Вести
15. 05. 2025.
Теку рокови за нови Савет Рем-а, може ли се спречити нова фарса
Када би медији у Србији били слободни, када би тело које је задужено да се стара о санкционисању онога што режимски тв таблоиди емитују и када би садржаји чији је једини циљ да цртају мету на ружичастим и другим фреквенцијама били забрањени, можда би и Србија уз друге претпоставке, имала слободне изборе.
Зна то власт, зна то Европа која нас подсећа да договорено још није урађено, а зна то и опозиција и зато су многи опрезни када студенти зову на изборе. А захваљујући студентима и блокади јавног сервиса, имамо нови конкурс за чланство у Савету РЕМ-а. Ако би било искрене воље, за неколико недеља, поменуто тело могло би заиста да почне да функциоше како Закон предвиђа. Колико је све то реално и знају ли се кандидати нове трке, Јелена Кикић, репортерка Днвеника на ТВ Нова.
Још девет дана има група од 9 овлашћених предлагача да скупштини достави своје канидате за Савет РЕМ-а. И као да претходни конкурс није пропао због нерегуларности односно повлачења 7 незавинсих кандидата и као да РЕМ противно закону месецима нема своје руководство, креће се од нуле, као да ничег није било.
„Ми смо завршили са више од пола, 17 нелегитнимих кандидата, не знам колико, исто тако 34 нелегална предлагача и цео процес, ево ми смо једина земља ваљда која шест месеци нема Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и нико није одговарао“, каже Тамара Филиповић Стевановић, генерална секретарка НУНС.
Власт се ипак води једноставном математиком по којој испада да ће до почетка сезоне годишњих одмора Србија испунити један од услова који ће јој омогућити новац из Европске уније и наставак преговора.
„Процедура је покренута, 15 дана је рок за пријаву кандидата који треба да прођу одређена удружења, врло је компликовано и на крају неколико седница тог одбора, мислим да је реално да се то заврши до краја маја, самим тим почетком јуна или у првој половини јуна би могли све то и да испоручимо“, поручила је Елвира Ковач, председница Одбора за европске интеграције.
Јесте, процедура за избор чланова Савета РЕМ је компликована и досадна, што не значи да није јако важна, и то за све, не само за заполесне у медијима.
„Савет РЕМ и сваки кандидат у Савету РЕМ, односно члан, он се брине за јавни интерес, он се брине за имплементацију Закона о електронским медијима и свих оних 15 подзаконских аката који прате тај закон и који уређују медијску сцену у Србији. Ако их предалжу деца они сад заступају децу? Не. Или црква? Није уопште ствар у томе. Свако од предалгача мора да нађе кредибилне људе који испунавју критеријуме и они нису њихови експоненти у том савету, не, они су чувари нашег јавног инетерса“, објашњава Филиповић Стевановић.
Те чуваре Скупштини Србије предлаже девет предлагача, од Заштитника грађана и оба повереника, преко новинарских удружења, издавача електронских медија, државних и приватних акредитованих универзитета, удружења која се баве заштитом деце, слободом изражавања, као и филмским, сценским, драмским уметницима и композиторима, односно национални савети и верске заједнице. А иза њих заправо десетине удружења и организација, од којих је добар део, показао је претходни поништени конкурс, формиран само да би прошли кандидати који одговарају власти, не и јавном интересу.
„Омер онога што се дешавало и опсег може да се негде измери и пореди са Ћацилендом који је ево ту поред нас, то су тако неке фантомске појаве и тако нека удружења која је Одбор за информисање одобрио и рекао да нема никаквих проблема и да је она легитимна, али свако ко иоле се бавио овим послом или има било коју свест о томе, када упореди критеријуме и оно што пише у закону лако ће уочити да одређени кандидати или крше, имају сукоб интереса или не испуњавају критеријуме кроз свој ангажман“, истиче Драгослава Барзут, Грађанске иницијативе.
На папиру све изгледа како треба, пракса је доказала да власт уз скупштинску већину и медије које контролише може свашта. Удружења, она права, свесна су и направљене штете и посла који мора да се обави.
„И Европска унија, врло јасна порука је и њима послата, није до тога да ћемо само штиклирати да смо изабрали тај Савет РЕМ-а, то је први корак, оно што чека тај Савет РЕМ-а то је највећи посао и шта ће тај Савет РЕМ-а радити. Прво како ће изгледати, а онда шта ће радити. Јер то што је нерад претходног Савета РЕМ-а направио сад треба тих неких 9 кредибилних људи енормну енергију и кредибилитет да уложе у рад да би се мало померили на тој медијској сцени. Да није било студената и двонедељне блокаде РТС-а тешко да би ико осим стручне јавности и парламентарне опозиције констатовао важност РЕМ-а. И ништа се од прошлог до овог конкурса није променило. Једина новина је заправо нада да ће грађани више обратити пажњу на то кога власт покушава да им потури као стручњаке који ће водити бригу о ономе што се у медијима гледа и слуша“, објашњава Филиповић Стевановић.
„Има наде , има разлога за оптимизам више него икада јер су управо студенти ти који су то питање са својим захтевом, изосећи захтев да РЕМ мора да буде изабран и да то буде транспарентно и по слову закона у ствари популаризовали у једној широкој, у јавности шта РЕМ значи и колико је он важан“, сматра Барзут.
За сада, имена кандидата нема у јавности, а овлашћени предлагачи још преговарају и не желе да прејудицирају коначна решења.
„У прошлом конкурсу су наши кандидати били Дубравка Валић и Родољуб Шабић, тако да овде ћемо имати неке мале измене, али у принципу ми остајемо верни нашим кандиатима и кандидаткињама тако да је то просто јасно и неће бити неких великих изненађења“, поручује Барзут.
„НУНС још није донео одлуку о дефинитивном учешћу у процесу али ових дана би извршни одбор требало да донесе одлуку овакву или онакву видећемо, не могу ништа да прејудицирам“, каже Филиповић Стевановић.
Док цивилно друштво и професионалан удружења покушавају да уведу ред у деценијама занемарен и заробљен систем, истражни органи и инспекције тихују. Врачарски ССП је саопштио да је најмања а најгушће насељена београдска општина за мало више од годину дана дала преко милион и 452 хиљада динара режимском гласилу, а некада угледној телевизији Студио Б и 450.000 динара новинама Ало.
По ком основу и у чијем интересу не зна се. Са јавним конкурсима и независним локалним медијима ситуација је много гора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.