Вести
04. 04. 2025.
Телевизије Н1 и Нова С изложене новим притисцима: Телеком смањује видљивост, Yettel одлаже обећања
Промена позиција канала Н1 и Нова С на СББ мрежи, након продаје овог оператера, изазвала је полемике у јавности што медијски стручњаци и директори телевизија оцењују као наставак политичког притиска на независне медије, док нови власници најављују брзу доступност ових канала на Yettel мрежи.
Програмски директор Н1 Игор Божић за Данас објашњава на којим кабловским оператерима и сателитским пријемницима ће од данас гледаоци моћи да гледају телевизију Н1.
„Што се тиче сателитских пријемника ми остајемо на Тотал ТВ, међутим померени смо на канал 278, док је ТВ Нова С на 289. каналу. Међутим на Нет ТВ Плус, који је сателитски провајдер за дијаспору, нас од 4 сата ујутру више нема“, каже Божић.
Он наводи да су ови сателити сада у власништву Телекома, као и да са овим платформама Н1 није имао уговор, али је био уврштен као део њиховог пакета, те је из тог разлога Нет ТВ Плус могао једноставно да их укине.
„Тотал ТВ нам је пребацивањем на нове канале смањио видљивост. Ово је донекле било очекивано с обзиром да су Тотал ТВ и Нет ТВ Плус прешли у власништво Телекома и не би ме изненадило ни да нас и на Тотал ТВ-у укину у будућности, јер са њима немамо уговор“, објашњава Божић.
Када је реч о СББ-у Божић објашњава да је он сада у власништву Yettel-a, са којим Н1 има потписан уговор. Међутим у vlasništvu Yettel-a је и још једна платформа коју је Yettel имао и пре куповине СББ. Ове две платформе се нису спојиле у једну након куповине СББ-а, већ су наставиле да постоје одвојено у власништву једне компаније.
„На СББ-у нас има и ту смо померени на 10. канал, али нас на другој Yettel платформи нема. Спорно је што ми са Yettel-om имамо уговор о ексклузивитету уношења наших канала. Мени није јасно како је Yettel на СББ успео да у понуду уврсти 40 нових канала у једном дану, а да нас не може да уврсти на своју другу платформу“, пита се Божић.
Он наводи да ТВ Н1 не зна када ће бити уврштени на другу платформу Yettel-a, јер од њих добијају одговор да ће бити ускоро, али да нико не зна тачан датум и да би он волео да компанија саопшти ког датума ће се то догодити. Додаје и да се не слаже са ставом Yettel-a, да ће сада сви бити видљиви свуда, јер је та компанија у свој опус убацила све Телекомове канале, док Н1 и Нова С нису уврштени на њихов други провајдер.
„Телеком нас није укинуо, што не значи да неће, али нам је битно смањио видљивост. Нас гледаоци који имају Тотал ТВ зову од јутрос, јер због померања на програмској шеми не могу да нас нађу, иако имају услугу гледања наше телевизије“, каже он.
Божић подсећа да се власт све време упиње да им на било који начин смањи видљивост, подсећајући да је својевремено Горан Весић силазио у шахтове са кабловима, а да њиховим тадашњим власницима СББ није омогућавала да шире своју мрежу по одређеним градовима.
„Ово што се сада дешава је само следећи корак у циљу смањивања наше видљивости“, закључује Игор Божић за Данас.
„Дискриминација наших телевизија доказ је да правимо релевантан, критички садржај“
Директор вести телевизије Нова С, Слободан Георгиев истиче да ово представља чисту дискриминацију телевизија које су критички настројене према власти, али да ове телевизије не треба да се плаше да ће престати да буду релевантне, јер се не баве пропагандом већ извештавају о ономе што се заиста дешава у Србији.
„Нова и Н1 ће остати релевантне јер једине извештавају о ономе што се дешава у Србији, остали су чиста пропаганда и то људи знају. Неки се надају пошто ће да буду и на СББ-у и Телекому да ће их видети цела Србија, па може да их види али нема шта да види. Дакле, ви морате људима да понудите неки садржај који има везе са животом, ако немате такав садржај онда немате ништа“, каже Георгиев.
