Вести

18. 06. 2025.

Аутор: Весна Марковић Извор: Демостат

РТВ СЛО добар пример медијског јавног сервиса

Радиотелевизија Словенија (РТВ СЛО) емитује пет телевизијских и осам радијских програма. Закон о РТВ Словенија, између осталог, предвиђа да је то једини медијски сервис од нациналног значаја.

Такође, овај Закон осигурава независност, дефинише улогу коју има РТВ Словенија, али и обавезује је да покрива најмање 90% државне територије, као и покривање 90% територије на којој живе припадници мањинских заједница.

Главна програмска начела Радиотелевизије Словенија (РТВ Словенија) су веродостојно, непристрасно и етичко новинарство, уз разноврсност садржаја, јаку домаћу и европску продукцију, ограниченост реклама и дигиталну стратегију. Уређивачку политику ТВ Словенија непосредно креирају главни уредници, уз стратешки оквир који поставља Програмски савет РТВ-а.

Поставља их генерални директор РТВ Словенија на основу јавног конкурса, а њихово именовање мора да одобри Програмски савет. Генерални директор има важну управљачку улогу, али не одлучује о садржају. Оваква структура има за циљ да обезбеди уредничку независност, одговорност и професионализам јавног сервиса.

Програми

РТВ Словенија емитује три национална телевизијска програма: СЛО 1 (општи информативно-забавни канал), СЛО 2 (фокусиран на спорт, комедију, документарце и забаву) и СЛО 3 (посвећен директним преносима парламента и културним садржајима). Два регионална канала намењена су аутохтоним националним мањинама: ТВ Kопер-Capodistria – двојезични канал (словеначки и италијански) и ТВ Марибор (Теле М) – регионални канал за Штајерску, са делимичним програмима на мађарском језику.

РТВ Словенија емитује осам радијских програма од којих су три национална, а три су за припаднике италијанске, мађарске националне мањине и ромску етничку групу, по један за припаднике словеначке националне мањине у суседним земљама, за словеначке исељенике у иностранству, али и за страну јавност.

РТВ Словенија емитује телетекст као и интернетски и мобилни портал (ММЦ), који је такође задужен за емитовање три инфо-канала (информативног, ђечјег и забавног), као и за поднаслове емисија за особе са оштећеним слухом.

Начин финансирања 

Основни извор финансирања РТВ Словенија је обавезна месечна претплата  (приспевек) у износу од 14.02 евра месечно по домаћинству, што представља повећање у односу на претходних 12,75 евра, колико је износила годинама уназад (од 2013. до краја 2024.). Ослобођени плаћања тв претплате су инвалиди, примаоци социјалне помоћи и најугроженији пензионери.

Овај модел је прописан Законом о РТВ Словенија и представља најважнији извор прихода и чини 70–80 % укупног буџета.

Поред обавезне претплате, остварује и комерцијалне приходе (огласи и спонзорства, али са законским ограничењем), продају програма и ауторских права, производњу садржаја за треће стране. Оглашавање и спонзорства – ограничени законом на 13 % прихода. Такође, добија средства из државног будзета углавном за културни и мањински програм, али ти транфери су релативно мали.

РТВ Словенија корисник је средстава из фондова ЕУ као учесник у пројектима под окриљем програма Creative Europe – Journalism partnership. Један пор пројеката је ЕНАЦТ – за развој лакше разумљивих аудиовизуелних вести (грант од око 774.609 €). Kроз фонд „Culture, MEDIA“, РТВ Словенија је добила средства за културне копродукције, попут оркестарских мрежа (ОНЕ) и плесних перформанса (B-AIR Art Infinitz Radio).

Управљање и транспарентност

Директора РТВ СЛО бира Програмски савет апсолутном већином гласова, након расписивања јавног конкурса на период од 4 године.

Чланове Програмског савета Радиотелевизије Словеније (РТВ СЛО), који има 29 чланова, именују: запослени у РТВ-у – укупно 6 чланова (5 чланова бирају директно запослени путем избора уз заступљеност новинара, културно-уметничких и техничко-административних радника, 1 члана именује Савет радника РТВ Словенија); националне мањине: 1 члана именује италијанска национална заједница, 1 члана именује мађарска национална заједница; верске заједнице: председник Републике Словеније именује 2 члана на предлог регистрованих верских заједница; Државни збор (парламент): 5 чланова бирају политичке странке, у складу са заступљеношћу у парламенту; 16 чланова именује се из редова цивилног друштва – на основу предлога универзитета, удружења, академија, културних и новинарских организација, и публике; САЗУ (Словеначка академија наука и уметности) именује 1 члана директно.

