Вести
28. 04. 2025.
Инсајдер дебата: Шта знамо о нашем праву да знамо све?
Како се РТС нашао у епицентру друштвене кризе која траје од пада надстрешнице у Новом Саду у којој је живот изгубило 16 људи. Блокаде факултета улазе у шести месец и то је свакако најупорнији студентски протест до сада. Последњих десет дана уз мању или већу подршку грађана студенти блокирају и РТС. Захтевају да се распише нови јавни конкурс за чланове Савета РЕМ. Блокада РТС није законита и то једино на чему власт инсистира, прети али с друге стране ништа не предузима. Опозиција у Скупштини је тражила, а власт за понедељак заказала седницу Одбора за информисање на коме ће једина тачка дневног реда бити конкурс за нове чланове Савета РЕМ. Расписивање овог конкурса је захтев студената који су у Таковској и на Кошутњаку испред седишта РТС-а.
Видео: Инсајдер
Да Јавни медијски сервис може бити стуб стабилности, али и прекретница у друштвеној кризи која траје готово шест месеци тврди Ивица Стојковић, главни повереник АСНС синдиката запослених у продукцији и техници РТС-а.
„Сигуран сам да би РТС унео потпуни мир ако би информативни програм радио свој посао и реално информисао шта се догађа. РТС јесте заиста нешто што може да буде узрок стабилности, не само сад него и заувек“, каже Стојковић који на Јавном сервису ради већ готово четрдесет година.
Додаје и да је имао комуникацију са студентима, те да су сви свесни да су медијски јавни сервиси, што подразумева и РТС и РТВ, како каже, информативна и културна кичма Србије, а да се од централне информативне емисије односно Дневника, тражи да само ради по закону.
С друге стране професор ФПН у пензији и некадашњи уредник и директор Радио Београда Раде Вељановски каже да је то задатак „не само Дневника, већ информативног програма у целини“.
„Информативни програм у целини треба да осветли шта се дешава, све појаве и процесе, да да право на изражавање мишљења и једној и другој страни и независним стручњацима, а они то не раде“, каже Вељановски.
Додаје да је, како каже, страшна чињеница да РТС у свакој информативној емисији „не пропушта да нагласи да су блокирани, без икакве њихове кривице“.
„Шта то значи? То значи да стварно нису свесни о чему се ради“, каже Вељановски.
Председник Управног одбора РТС-а Бранислав Клашчек с друге стране каже да из блокаде зграде Јавног сервиса „нико није ништа добио“.
„Сви смо ми на губитку не мислим да је ико из ове ситуације добио нешто, али морам одмах да кажем да се мој став поприлично разликује од тог неког општеприхваћеног става да су студенти овде ради расписивања конкурса за Савет РЕМ-а, јер РТС нити именује чланове РЕМ-а, нити расписује конкурс значи логично је да се протестује испред Скупштине које именује чланове РЕМ-а или испред РЕМ-а“, каже Клашчек.
Он наводи и да је уверен да је блокада РТС-а „игра интересних група“.
„Моје искрено мишљење, ја сам уверен да се ради о једној игри интерној интересних групи која је повезана са делом опозиције, убеђен сам у то да се ради о томе тј. да интересне групе покушавају да добију спољне продукције“, рекао је између осталог Председник Управног одбора РТС-а Бранислав Клашчек.
Професор ФПН у пензији Раде Вељановски сматра да грађани нису упознати са таквим стварима које се догађају унутар РТС-а, већ да само реагују на информативни програм Јавног сервиса. Додаје и да је јасно да захтев студената „није конзистенатан“.
„Захтев студената да се изаберу чланови Савета РЕМ-а или да се угаси Јавни сервис није конзистентан и мало је контрадикторан, јер то нема везе једно с другим, али добро је да је већ покренут процес око тог захтева да се изаберу чланови РЕМ-а“, каже Вељановски.
Процес избора чланова Савета РЕМ-а тренутно стоји у месту, због тога што је седам кандидата за чланове одлучило да се повуче из тог процеса. На конкурс је било пријављено 18 кандидата, али је њих седам, због „мањкавости у законској процедури“повукло своје кандидатуре. У питању су Саша Мирковић, Дубравка Валић Недељковић, Жељко Хубач, Александра Крстић, Родољуб Шабић и Душан Алексић.
Након тога, процес избора је стао, а тема се није нашла на дневном реду скупштине у редовном заседању, што значи да је област електронских медија већ пола године без контроле РЕМ-а.
Вељановски наглашава да је захтев да се покрене нови процес, а не да се настави стари.
„Та процедура је законски била некоректна, јер су неки предлагали кандидате, а да на то немају законски право или да не одговарају критеријумима“, каже Вељановски.
Ипак, додаје, нема илузија да уколико политичка ситуација остане иста, Савет РЕМ-а неће бити „довољно конструктиван“.
„РЕМ треба да контролише не само РТС, него све електронске медије, РТС је већ годинама изнутра опседнут и блокиран, јер не остварује оно што му је посао и што произилази из закона да је мисија Јавног сервиса. Ово што се дешава испред РТС-а је реакција на то, протест је јер Јавни сервис не испуњава своје законске обавезе, јер је недоследан и јер је више сервис власти него што је сервис грађана“, каже Вељановски у Инсајдер дебати.
Професорка ФПН и кандидаткиња за члана Савета РЕМ-а Александра Крстић додаје да читава јавност треба да буде захвална студентима, јер су, како каже, причу о избору чланова Савета РЕМ-а вратили у фокус.
„Та прича је неправедно замрзнута и склоњена са дневног реда, а требало је да се даље о томе дебатује“, каже Александра Крстић.
Истакла је да је најважнији притисак јавности, јер су студенти успели да покрену опозицију да тражи седницу Одбора за информисање.
Професорка ФПН-а Александра Крстић која је једна од кандидата који су се у јануару повукли каже да су кандидатуре повучене 28. јануара у дану када је и тадашњи премијер Милош Вучевић поднео оставку на место премијера, те каже да је та вест „појела“ саопштење о повлачењу.
Наводи и да је „нефер“ што је остало на томе да се, како каже, сами кандидати боре за институцију РЕМ-а повременим гостовањима у медијима.
„Ми смо кандидатуре повукли, јер је цела процедура била нетранспарентна, закон је прекршен више пута, ви не можете као неко ко има интегритет и богату биографију да трчите исту игру као други које видите да су ту само зато сто су блиски режиму“, каже Крстић.
Додаје и да свакако „не оправдава и не одобрава гашење било чега“, укључујући и Јавни сервис.
Подсетимо, опозициони посланици у скупштинском Одбору за културу и информисањеподнели су у среду 23. априла захтев за одржавање седнице тог одбора са циљем да се покрене нови поступак за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Објављивање јавног позива за избор нових чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) захтев је студената у блокади који тренутно блокирају Радио-телевизију Србије (РТС).
Они су претходно упутили и захтев и скупштинском Одбору за културу и информисање да понове овај процес.
Процес избора кандидата који је требало да буде завршен још пре шест месеци остао је да „стоји у месту“ због тога што је седам кандидата за чланове одлучило да се повуче.
На конкурс је било пријављено 18 кандидата, али је њих седам, због „мањкавости у законској процедури“ повукло своје кандидатуре. У питању су Саша Мирковић, Дубравка Валић Недељковић, Жељко Хубач, Александра Крстић, Родољуб Шабић и Душан Алексић.
Тема се, након тога, није нашла на дневном реду скупштине у редовном заседању, што значи да је област електронских медија већ пола године без контроле РЕМ-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.