Вести
04. 04. 2025.
Новинари на Косову и даље изложени притисцима и нападима – неповерење у институције, несигурност и недостатак системске заштите
Косово је према Индексу медијских слобода Репортера без граница за 2024. годину пало за чак 19 места, на 75. позицију, сврставши се у трећу групу земаља по степену слободе медија. Као кључне претње, наводе се политизована регулатива, СЛАПП тужбе, ограничен приступ информацијама и пораст физичких напада на новинаре.
У том контексту, у оквиру пројекта „Систем превенције насиља и заштите новинара“, који спроводе Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Центар за развој локалних медија (ЦРЛМ) и Инсајдер ТВ, представљен је Извештај о медијима који извештавају на српском језику на Косову.
Извештај, заснован на интервјуима са уредницима и новинарима из Радија Гораждевац, Радија Контакт Плус, Радија Митровица Север, Радија Ким и портала КоССев, бележи бројне примере вербалног и физичког насиља, политичких притисака, недостатка институционалне подршке и економске несигурности.
„Информације морају бити не само доступне, већ и разумљиве – што је у етнички подељеној средини као што је Косово посебан изазов“, истичу ауторке извештаја.
Према подацима Удружења новинара Србије на Косову, 2024. године регистровано је 22 случаја угрожавања безбедности, док је Асоцијација новинара Косова забележила чак 42 инцидента. Претње смрћу, вербални напади, ометање у раду, али и полицијски упади и сајбер напади део су свакодневице локалних редакција.
Дугогодишње таргетирање једног медија посебно је илустративно. Године 2015. пуцано је на просторије редакције, а касније је запаљен и аутомобил директорке. Током 2022, на службени аутомобил и врата редакције остављене су претеће поруке. Уследиле су физичке претње, кампање дискредитације и сајбер напади.
„Мени се чини да су пуцали ноћу јер смо женска редакција – као да су мислили да ћемо престати да радимо. То није успело, па су запалили ауто. Претње су затим усмерене и на наше породице“, наводи новинарка.
Безбедносне институције, према наводима саговорника, не пружају одговарајућу заштиту. Један медиј, након сумње да је полиција прикрила трагове напада, послао је писмену жалбу. Сумња у рад полиције постоји без обзира на етнички састав – „док су у њој радили Срби, имали смо иста искуства“, каже уредница.
„Ми ништа више не пријављујемо косовској полицији. Они би једва дочекали да оптуже неког Србина. Више се бојимо последица него што верујемо у заштиту“, наводи једна од уредница.
Удружење новинара Србије на Косову забележило је четири случаја неприличног понашања полиције према новинарима, али у свим случајевима оштећени нису желели да се јавно реагује – из страха од додатне одмазде.
Иако је физичка безбедност приоритет, већина медија нема стратегију заштите новинара.
„Имамо кациге и прслуке из једног УСАИД програма, али ретко их користимо. На терен излазимо неприпремљени, само са картицом. Свесни смо да је то неодговорно, али немамо другог избора“, каже уредница једне редакције са севера Косова.
„Замислите новинарку која облачи панцир кад чује да је косовска полиција ушла у општину. Прслук има три килограма. То је стварност у којој радимо“, додаје.
Извештај такође упозорава на озбиљну финансијску несигурност – готово сви медији функционишу искључиво захваљујући пројектном финансирању, без подршке кроз стабилне институционалне изворе. Повлачење УСАИД средстава додатно је угрозило њихов опстанак, а недостатак кадра и одлазак искусних новинара озбиљно угрожава професионално новинарство на Косову.
Цео извештај о стању медија који извештавају на српском језику на Косову можете погледати овде.
Пројекат „Систем превенције насиља и заштите новинара“ реализује се уз подршку Европске уније, Норвешке и Балканског фонда за демократију – пројекта Немачког Маршаловог фонда САД.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.