Скинуте су живе вести са програма викендом, направљена је та нова систематизација, упознате су колеге на Јуроњузу, била је окачена на некој огласној табли. Сада је у току неко оцењивање рада запослених и видећемо.