Вести
28. 01. 2025.
Повереник за језике на КиМ Славиша Младеновић: У 2024. години добили смо 40 жалби на кршење Закона о употреби језика
Уклањање ћирилице са јавних површина и објеката на Косову* у последње две године је све учесталије. Ова појава, како каже Повереник за језике Славиша Младеновић не односи се само на писмо, већ представља и културно и идентитетско питање за читаву српску заједницу.
Са њим смо разговарали о томе шта је надлежност канцеларије Повереника, спровођењу Закона о употреби језика, као и о жалбама због кршења овог Закона и покренутим поступцима.
Последње две године приметно је уклањање ћирилице са јавних површина и објеката на Косову* и истицање латинице. Како овом тренутку оцењујете положај српског језика и ћирилице на Косову?
Положај српског језика и ћирилице тренутно је изазован, јер се ћирилица све више маргинализује у јавном простору од косовских институција. Ћирилица је саставни део српског културног насеђа и њенo очување није само питање права народа, већ и богатства и различитости.
Оцењујем поражавајућим ово што се тренутно догађа и поготово је за мене поражавајуће ћутање и неактивност представника институција у циљу одбране ћирилице, јер се та одбрана је би смела свести на Повереника за језике или на саопштење неке политичке странке, већ та борба мора бити активнија и ангажованија.
Шта о томе каже Закон о употреби језика?
Закон о употреби језика није јасан у томе да гарантује употребу ћилилице. У њему се наводи да се односи на српски језик и писмо.
Овај Закон због непрецизности даје слободу интерпретације свакоме ко га је прекршио у последње две године. Са друге стране, знајући правну доктрину косовских институција, мој став је да закон ниједним словом не дифинише латиницу као српско писмо. На тај начин, оне које користе латиницу, чини прекршиоцима Закона.
Када постоји кршење закона, које су санкције?
Санкције су предвиђене административном успоставом Министарства јавне управе, које сада више не постоји, већ је интегрисано у Министарство унутрашњих послова. Те санкције требало би да Министарство унутрашњих послова спроведе на нашу препоруку. То отежава могућност санкције, јер управо они који крше закон требало би да сами себе казне на нашу препоруку.
Санкције су свакако симболичне и верујем да би многи који потискују ћирилицу врло радо и новчану казну платили као доказ својег “патриотизма” и борбе против ћирилице.
Да ли је било консултација са канцеларијом Повереника када су уклањане табле на ћирилици?
Није. Најчешће ми за такве акције сазнамо тек из медија или након што изађемо на терен. Конкретно, мислим да нас је акција замене табли затекла нестремне.
Реакција је већ била закаснела у тренутку када су табле већ постављене. Најчешће канцеларију Повереника контактирају институције попут Агенције за регистрацију. Има и неких организација које заиста раде свој посао и које, ако треба, пре доношења неког новог документа, формулара, консултују нас.
Много је више организација и институција које стихијски, без плана и консултације, спроведу неку активност. И онда констатују да су направили грешку, али да је грешка непоправљива, зато што више нема новца у буџету за поновно спровођење тих активности.
И када је спроведена једна од таквих активности, односно када су уклоњене топографске табле, јавио се још један проблем. Натпис на српском језику исписан је мањим фонтом.
Табле на улазу у градове су на почетку, бар када су у питању фонтиви биле коректне. Прво је био исписан назив на албанском, а затим на српском језику. Након тога постављене су, ако се не варам, табле на којима је писало “Добро дошли у Звечан”, где је натпис на српском језику био умањен и на другом месту.
Наравно, ми смо реаговали и у једном и у другом случају. Послали смо Министарству инфраструктуре препоруку и наша реакција је потупно јасна. У овим случајима крши се члан Устава који се бави питањима заједница, који каже да се имена насељених места морају исписати на службеним језицима редоследом који поштује етнички састав становништва тог насељеног места. Парафразирао сам став Устава, али је он врло јасан.
Први натпис требало би да буде на језику заједнице која чини већинско становништво.
И када узмете сад све то обзир, како бисте упоредили положај ћирилици и поштовање Закона о употреби језика сада у односу на претходне године?
Не бих упоређивао положај ћирилице, већ однос косовских институција према ћирилици.
Став институција је одувек био јасан и ту мислим да нема никакве промене. Тежња за потискивањем ћирилице је константа. Са друге стране, ћирилица као таква не би смела да зависи од става косовских институција, већ од нас који ћирилицу користимо.
Мислим да ми морамо уложити више на њеној одбрани, јер знамо какав је став оних који би да потисну ћирилицу.
А каква је улога канцеларије Повереника у промовисању ћирилице?
Ми нисмо институт за заштиту језика, нити промотер ћирилице или латинице. Мандат канцеларије је превасходно језик у администрацији.
И ми, наравно, реагујемо сваќи пут када се десе случајеви попут оних о којима разговарали. То су знакови које је поставило Министарство инфраструктуре или табле на српским институцијама које су скинуте на Северу. Ми ту, наравно, реагујемо по службеној дужности, то је наш посао, али се пре свега бавимо употребом језика у институцијама. И то су у већој мери административни, а у мањој мери процеси попут заштите ћирилице.
Колико сте жалби добили за кршење Закона употреби језика од почетка године?
Од почетка године мислим да смо добили око 40 жалби. Већина тих жалби се реши брзо.
Након контакта са институцијом која прекраши Закон, најчешће буде решен проблем. Ипак, има проблема које држимо и даље као отворене случајеве, а то су, рецимо, саобараћајни знаци. Чак су и ту поједини случајеви решени. Рецимо, у Општини Штрпце, на жалбу самог председника Општине.
Неки су у процесу решавања у Липљану, на жалбу адвокаткиње Јоване Филиповић.
Колико је поступака покренуто?
Свака жалба покреће поступак, али се неке жалбе групишу у теме. На пример, имали смо, мислим, четири или пет жалби у вези са саобраћајним знацима. То је за нас једна тема.
У разговору су поменути неки случајеви кршења Закона о употреби језика. Колико је пак институција које поштују Закон о употреби језика?
Врло мало, заиста. Ми сваке године, на неким начин, покушавамо да нагласимо успех тих институција кроз неке активности попут доделе награда. И ту су најчешће, општине Штрпце и Грачаница. Има још пар општина са албанском већином, које углавмном добро то раде.
Има и централних институција које боље спроводе Закона око употреби језика. Нисмо наишли на случај идеалног спровођења Закон о употреби језика ни у једној институцији.
На шта би још требало скренути пажњу јавности када се ради о кршењу Закона о употреби језика?
Јавност у Србији би и те како морала да зна да су за положај српског језика и ћирилице можда једнако одговорни српски представници - својим неделовањем на функцијама за које су се кандидовали и жучно борили. Са тих позиција никада нису заузели став о кршењу права на употребу српског језика, осим у неком саопштењу.
Мислим да та саопштења не чита нико од оних који наша права крше. За заштиту права на употребу српског језика, потребно је свакодневно ангажовање. Јако је битна и одговорност нас самих.
Наивно је рећи: “Имамо повереника, он ће то решити”. То се, на жалост, не решава тако.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.