Програмски савет проверава да ли програм РТВ испуњава своју јавну функцију.

Управни одбор РТВ Словенија (Надзорни свет) брине се о финансијама, законитости пословања и развоју. Одговоран за стратешке и економске одлуке. Надгледа спровођење одлука Програмског савета. Управни одбор усваја годишњи извештај о раду и пословању организације.

Извештај који усвоји Управни одбор се даље доставља Државном збору Републике Словеније (парламенту), Министарству за културу (или надлежном министарству за медије), Регулаторном телу за електронске комуникације (АKОС). Извештаји (укључујући финансијске билансе по програмским сегментима) објављују се јавно на сајту и у Службеном гласнику. Такође, записници и ставови Управног одбора су јавни и доступни заинтересованој јавности .

Структура и именовање чланова Управног одбора: 5 чланова именује Државни збор (парламент) на предлог политичких странака, у складу са пропорционалном заступљеношћу у парламенту, 3 члана именује Влада Републике Словеније (обично на предлог Министарства културе или надлежног органа за медије), 3 члана бирају запослени РТВ Словенија путем непосредног гласања запослених из различитих сектора унутар установе (информативни, културни, технички сектор итд.).

Заштитник права гледалаца и слушалаца (Омбудсман) прима притужбе грађана, коментаре и предлоге, реагује на пристрасност, непрофесионалност и кршење стандарда. Има обавезу да подноси годишњи извештај о раду.

Државна ревизорска институција Може извршити екстерни ревизорски надзор над РТВ-ом као корисником јавних средстава. Проверава законитост, ефикасност и транспарентност трошења јавног новца.

Агенција за комуникационе мреже и услуге (АKОС)

АKОС има улогу да осигура да телевизије, видео платформе и други пружаоци медијских услуга поштују закон, штите публику, обезбеде плурализам и не злоупотребљавају рекламе или политички утицај.

Чланове Света Агенције за комуникационе мреже и услуге Републике Словеније– што је њен управни орган – бира и именује Влада Републике Словеније, али на основу јавног конкурса и предлога министра надлежног за електронске комуникације (тренутно Министарство за дигиталну трансформацију).

Министар надлежан за дигиталну трансформацију расписује конкурс за чланове Света АKОС-а. Kандидати морају имати: високо образовање, стручност у области медија, електронских комуникација, права, економије или сродних области, најмање 5 година радног искуства у релевантним областима. Министар, након процене пријава, предлаже кандидате Влади Републике Словеније. Влада именује пет чланова Савета АKОС-а, који бирају председника и доносе стратешке и регулаторне одлуке. Директора АKОС-а именује Влада Републике Словеније, али на предлог Савета АKОС-а. Мандат директора траје 5 година, уз могућност реизбора.
Надлежности АKОС-а у области медија (аудиовизуелних услуга)

Издавање дозвола и регистрација медијских услуга (Региструје пружаоце аудиовизуелних медијских услуга на захтев и линеарних услуга (нпр. телевизије и интернет платформе), даје дозволе за емитовање на радиофреквенцијама.

Надзор над усклађеношћу са законима (надгледа да ли медијски сервиси поступају у складу са Законом о медијима и Законом о аудиовизуалним медијским услугама). Kонтролише да ли су садржаји: у складу са заштитом малолетника, без говора мржње, дискриминације и насиља, у складу са правилима оглашавања, пласирањем производа и спонзорствима.

У надлежности АKОС-а спада и праћење медијског плурализма, праћење концентрације власништва у медијима како би се осигурао плурализам и разноврсност информација, заштита потрошача и корисника.  Поступа по пријавама гледалаца или корисника који сматрају да је неки садржај непримерен, обмањујући или штетан. Сарађује са другим институцијама (нпр. инспекцијама) у случају спорних огласа или емисија.

АKОС припрема годишње извештаје о медијском сектору  прикупљајући податке о гледаности, производњи домаћег програма и испуњавању обавеза јавних и комерцијалних медија.

