Вести
04. 03. 2025.
„Промена реторике власти би смањила број случајева за 50 одсто“: Веран Матић о нападима на новинаре у Србији
Безбедност новинара у Србији се годинама погоршава, а институције и даље нису довољно ефикасне у заштити медијских радника, оценио је Веран Матић члан Сталне радне групе за безбедност новинара у разговору за наш подкаст.
Стална радна група за безбедност новинара основана је 2016. године с циљем унапређења заштите новинара и боље комуникације између тужилаштва, полиције и новинарских удружења.
„Године 2014. и 2015. Србија је била на 53. месту по индексу слободе медија, што је релативно пристојна позиција. Данас смо на 98. месту, што јасно показује колико је ситуација деградирала“, рекао је Матић.
Према његовим речима, већ 2015. и 2016. године број напада и претњи новинарима почео је приметно да расте, а институције су показале кашњење у реаговању.
Недостатак институционализације и замрзнуто чланство
Сталну радну групу чине Врховно јавно тужилаштво, Министарство унутрашњих послова и шест медијских удружења.
Међутим, рад групе, према Матићевом мишљењу мало отежава чињеница да она није формално институционализована.
„Она нема свој офис, председника, секретара. Све се своди на добру вољу појединаца који организују састанке, воде записнике и документацију“, истакао је Матић.
Данас је ситуација додатно погоршана, јер је већина удружења замрзла чланство у Сталној групи.
То се, како наводи, догодило и 2018. године, када удружења годину дана нису учествовала у њеном раду.
„Главни проблем је разлика у приступу – тужилаштво и полиција не желе да излазе у јавност док су истраге у току, док удружења инсистирају на транспарентности и објављивању информација одмах. То доводи до међусобних несугласица које ометају рад“, објаснио је.
Напредак у комуникацији, али и даље постоје препреке
Матић оцењује да је у протеклим годинама ипак постигнут напредак у комуникацији између институција и новинара.
„Успоставили смо 56 контакт-тачака у тужилаштвима широм Србије и тридесетак у полицији, што значи да 24 сата дневно постоји особа задужена за хитне случајеве угрожавања безбедности новинара“, навео је Матић.
Такође, донета су и опште обавезујућа упутства – новинари који пријаве напад морају бити саслушани у року од 48 сати. Поред тога, ОЕБС активно помаже рад групе, а организовани су и бројни тренинзи за полицијске службенике.
Подаци Врховног јавног тужилаштва
Према подацима Врховног јавног тужилаштва, од 587 пријављених случајева напада и претњи новинарима:
72 су резултирала осуђујућим пресудама, у 21 случају извршиоци су санкционисани, у 118 случајева кривичне пријаве су одбачене, 116 случајева окончано је без покретања поступка.
Тужилаштво сматра да новинари имају посебан третман у односу на друга кривична дела, али саговорник истиче да велики број одбачених случајева указује на недовољну решеност институција да заштите новинаре.
„Често се сусрећемо са ситуацијама где ми сматрамо да је нешто претња, док тужилаштво оцењује да није, јер према закону претња мора бити директна и реално остварива“, објаснио је Матић.
Предложене измене Кривичног закона, које би омогућиле да већи број претњи буде процесуиран, нису усвојене јер су организације за људска права оцениле да би могле угрозити слободу говора.
Улога таблоида и власти у таргетирању новинара
Један од кључних проблема је системско таргетирање новинара, које долази из самог врха власти и појединих медија блиских режиму.
„Власт креира атмосферу у којој се поједини новинари означавају као издајници или непријатељи, а таблоидни медији и друштвене мреже само додатно распирују мржњу. То ствара окружење у којем су напади на новинаре нормализовани“, упозорио је Матић.
Према његовим речима, промена реторике представника власти смањила би број напада на новинаре за више од 50 одсто.
„Када би се прекинуло са таргетирањем, атмосфера би се значајно побољшала. Међутим, док год власт шаље сигнале да је напад на новинаре прихватљив, ситуација ће остати опасна“, закључио је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.