Вести
26. 04. 2025.
Адвокатица Фондације Ћурувија тражи да се тужбе бивших припадника Службе одбаце
Тужбе раније оптужених па ослобођених за убиство Славка Ћурувије, представљају стратешке, злонамерне СЛАПП тужбе против учешћа јавности, каже Kруна Савовић, која заступа СЋФ. Адвокат тужилаца се противи одбацивању тужби и мисли да су основане.
Данас је почело ново, обједињено суђење Славко Ћурувија фондацији (СЋФ) по тужбама бивших функционера и припадника Ресора државне безбедности – Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Kурака.
Тројица раније оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године, два пута првостепено осуђених на по укупно 100 година затвора, а на крају коначно ослобођених, тужили су СЋФ због саопштења издатог после пресуде Апелационог суда. Ова је пресуда донета у априлу 2023, а објављена тек у фебруару 2024.
Због саопштења под насловом „Славко Ћурувија фондација шокирана пресудом Апелационог суда: Земља која не кажњава убице нема будућност”, тројица ослобођених су тужили фондацију коју су основали ћерка и син Ћурувије – Јелена и Раде. Посебно због реченице:
„Још једном подсећамо да су ослобођени они који су убили новинара кога је тајна служба прислушкивала и пратила пре самог злочина…”
Због нанетог душевног бола, повреде угледа, части и људских права, они траже одштету од по 500.000 динара.
Савовић каже да нема правног интереса за тужбу, Никодиновић се противи
Заступник тужилаца Никола Никодиновић остао је при предлогу да се саслушају тројица тужилаца, Kурак, Ромић и Радоњић, као и да се изведу писани докази, као што је поменуто саопштење.
Он је истакао да је правоснажна пресуда Апелационог суда необорива правна чињеница, која наглашава, како је рекао, да је од осам милијарди људи на планети Земљи само за четворицу раније ослобођених могуће са сигурношћу рећи да они Ћурувију нису убили.
Заступница Славко Ћурувија фондације, адвокатица Kруна Савовић, рекла је да се противи саслушању тужитеља зато што тужба треба да се одбаци због непостојања правног интереса. Уколико, пак, суд одлучи да тужбе дозволи, неће се противити да се тужитељи саслушају.
Она је тражила да судија Љиљана Илић одбаци тужбе зато што оне представљају злонамерне СЛАПП тужбе против учешћа јавности, којима се забрањује слободно изражавање о одређеним темама.
Она је на претходном рочишту истакла да је у питању покушај да се забрани слободно изношење мишљења о стварима које су од општег интереса, односно од значаја за јавност, пошто се ради о убиству познатог новинара и критичара режима Слободана Милошевића.
Саопштењем се позива на промишљање
Тражила је и да суд добије податке о свим тужбама које су против „трећих лица” поднела тројица тужитеља у овом случају. Из медија је познато да су раније тужили поједине јавних личности. Неке од тих тужби је Савовић сама приложила, али пошто није успела све да их добије по захтеву за прикупљање информација од јавног значаја, тражила је да суд то уради.
СЛАПП тужбе у нашем законодавству и даље нису препознате, али су, како је навела Савовић, препознате кроз институт злоупотреба процесних овлашћења.
Она је тражила и да суд изврши увид у две првостепене пресуде тзв. Специјалног суда за организовани криминал и две пресуде Суда за људска права у Стразбуру.
Савовић је истакла да у саопштењу СЋФ није наведено ниједно име, па ни име тужитеља, те да се саопштењем позива на промишљање у вези са пресудом после које се јавност оставља у мраку нерасветљеног злочина.
Никодиновић се противи томе да се суду доставе две првостепене пресуде, већ само правоснажна, коју је донео Апелациони суд. Он је цитирао европску Декларацију о људским правима и Устав Србије, по којима свако ко је оптужен за кривично дело има право да се сматра невиним док се кривица не потврди правоснажно.
По њему је нејасан навод Савовић да не постоји правни интерес тужиоца у предмету, зато што је тужиоцима, како каже, повређена претпоставка невиности, посебно у светлу ослобађајуће пресуде.
Судија је донела решење да накнадно одлучи о предлогу Савовић, о чему ће обавестити учеснике поступка.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.