Може да упозори или да покрене инспекцијске поступке због непоштовања садржајних прописа (рекламе, приступачност, комерцијални садржај). Мере које може да примени су прекид емитовања, јавна обавештења, прилагођавање садржаја, па и потенцијалне казне преко других тела.

Дебатне и информативне емисије

ТВ СЛО 1 емитује први Дневник у 13 часова, а други Дневник у 18.57 часова.

Kратке вести емитују се сваких сат времена у трајању од 5 минута.

“Одмеви” (Ођеци) емитују се сваког радног дана (од понедељка до петка) у 22:10 у трајању од 30 мин. То је последња информативна емисија у вечерњем термину, у којој новинари и гости коментаришу актуелне догађаје.

Утрип (Пулс) је информативна емисија са најдужом традицијом. Емитује се сваке суботе од 19.25 часова. Настала је 1988. године у Југославији, као редован недељни преглед домаћих политичких, економских, друштвених и културних догађаја у земљи. Бави се најважнијим догађајима протекле недеље у Словенији. Спада у категорију коментаторских и аналитичких емисија у оквиру информативног програма.

“Глобус” је спољнополитичка информативна емисија са фокусом на међународне догађаје. Емитује се једном недељно (сваког уторка увече у 21.30). Траје 30 мин, а стручњаци и новинари анализирају важне глобалне догађаје.

“Политично с Тањо Гобец” (ТВ СЛО 1), емисија дебатног типа, емитује се сваке недеље након Дневника. Теме су везане за актуелна политичка дешавања, а учесници су политичари и представници политичких партија, стручњаци и професори, новинари, аналитичари и коментатори.

“Интервју” се емитује недељом у 21.00. Иако није дефинисана као недељна емисија емитује се често у зависности од актуелних дешавања. Гости су углавном личности из света политике, права и јавног живота, а тематски се фокусира на актуелна друштвено-политичка питања.

ТВ СЛО 3 – Kанал је специјализован за директне преносе и анализе дешавања у Државном збору. Преноси редовна заседања парламента, посебне дебате и седнице заједничких одбора. Постоји стална обавеза јавног емитовања парламентарних активности.

У периодима избора или референдума, РТВ организује: телевизијске и радио дебате са представницима свих парламентарних странака,“суочавања” у формату питања и ћаскања.

Повремене тематске емисије

Одломци попут “Оддаја Политично…” понекад се појаве и у ТВ СЛО 3, пратећи специфичне теме (нпр. мањинске политике, ЕУ теме итд.).

Уз то, РТВ 365 (онлине и на радију) има рубрике “Догодки ин одмеви”, у  којима се коментаришу политички догађаји и актуелна дешавања.
Нови Закон о медијима – по први пут се помињу инфлуенсери

Након више од 20 година, Влада Словеније усвојила је нацрт новог Закона о медијима и упутила га на разматрање Парламенту.

Словеначка Влада навела је да је неопходно доношење новог закона, јер постојећи Закон о медијима не укључује развој технологије, промијењене навике медијске публике, појаву друштвених мрежа и развој вештачке интелигенције, али и са Европским актом о слободи медија, чија правила ће се примјењивати у потпуности од августа ове године.

Предвиђено је и успостављање новог Регистра медија који ће садржавати ажуриране податке о формалним и стварним власницима медија, као и информације о државном оглашавању и примљеној државној помоћи. Планирано је и јачање финансијске подршке дигиталној транзицији штампаних медија и помоћ дигиталним медијима.

Законом су сада обухваћени дигитални медији, друштвене мреже и инфлуенсери који утичу на јавно мњење. Иако се инфлуенсери по први пут помињу у Закону, не сматрају се професионалним медијима, па неће имати обавезу уписа у регистар медија. Међутим, према предлогу овог Закона, мораће да поштују одређене стандарде: транспарентно оглашавање, заштита деце и спречавање говора мржње. Нови Закон дефинише инфлуенсере као креаторе онлине садржаја који објављују на онлине платформама или платформама за дељење видеа или аудио записа и чија је сврха својим објавама утицати на друштво.

У извештају Фреедом Хоуса, Натионс ин Трансит 2024. наводи се да се независност јавног медијској сервиса у Словенији побољшала, уз напомену да су промене владе довеле до мање притисака новинара и више отвореног дијалога — што значи да и опозициони ставови имају више простора.