Вести
15. 06. 2025.
Радио Косовска Митровица: Примена вештачке интелигенције у медијима све учесталија
Вештачка интелигенција (АИ) је све присутнија у медијима, и користи се у многим фазама рада – од истраживања и писања вести, до персонализације садржаја и борбе против дезинформација.
Видео: Александра Милошевић
Ова врста напредне технологије у новинарству омогућава аутоматско писање вести. Може да генерише једноставне вести, најчешће на основу података. Никако не замењује новинаре већ их подржава код обраде досадних и понављајућих задатака, како би се они фокусирали на анализу и истраживање.
Александра Ничић новинарка портала Удружења новинара Србије и докторанткиња на Факултету политичких наука у Београду, каже да је истраживање које је спровело УНС показало да се вештачка интелигенција користи у новинарству.
„Истраживање које је спровео УНС са Албанским центром за квалитетно новинарство из Тиране, са Медија центром из Чаглавице и са Центром за развој омладинског активизма из Сарајева показало је на узорку од 500 испитаника, младих новинара и студената новинарства користе вештачку интелигенцију у свом раду. Међутим они је не користе свакодневно, а истраживање је такође показало да шватају да АИ не може бити потпуна замена за њих већ само асистент који им помаже у раду“, рекла је Ничић.
На пример „Associated Press“ користи AИ за писање извештаја о берзи и спортским резултатима док Ројтерс користи систем Линкс Инсајт који помаже новинарима да анализирају податке и предложе им занимљиве приче.
АИ може да прочешља милионе докумената, пронађе шаблоне и аномалије,открије лажне садржаје и анализира дезинформације…
АИ у новинарству доноси и велике изазове. Поставља се питање ко је одговоран ако АИ напише нешто погрешно и како спречити злоупотребу и обезбедити транспарентност и поверење.
Александра Ничић сматра да је потпуно у реду да новинари користе АИ у свом раду али је битно да њена примена буде транспарентна и одговорна.
„Транспарентност подразумева да сваки пут када користимо вештачку интелигенцију за креирање медијског садржаја то и назначимо и у ком делу је коришћена вештачка интелигенција, а када је у питању одговорна примена то значи да новинари уредници сносе одговорност за садржај који су објавили и да ако су објавили неку неистиниту информацију за то сносе одговорност сами уредници и новинари а не неки алат АИ који је произвео дезинформације“, каже Ничић.
Транскрипција, аудио и видео садржаји, провера правописа у тексту, преводи – сад су већ на неком задовољавајућем нивоу у 90 одсто случајева, док у 10 одсто мора да ради човек.
Уредница портала Алтернативна Ана Марија Ивковић сматра да су бенефити вештачке интелигенције значајни нарочито код сумирања текстова.
„Ми као редакција користимо АИ када желимо да сумирамо одређени текст и то је велика помоћ у смислу да не мораш сам да одређујеш шта је оно кључно већ да то уради АИ, с тим штто је потребна велика пажња, јер АИ још увеек није довољно добра да би могла потпуно сама да сумира текст. Ипак рекла бих да је то највећи бенефит уз откривање граматичких и словних грешака за шта ми често немамо времена“, каже Ивковић
Робот ипак не може да замени још увек људсу креативност а људска интелигенција је по њеном мишљењу ипак испред вештачке.
„Робот може да прекуца текст који није у потпуности тачан, да чак испише текст у којем налазите делове којих уопште нема иницијално у транскрипту, тако да је људска интелигенција и даље изнад вештачке и то је оно чега морамо да будемо свесни и мислим да она може да буде помоћ али да не можемо потпуно да се ослонимо на њу када је у питању писање текста“, каже Ивковић.
Зато су многе редакције увеле смернице за употребу вештачке интелигенције, које захтевају људску проверу и јасно обележавање АИ-генерисаног садржаја.
Новинарка Александра Ничић уочава проблем, а то је да ипак не постоји договор на нивоу свих редакција и да је то још увек на нивоу експеримента.
„Мислим да је потребно да се на нивоу редакција изради неки интерни кодекс или макар неке интерне смернице које би им помогле да швате који је начин коришћења АИ у складу са професионалним и етичким стандардима“
У Европи чак и до 50 одсто медија користи неки од алата вештачке интелигенције, уз обавезну проверу кредибилности података, а код нас тек почиње употреба чет-ботова и разних програма за обраду текста и слике. У последње време медији праве сопствене стратегије употребе вештачке интелигенције. То не значи нужно и смањење броја запослених, већ могућност да се они више посвете креативном раду и напредовању.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.