Вести
30. 04. 2025.
Без динара за Бечеј на конкурсу за интернет медије 2025. године
Изгледа да у Бечеју више нико не уме да напише пројекат за информисање грађана о темама од јавног интереса. То је утисак који остаје након што ниједан пројекат из ове општине није добио подршку на овогодишњем конкурсу Министарства информисања и телекомуникација за суфинансирање интернет медијских садржаја.
А није увек било тако. Бечејски медији су годинама уназад креирали квалитетне пројекте и садржаје који су доприносили информисању грађана и остваривању јавног интереса и били су подржани од стране Министарства информисања.
Данас – комисије које су одлучивале о „судбини“ пројеката нису препознале ниједан пројекат ни једног медија из Бечеја.
Од 306 пријава из целе Србије, 78 пројеката је добило средства.
Додељивани су износи од 600.000, 700.000, 900.000, па све до 1.200.000 динара по пројекту.
Просечан износ додељених средстава износио је око 602.500 динара.
Бечејски предлози нису прошли ни праг подршке.
Ко је оцењивао медијске пројекте?
У комисији, која је бројала пет чланова, седела је и Зорана Љубојев, уредница и новинарка ТВ Бечеј, суграђанка из исте средине чије пројекте је такође оцењивала.
Поред ње, члан комисије била је и Драгана Стефановић, ћерка Владана Стефановића, власника „ВТВ д.о.о. Суботица“, у оквиру које послују ТВ Бечеј – коју, да подсетимо, грађани бечејске општине „издашно плаћају“ – као и ТВ Нови Бечеј и друге локалне станице широм Војводине.
Удружење електронских медија „ЦомНет“ основано је 2014. године, а као законски заступник тада је уписан Владан Стефановић.
Испред овог удружења за чланицу конкурсне комисије предложена је Зорана Љубојев.
Савез удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ основан је 2015. године, а и у овом савезу Владан Стефановић је уписан као законски заступник, што је и данас и што је и видљиво у званичној евиденцији Агенције за привредне регистре (АПР).
Испред овог другог удружења за чланицу комисије предложена је његова ћерка, Драгана Стефановић.
Такође, према наводима бројних медија (РТВ, Дневник), као и према информацијама доступним на званичном сајту ЦомНет мреже, од 2018. године Владан Стефановић је постао и заменик заступника Удружења електронских медија „ЦомНет“, чиме у пракси задржава утицај на оба удружења.
У складу са Законом о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/2016) и Законом о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/2019), члан комисије у поступку одлучивања о додели средстава за суфинансирање пројеката у области јавног информисања дужан је да затражи изузеће уколико постоји стварни или потенцијални сукоб интереса, односно било каква сумња у његову непристрасност.
У овом случају, изузећа није било, иако су две чланице комисије – Зорана Љубојев и Драгана Стефановић – биле предложене од стране удружења са којима је Владан Стефановић повезан: као законски заступник Савеза удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ и као заменик председника Управног одбора Удружења електронских медија „ЦомНет“.
Одговор система стигао је брзо.
„Награде“ су подељене – али не онима који су објективно информисали грађане, већ „подобнима“.
Анализа одбијених пројеката из Бечеја
Медиум д.о.о. предложио је пројекат „Портал за основце Бечејски дани“, усмерен на формирање дечјих редакција и едукацију о писању за интернет. Пројекат је оцењен са 61,60 бодова.
Мозаик д.о.о. конкурисао је пројектом „Тамна страна приче о деци – Вршњачко насиље у школама“. Пројекат је добио 60 бодова.
Портал Webinfo пријавио је пројекат „Кликни паметно – Деца у свету дигиталних могућности и ризика“, наставак серијала „Цица и Глиша“ који је већ уврштен у уџбенике основних школа. Пројекат је оцењен са 59,20 бодова.
Портал Мојбечеј је конкурисао пројектом „Транспарентност и интегритет: Одговорне јавне финансије у Потиским општинама“, са циљем да анализира трошење буџета локалних власти. Пројекат је оцењен са 56,40 бодова.
Сви ови пројекти бавили су се важним друштвеним темама: образовањем, безбедношћу деце, борбом против насиља, одговорношћу локалних власти – темама експлицитно предвиђеним као приоритетима конкурса.
Али ни то није било довољно.
Просечна оцена бечејских пројеката износила је око 57 бодова, што је било испод „црте подршке“.
Кад правила нису иста за све
Тешко је поверовати да у Бечеју, у граду са традицијом новинарства и грађанског ангажмана, данас нико није способан да напише пројекат вредан суфинансирања.
Још је теже поверовати да су сви одбијени зато што њихови пројекти нису задовољили конкурсне критеријуме.
Посебно питање остаје отворено:
Како објаснити да су пројекти из исте средине, усмерени на унапређење информисања грађана, образовање и јавни интерес, добили тако ниске оцене?
Како објаснити да су иницијативе које су имале потенцијал да допринесу локалној заједници остале без подршке, док су високе оцене добили предлози са којима поједини чланови комисије имају професионалне или пословне везе?
Било како било, Бечеј је ове године остао без средстава за продукцију интернет медијских садржаја који би унапредили информисање грађана и остваривање јавног интереса.
Не зато што није имао пројекте вредне подршке.
Већ зато што правила, која би требало да важе за све, очигледно нису важила за свакога подједнако.
Наставиће се...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.