Вести
02. 04. 2025.
Ускоро на малом екрану - најновији филм Драгослава Гогића „Небеско предворје”
Најновији филм Драгослава Гогића „Небеско предворје” биће емитован у недељу, 6. априла, на РТС1.
Посветио га је лепотама Хималаја. Ускоро гледаоци могу да виде и два ТВ записа, које је овај дугогодишњи дописник РТС-а из Крушевца и члан Управе УНС-а снимио током освајања врха Калапатар, за циклус „Траг” Редакције Актуелности.
Гогић је у своју новинарску бележницу убележио 53 документарна филма. У РТС-у је запослен већ 33 године, а као изузетни спортиста и алпиниста воли да освајанајвеће врхове. Са камерому руци је обишао 52 државе света, али се радо враћао у краљевство Хималаја.
- Испењати неки од врхова Хималаја је сан сваког планинара - каже наш саговорник. - Идеја да се досегне врхКала-Драгослав Гогић у престоници Непала патар, односно Црна стена наХималајима, која је на 5.550 метара изнад нивоа мора, родила се на шумовитом Јастрепцу у Србији, тачније на Белој стени, врху на 1.256 метара надморске висине, са кога се види као на длану Крушевац и долина Расине. Од Беле до Црне стене има 6.480 километара.
За Гогића је сваки одлазаку Непал био празник. Какокаже,уовој азијској држави постоји космичка енергија, које нема на другим местима.
- Д олазак у Непал је, заправо, пут у неизвесност са пуним кофером проблема који ненадано нестану када угледате очаравајући хималајски масив. То је привилегаја, сан свих планинара, али и многах верника, авантуриста, путника намерника. Хималаји су задивљујућа природна креација на нашој планети. Сурова, недоступна, тајанствена - одузима дах својом величанственошћу, са висинама које парају небо. Ова планина изронила је пре око 70 милиона година из Тетисовог мора. Простире се напотезу од Нанга Парбата у Пакистану на западу, до Намче Барва на истоку, дужине око 2.400 километара. Царство снега и леда широко је 250 километара. Највиша тачка Хималаја Монт Еверест заправо је стена настала од морског кречњака. У хиндуистичкој религаји Хималаји су препознати као Гири-рај, односно „краљ планина”. Староседеоци сматрају да суХималаји свето место и верују да је пребивалиште богова. Непалци називају Еверест - Сагармата, што значи „Чело на небу”, а Тибетанци Чомолунгма - „Мајка богиња свемира”.
Са тимом планинара из Србије, Црне Горе, Хрватске и Мађарске, Гогић је препешачио од Еверест базног кампа и назад 128 километара. Са камерому руци посетио је престоницу Шерпаса, Намче Базара, једну од највиших галерија на свету, на скоро 4.000 метара надморске висине, затим чувени будистички храм Тјенбоче. Подно ове будистичке светиње је Долина рододендрона, једнаод најлепших висоравни на Хималајима. Цвет ове биљке је национално обележје Непала. Ту је, окружен четинарским шумама, смештен и једини женски будистички храм... Шерпаси су пре неколико година читав овај потез назвали Ривендел јер их подсећа на мотиве из филма „Господар прстенова”. Бајковити потоци који се сливају са околних ледника оивичени су хималајским горостасима. Рододендрони на сваком кораку. У дну кланца, на самом изласку из Ривендела живе мошусни јелени. То је природно окружење ове ретке и заштићене животињске врсте, коју шерпаси називају катарга, прича нам. У свету постоји само 439 јединки мошусног јелена, а он је имао срећу да угледа једног од њих.
Филм „Небеско предворје” преноси и атмосферу са улица милионске престонице Непала, Катманду. Видећете и Патан палату. Патан има 55 главних храмова и 136 бахала. Непалско краљевство, које се обогатило од константно добрих жетви, трошило је вишак новца на религију, фестивале и храмове. У то време, по предању, говорило се да Катманду има више храмова од кућа и више богова него људи.
- Нама из Србије је лако да израчунамо колико шта кошта јер је једна рупија скоро као наш један динар. Многобројне су трговине где се купуЈе и продаЈе све и свашта, од половне планинарске опреме до уникатног накита. Зачини су посебна прича у Катмандуу, а ценкање је обавезно. Често нестане струја, обично после кише,јер овлаже снопови каблова који су у хаотичном стању. Саобраћај је посебна прича. Стиче се утисак да нема правила. Једноставно кренете да пређете улицу, па како буде. Хималаји су, кажу будисти, последње уточиште, место где време стоји, где осетиш само да си праху космосу, где људи не потчињавају природу себи већ јој се прилагођавају и живе у складу са њом, где пријатељство није само излизана реч, где је осмех основни начин комуникације, где добра дела одјекују годинама и препричавају се уз огњиште.
Драгослав Гогић потписује сценарио, камеру и монтажу, комплетан је аутор филма.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.