Вести
04. 04. 2025.
Истраживање СИНОС: Половина новинара сагорева на послу, а плате мале
Синдикат новинара и медијских радника Србије (СИНОС) спровео је током јануара и фебруара 2025. истраживање о радно-правном и социоекономском статусу новинара и медијских радника у Србији, са којим проблемима се сусрећу и како се то одражава на њихов професионални рад. Истраживање је спроведено на узорку од 106 испитаника.
Од укупног броја испитаних њих скоро 45 одсто старије је од 50. година, док нешто мало више од 38 одсто има факултетско образовање из области друштвених наука. Скоро подједнако испитивање је обухватило мушкарце и жене, од којих скоро 40 процената ради на телевизији а чак 25 одсто њих ради за више врста медија.
Од 106 испитаника 43,4 одсто ради на позицији новинар, 20,8 су уредници, а остало су медијски радници.
Истраживање СИНОС-а још једном је потврдило да се огромна већина новинара и медијских радника залаже за дефинисање ова два појма. За дефиницију новинара и медијског радника гласало је чак 72,6 одсто испитаника.
Учесници у истраживању, њих 37,7 одсто ради у медију са више од 100 запослених, 26,4 одсто у медију од 10 до 50 запослених, 24,5 одсто са мање од 10 запослених и 11,3 одсто у медију од 50 до 100 запослених. Претежан начин финансирања медија у којем раде је комбинован (39,6%), из претплате (23,6%), средствима из пројектног суфинасирања на основу конкурса (13,2%), није им познато (11,3%), из сопствених средстава (8,5%) и остало из страних донација.
Да је финансијски статус медија у којем раде стабилан оцењује 55,2 одсто испитаника, делимично одговорило је њих 23,8 одсто, не зна 10,5 одсто, док остали оцењују финансијски статус као нестабилан.
Посебно је запањујући податак да у ери дигитализације новинарства и појави вештачке интелигенције у последњих годину дана мало више од 80 одсто испитаника није похађало никакво неформално образовање.
Од 18,9 одсто испитаника који су похађали неко од неформалног образовања (СЕО оптимизација, рад на Јутјуб платформи...) за више од 82 процената њих то није платио послодавац.
Иако је охрабрујући податак да од 106 испитаника њих 70 процената има уговор о раду на недоређено време, чињеница је да 18, 9 одсто новинара и медијских радника има неки од уговора о раду ван радног односа (о делу, ауторски, извођачки...).
На питање да ли им је уписан радни стаж за године које раде 56,6 одсто одговорило је потврдно, 25,5 одсто негативно, 15,1 одсто не зна и не проверава ову информацију, а остатак ни не зна како то може да сазна.
Судећи по истраживању висине плата новинара и медијских радника су шаренолике. Ипак, највећи број њих прима плату у износу од 80 до 90. 000 динара.
Охрабрујуће је да је 93,4 одсто испитаника одговорило да им се зарада редовно исплаћује. Њих 51,4 одсто ради класичних 40 сати недељно, док 28,6 одсто ради више од 40 сати у седмици, док 17,1 одсто ради мање од 40 сати недељно.
Годишњи одмор дужи од законских 20 дана има 45,3 одсто испитаника, а 32,1 свега 20 дана. Није мали проценат од 15,1 одсто њих којима уговором није предвиђен годишњи одмор.
Више од 50 одсто новинара и медијских радника изјаснило се да им прековремени рад није плаћен, иако их послодавац, њих 70 одсто, позива на ангажовање и после радног времена.
Природа новинарског посла и посла медијског радника је време проведено у привраности за рад, а то време није плаћено за скоро 85 одсто њих.
Регрес и накнаду за топли оброк не добија 40,4 одсто новинара и медијских радника, док од више од 2.000 медија, колико се процењује да их има у Србији, скоро половина њих нема синдикалну организацију.
Од 106 испитаника 13, 2 одсто се изјаснило да сматра да послодавац омета рад синдиката, док свега 50 одсто њих наводи да је упознато са правима из радног односа., а њих 41 одсто је одговорило да је било у ситуацији да су им радна права угрожена.
Инетересантно је да иако се на Западу води велика кампања за јачање пложаја жена да су се новинари и медијски радници у Србији изјаснили у проценту од 46,2 одсто да радна права жена у медијима нису више угрожена него мушкарцима.
Охрабрујући је податак да би 78,3 одсто испитаника похађало обуку из заштите радних и професионалних права. Ово можда проистиче из тога да се 51,9 одсто новинара и медијских радника изјаснило да је у последњих годину дана доживело сагоревање на послу, а 58,5 одсто је оценило да њихов посао негативно утиче на њихово ментално здравље.
Проценат од 38,7 одсто новинара и медијских радника у овом истраживању сматра да у приватним медијима нема синдиката јер нема довољно заједништва међу запосленима, док њих 62,9 одсто сматра да је у медијској делатности потребан утицајан синдикат. За више од половине испитаника нема сумње да би грански колективни уговор у медијској делатности побољшало њихов статус.
Чак 47 одсто новинара и медијских радника изабрало би медиј у којем могу слободно да пишу и раде, па макар по цену ниже плате и лошијег статуса.
Ево како су наши испитаници оценили утицај на уређивачку политику:
Укупно 104 испитаника овако је оценило новинарске слободе у Србији:
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.