Он додаје да је то што су Нова С и Н1, према његовим речима, практично забрањене на Телекому, показатељ да те телевизије праве релевантан садржај и да су значајне.
„Да су наше две телевизије без везе ставили би нас на Телеком и рекли ‘нека их то нико не гледа’. Међутим, они знају да када би били на Телекому, што би било нормално, пошто су све друге ставили на оба оператера, да би се људи лако определили шта да гледају и да би се ситуација другачије одвијала у Србији“, наводи Герогиев.
„Спајање СББ-а са Телекомом показује политичку контролу над доступношћу информација“
Посланик странке Србија центар и бивши члан Савета РЕМ-а Слободан Цвејић ово спајање СББ-а са Телекомом назива „аквизицијом“ и наводи да прво треба констатовати одређене чињенице како би се проценило какав би ефекат оно могло да има.
„Прво, телевизијски програм је начелно независан од канала којим се дистрибуира. У Србији два различита регулатора управљају програмским садржајима пружалаца медијских услуга (РЕМ) и радом оператера комуникација (РАТЕЛ). Друго, то што су у Србији програми две телевизије које извештавају објективније и целовитије него режимски медији, укључујући РТС, били дистрибуирани само преко СББ мреже је резултат избегавања највећег оператера, Телекома да их уврсти међу своје канале. Дакле, није резултат жеље и воље Н1 и Нове С да не буду на листи државног оператера Телекома, него политичког притиска владајућег режима да се овим телевизијама ограничи домет. Зато се ваља подсетити да су за све то време сви прорежимски медији били доступни na SBB-ovoj листи канала“, наводи Цвејић.
Цвејић се осврнуо и на чињеницу да су у међувремену сви прорежимски медији били доступни на СББ-овој листи канала, чиме се, како каже, додатно показује политичка контрола над доступношћу информација.
Он сматра да би потенцијално гашење или ограничавање рада Н1 и Нове С знатно умањило могућност објективног информисања грађана.
„Нећу да осуђујем док се то не деси, али ту лежи коначни аргумент да је ова власт постала диктаторска. Сада се још јасније види зашто у демократским системима постоје независни регулатори и колико је важна њихова улога. У ауторитарном режиму као што је Вучићев, они су само фасада иза које се крије мали балкански колонијални управник, а тим смоквиним листом своју срамоту покривају и све европске институције које нису спремне да одлучно одбаце сарадњу са хибридним режимом СНС/СПС-а и престану са форсирањем стабилократије“, каже Цвејић.
„Продаја СББ-а води ка монополу и угрожава медијски плурализам – бојим се медијског мрака“
Раде Вељановски, медијски стручњак и професор на Факултету политичких наука, сматра да продаја СББ-а представља лошу околност, истичући да је то било предвидиво још током израде Закона о јавном информисању и медијима.
„То је јако лоша околност и то смо могли да претпоставимо у оном моменту када је пре годину и по дана рађено на Закону о јавном информисању и медијима, као и о електронским медијима, када је власт инсистирала на томе да у законе уђу одредбе којима предузећа чији је оснивач држава могу да буду оснивачи медија“, каже Вељановски.
Према његовим речима, од почетка је било јасно да ће Телеком добити могућност да постане значајан медијски играч, што може довести до монопола и додатног урушавања медијског плурализма.
„Знали смо да се то односи на Телеком и да ће Телеком можда имати своје медије, али и да ће направити такву мрежу у којој ће бити и ови медији који до сада нису били код њих. То је очигледно један велики монопол, који ће бити дискриминаторан и који ће додатно повећати неравнотежу између медија политички блиских власти и оних који раде професионално и критички“, објашњава Вељановски.
Вељановски такође изражава забринутост поводом судбине Н1 и Нове С, посебно након истека њихових уговора.
„Питање је колико ће још Нова и Н1 бити толерисани и колико ће њихови уговори трајати. Ако се ништа не промени, бојим се да ћемо имати медијски мрак у Србији“, упозорава он.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.