Вести

11. 05. 2025.

Аутор: Бобан Каровић Извор: НИН

Избор за чланове Савета РЕМ: "На регулаторном телу ће се преламати наше ‘огледало’ у наредним годинама"

Две недеље је током априла трајала студентска блокада Радио-телевизије Србије (РТС) са конкретним захтевом – расписивање конкурса за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Студенти су у томе успели: крајем априла је заседао Одбор Скупштине Србије за културу и информисање, најпре је поништио стари и расписао нови конкурс, а потом је ове недеље објавио и јавни позив за предлагање кандидата за избор чланова Савета РЕМ. И тиме је почела нова “битка” за ово регулаторно тело око којег се последњих година често ломе копља, јер га део стручне, критичке и опозиционе јавности види као важну полугу актуелне власти. Сада читав процес с великом пажњом прати не само домаћа јавност, него и европски званичници.

Улога РЕМ-а јесте велика и важна. Између осталог, то тело издаје дозволе за рад телевизија, контролише њихов рад и може да изриче мере оним које крше правила. Овог последњег, међутим, у пракси није било превише. Зато се од нових чланова Савета РЕМ-а много очекује – најпре да поправе медијску, а самим тим и свеукупну друштвено-политичку сцену Србије, пише НИН.

Зашто је РЕМ важан

Потпредседница Удружења новинара Србије (УНС) Оливера Милошевић истиче за НИН да је РЕМ одувек био важан с аспекта његове примарне улоге да контролише и регулише рад електронских медија.

“Са кредибилним члановима Савета РЕМ-а, који би, без државне цензуре и уплитања, професионално радили свој посао, то тело имало би немерљиву улогу у креирању друштвеног амбијента. Наше друштво у том случају не би било оволико морално девастирано и поларизовано, нити би медијска слика била извитоперена до те мере да угрожава безбедност група и појединаца, неистомишљеника власти. Сведоци смо да су поједине телевизије постале праве арене за обрачун са критичарима власти, без икаквих кочница, све је ‘дозвољено’. Данас би РЕМ са непристрасним и кредибилним Саветом био лек и нулта тачка за корените друштвене промене, али је страх да би оне последично довеле и до промена на политичком плану очито јак. У томе се може учитати не само значај РЕМ-а данас, већ и његова скорија будућност. На овом регулаторном телу преламаће се наше ‘огледало’ у наредним годинама”, наводи Оливера Милошевић.

Новинар Веран Матић оцењује за НИН да је РЕМ једна од кључних карика у стварању предуслова за оздрављење овдашње медијске сцене и равноправнију предизборну кампању.

„Он треба да омогући трансформацију Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине у истинске јавне медијске сервисе, јер они то тренутно нису - РЕМ бира Управне одборе јавних сервиса, а ови менаџере и уреднике - као и да санкционише свакодневна кршења Закона о електронским медијима од стране пружалаца медијских услуга. Без две трећине истински независних експерата у Савету РЕМ то ће бити немогућа мисија. Зато је важно да се сви мобилишу након јавног позива, јер се од оснивања Регулатора пре двадесет година није десило да се мења комплетан састав Савета РЕМ”, каже Матић.        

Ко може да предложи чланове

Савет РЕМ има девет чланова које бира Народна скупштина, на предлог овлашћених предлагача, при чему се три члана бирају на две, три члана на четири, а три члана на шест година.

Овлашћени предлагачи су: Заштитник грађана, Повереник за заштиту равноправности и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, затим универзитети акредитовани у Србији, удружења издавача електронских медија у Србији чији чланови имају најмање 30 дозвола за пружање аудио и аудио-визуелних медијских услуга, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива, удружења новинара у Србији, од којих свако удружење има најмање 300 чланова са плаћеном чланарином, а регистрована су најмање три године пре расписивања јавног позива, те удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Србији, ако су регистрована најмање три године пре расписивања јавног позива. Овлашћени предлагачи су и удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива, а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године, те удружења чији су циљеви заштита деце, ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива, а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године, као и национални савети националних мањина и цркве и верске заједнице.

