Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Сваки трећи новинар из Европе доживио прегоревање (burnout) због посла
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

03. 04. 2025.

Извор: Медија Центар Сарајево, Тактак

Сваки трећи новинар из Европе доживио прегоревање (burnout) због посла

Потребно омогућити боље радне услове фриленсерима у Европи.

Више од 60 посто анкетираних новинара доживјело је burnout (прегоријевање), а 62 посто их је присиљено додатно радити како би могли покрити основне трошкове живота. Ово су подаци анкете проведене међу новинарима широм Европе, покренуте кроз пројект Тактак у сарадњи с платформом Display Europe.

Анкета је проведена у јулу и новембру 2024. године, а обухватила је 436 одговора из 33 европске земље. Највећи број анкетираних новинара ради као фриленсери.

Показатељ да је сваки трећи новинар из Европе доживио burnout, како се наводи у анализи, могао би се објаснити чињеницом да су новинари под сталним притиском, посебно фриленс новинари, те да се суочавају с бројним изазовима, укључујући ниска примања, недостатак социјалне сигурности и нарушену равнотежу између приватног и пословног живота.

Упркос тим изазовима, страст новинара према професији и даље остаје снажна – 65 посто испитаних изјавило је да ће за пет година вјероватно и даље радити као новинари. Само 9,72 посто њих сматра да се за пет година неће бавити новинарством, стоји у анализи.

Осим тога, анализа је показала да скоро половина испитаника (47,50%) прима плату од једне или више медијских организација. То се, како се објашњава, може повезати с чињеницом да 9,44 посто новинара истовремено има стално запослење и обавља додатне послове као фриленсери.

Ти додатни послови укључују рад у односима с јавношћу (37%), невладином сектору (20%) и маркетингу (19%).

Неки новинари, уз то, раде и друге послове попут конобарисања, продаје некретнина или доставе пакета. Оваква ситуација, како се наводи, отвара озбиљна питања о могућим сукобима интереса и уредничкој независности, што би могло угрозити интегритет новинарства.

С друге стране, сваки пети испитаник (46,36%) прима хонораре за фрееланце послове. Занимљиво је да је 29,72 посто анкетираних новинара изјавило како се финансира путем грантова и стипендија, што указује на значај алтернативних механизама финансирања. Анализа је такођер показала да скоро половина испитаника (45,56%) није задовољна примањима за свој рад.

У саопштењу Тактака наводи се да је ријеч о првом европском испитивању стања новинарске професије од 2015. године, које долази у тренутку када се медијска индустрија суочава с финансијским потешкоћама и смањењем броја стално запослених новинара. Одговори анкетираних новинара указују на све већу несигурност у погледу финансијске стабилности и менталног здравља, као и на могуће посљедице по слободу медија.

“Ако се медијска индустрија настави пребацивати на модел у којем доминирају фриленсери, морат ћемо много боље бринути о њима”, поручио је Jeff Israely, суоснивач паришког медија Worldcrunch и водитељ пројекта Тактак.

Ларс Боеринг, директор Европског центра за новинарство, истакао је да је потребно дубље разумијевање подршке која је потребна фриленс новинарима.

“Истраживања о тренутној ситуацији фриленсера кључна су како бисмо пронашли начине за побољшање радних услова и задовољства у новинарском послу”, рекао је Боеринг.

Иако алати и могућности за фриленс новинаре постају све доступнији, омогућавајући им да самостално објављују свој рад, Боеринг наглашава да многи и даље раде “првенствено за медије који могу и морају боље”.

Комплетни резултати анализе на енглеском језику, доступни су овдје.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси