Вести
13. 04. 2025.
АНЕМ: Власт у офанзиви на новинаре и медије
У само једном дану догодио се низ опасних напада на новинаре и медије, који све чешће карактеришу живот новинара у Србији. У свакодневној репресији у којој живимо и радимо, то више нису изоловани инциденти већ правило које оправдано изазива велику забринутост.
Јучерашњи „рат против медија и новинара“ започела је председница скупштине Србије Ана Брнабић, оптужујући на конференцији за новинаре, агенцију Фонет тврдњом да су позвали на убиство председника Србије преношењем изјаве адвоката Боже Прелевића. Иако Фонет није објавио оно што му је приписано, са једне од најмоћнијих позиција у Србији је пласирана лажна вест. У атмосфери свакодневних напада на новинаре, то представља отворено цртање мете не само запосленима у овој агенцији, већ и свим другим новинарима које представници власти свакодневно прозивају што је већ постао образац за њихову сатанизацију и дехуманизацију. Свакодневно се на новинаре и медије „одапињу стреле“.
Први физички напад на новинара и на опрему за рад догодио се у Новом Саду када је приликом обављања свог посла нападнут Зоран Стрика, заменик главног уредника Радија 021 који је извештавао са поласка грађана на митинг СНС у Београд. Том приликом двојица младића оборили су једног Новосађанина, који је својим мобилним телефоном снимао догађај. Док је био на земљи, ударали су га, отели му телефонски уређај и бацили у Дунав. Видевши да је новинар Стрика снимио цео догађај, други младић га је физички напао, настојећи да му отме телефон држећи га за руку и врат, не престајући да га напада чак ни када је Стрика нагласио да је новинар. Иако је уредник Радија 021, затражио од присутног директора Покрајинског фонда за европске послове и развој да спречи овај напад, није било реакције, али је Стрика успео да се ослободи и позове полицију и заједно са нападнутим Новосађанином склони са места напада. Док су чекали полицију, напали су их тројица младића са капуљачама. Имали су намеру да отму телефон који је новинар позајмио суграђанину како би се јавио супрузи. И овај отети телефон су бацили у Дунав са очигледном намером да се униште докази о насиљу које је та група чинила.
Овакви напади на тело новинара и његову имовину уз уништавање доказа, јасно говоре о политици која има намеру да укине слободу говора и да максимално отежа рад новинарима у оквиру професије која путем објективног информисања треба да штити и промовише јавни интерес. У тој намери власт очито не преза од тога да за ту сврху користи и фаланге у црним униформама са капуљачама и маскама.
На великом митингу „Не дамо Србију“ који је у Београду организовала СНС, нападнута је телевизијска екипа КТВ, у тренутку док је преносила збивања са лица места као и разговоре Немање Шаровића са окупљеним грађанима. После низа увреда и претњи, од стране особа које су биле обучене као редари а међу којима се могу препознати водећи људи јавних предузећа и државних установа, уследило је гађање пластичним флашицама, поливање водом, надгуривање, потискивање и ударање чланова новинарске екипе у којој је био и Данијел Радић, директор КТВ из Зрењанина. Док је полиција ово немо посматрала, уследио је и физички напад на камермана Синишу Никшића који је ударен у пределу носа и коме је оштећена камера, као и друга опрема. Присутна полиција је реаговала тек након физичког напада и то тако што је опколила новинарску екипу и забранила им наставак извештавања уз ограничење кретање због немогућности да им гарантују безбедност. Уместо санкционисања насилника, спречен је новинарски рад уз речи полицајца да су довољно извештавали. Екипа је онемогућена да се креће све док се митинг није завршио и учесници разишли. Овиме су директно угрожавање безбедности, напад на тело и имовину, надограђени спречавањем обављања посла и незаконитим задржавањем новинарске екипе КТВ.
Трећи случај напада догодио се у Чачку, док је новинар ТВ Нова С Небојша Јовановић припремао прилог о поласку грађана Чачка на митинг СНС у Београд. Председник Скупштине општине Чачак Игор Трифуновић, покушао је да спречи снимање овог јавног догађаја, агресивним понашањем, што је мотивисало једног од насилника да спречи снимање покушајем оштећења камере, одгуривања камермана, отимањем и бацањем микрофона на под. И у овом случају полиција се тек накнадно умешала.
Током обављања новинарског посла у Нишу, угрожавана је безбедност новинара Срђана Нонића са портала Нишка иницијатива који је покушавао да обавља свој новинарски посао извештавајући са припрема за полазак учесника београдског митинга. Нонић је добио више вербалних претњи и гађан је флашом од стране „маскиране групе која је била неформално обезбеђење“. У Нишу се поновио се образац напада у Новом Саду јер је један грађанин фотографисао неформално обезбеђење које се потом устремило на истог и његово возило. Ескалација сукоба је спречена тек пошто је интеревенисала полиција.
Телевизијској екипи Ал Џазире, онемогућено је да снима митинг са балкона зграде у околини Скупштине Србије што је још један пример спречавања медија да раде свој посао.
Овај преглед напада и претњи упућених новинарима и медијским радницима у неколико градова је веома забрињавајући јер долазе од највиших органа власти, директора јавних предузећа и челника републичких институција и уличних насилника који уживају заштиту полиције и других органа власти који би требали да штите а не да распирују атмосферу мржње и насиља према медијима. Ако се настави, овај негативан тренд могао би да има несагледиве последице и зато се сви виновници морају процесуирати. У противном ће некажњивост напада на новинаре довести до нежељене ескалације у времену тензија и располућености друштва.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.