Мандат претходном сазиву Савета РЕМ-а истекао је 4. новембра прошле године и то тело од тада практично не функционише. У међувремену је било покушаја да се изаберу нови чланови, али без успеха. Седам од 18 кандидата за чланство у РЕМ је крајем јануара повукло кандидатуре, то су независни кандидати: Саша Мирковић, Жељко Хубач, Дубравка Валић Недељковић, Александра Крстић, Родољуб Шабић и Душан Алексић, као и кандидат националних савета националних мањина Мухедин Фијуљанин. Од ових кандидата су се чуле оцене да цео процес “није инклузиван и транспарентан”, те да је “политичка честитост затајила у процедури за избор новог Савета РЕМ-а”. Након тога је цео процес био у застоју све до недавне студентске блокаде РТС-а.

Шанса за бољи исход

Оливера Милошевић из УНС-а каже да је велики помак, али и добра одлука што је претходни конкурс поништен и расписан нов, а заслуге за то, истиче, између осталог дугујемо студентима који су са тим захтевом данима протестовали испред РТС-а.

“Претходни процес пратиле су бројне нерегуларности којима је извргаван Закон о електронским медијима, чије последње измене су требале да доведу до једне правичније процедуре избора Савета РЕМ-а, односно смањења утицаја државе.То се, нажалост, није догодило и имали смо накарадну процедуру са кандидатурама, које нису само биле у супротности са законом, већ и са елементарном етиком, од сукоба интереса до Гонго организација са упитним бројем чланства. Неодрживост таквог модела, одустајање једног броја кандидата и притисак јавности приморали су власт да понови конкурс, али мотив власти за контролом РЕМ-а, чини се, никада није био већи у контексту актуелне друштвено-политичке ситуације и могућих избора. Зато није реално очекивати умивену и чисту процедуру, нити се надати да ће све протећи у духу закона”, наводи Милошевић и додаје:

“Медијска заједница, додуше онај њен део који није и сам доприносио нерегуларностима, мора бити одлучнија у инсистирању да се поштују правила. Остаје нам и да се уздамо да ће очи јавности широм бити упрте у предстојећи избор и да фокус студената остане на овој теми. То је данас, нажалост, једни пут да се држава примора да поштује сопствене законе, што би у нормалним околностима било неупитно.”

Веран Матић сматра да ће нови конкурс бити бити успешнији ако се максимално укључе и мобилишу сви кључни актери - студенти, овлашћени предлагачи, кандидати, представници опозиције и невладиног сектора.

„Нови Јавни позив је расписан као последица двонедељне блокада РТС-а и студентског захтева, чиме је ова тема постала неупоредиво значајнија за шири круг људи. Самим тим, овај процес ће се одигравати под много већом пажњом заинтересоване, не само стручне већ шире јавности и представника међународне заједнице. У таквим окоилностима, ако постоје политичка воља и механизми којима би се предупредиле законске злоупотребе које су карактерисале претходни процес, овај Јавни позив би могао да резултира бољим ишодом него пређашњи”, закључује Матић.

Под лупом европских званичника

Избор за чланове Савета РЕМ-а последњих дана већ јесте тема европских званичника. На седници Европског парламента (ЕП), на којој је представљен извештај о Србији, европска комесарка за проширење Марта Кос је као "кључни корак у обнови поверења" и пут за "излазак из странпутице" навела управо избор Савета РЕМ-а, истичући да у тај процес треба укључити све релевантне актере.

„Морамо ујединити поново све политичке учеснике, цивилно друштво, све заједно како бисмо остварили све обавезе на које се Србија обавезала прошлог децембра, а то су избор РЕМ-а, усвајање осталих медијских закона и препорука за реформу судства“, поручила је Марта Кос.

И известилац ЕП за Србију Тонино Пицула је истакао да у нашој земљи “регулаторно тело за медије не функционише”, те да “недостаје осигурање независности кључних институција, укључујући РЕМ”.

А амбасадор ЕУ у Србији Емануеле Жиофре је, након објављивања новог позива за предлагање кандидата за чланове Савета РЕМ, поздравио тај потез.

"Радујемо се транспарентном и инклузивном процесу који ће резултирати кредибилним, снажним и независним регулаторним телом у корист плуралистичког окружења електронских медија", написао је Жиофре у објави на мрежи Икс.