Вести
15. 01. 2025.
Нови закон не омогућава независност јавних сервиса: Представници медија незадовољни поступцима државе
У нацрту Закона о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима има мало ствари из Медијске стратегије коју је Србија усвојила 2020. године. Медијски сервиси ће највероватније имати исти начин финансирања као и до сада, а накнаде за рад Управног одбора и у Програмском савету ће бити већи. Ово су само нека од запажања која су изнели учесници панела „Шта нам доносе нови медијски закони“ које је организовала Коалиција за слободу медија у Новом Саду.
Члан Радне групе за Закон о јавним медијским сервисима Раде Вељановски рекао је да је нови закон „далеко од онога што треба да буде“.
„Када смо били окупљени прошле године речено нам је да ћемо радити на закону један месец. То је већ говорило да је све ово неозбиљно“, рекао је Вељановски.
Напоменуо је да Медијска стратегија одређује један број питања која су најважнија, као што су финансирање јавних медијских сервиса, руковођење јавним сервисима и њихова контрола. Ова питања су се нашла и као тема када је у питању нови закон.
„Највише смо се бавили тиме како два јавна медијска сервиса треба да се финансирају, јер тренутно финансирање не обезбеђује њихову самосталност и независност. Уколико погледате европске јавне сервисе видећете да се у њиховим законима говори о томе да, ако нема независног финансирања, нема ни независног функционисања медија“, рекао је он.
Како је рекао, онога тренутка када Влада дода из буџета новац за функционисање јавних сервиса, онда иста Влада и нешто захтева од јавних сервиса и они на то пристају.
„Дошли смо до добре формуле како би могла да се финансирају наша два јавна сервиса. Свестан сам тога да грађани имају много разлога да буду незадовољни како јавни сервиси функционишу, какав је њихов програм, али морамо да знамо да су то скупи медијски модели. Не сме се допустити да велике медијске куће заостају“, рекао је он.
Додао је и да се из популистичких разлога тврди да таксу из које се финансирају сервиси не треба повећати јер је све поскупело.
„Ми смо добили ситуацију да нас је на последњем састанку Радне групе лично министар обавестио да се обављен разговор у оба јавна сервиса о начину финансирања и да су оба јавна сервиса пристала да се он не мења. То значи да РТВ нема довољно средстава и даље за нормално функционисање а да РТС нема све што му недостаје“, казао је Вељановски.
Како је истакао, питање руковођења јавним сервисима је „побољшано“, јер ће се сада знати ко може да буде члан Управног одбора, а Програмски савет ће се на другачији начин бирати односно екстерно на основу конкурса.
„Међутим, од свих варијанти које смо предлагали, прихваћена је она најлошија која се тиче улоге омбудсмана. Није прихваћено то да омбудсман обавештава јавност о томе на шта се публика жали у раду јавних сервиса, а улога омбудсмана управо и јесте у томе како би се побољшао рад сервиса“, рекао је Вељановски.
Он је истакао и да јавни сервиси уколико желе да запосле некога, али да подигну плате новинара, морају да траже сагласност Владе, односно министара.
„Уколико сервисима недостаје средстава, држава треба да дода из буџета, али не сме тиме да условљава било шта. И сада видите да им не дају да самостално раде и да је то везано за ону реч ‘установа’ и то да су и даље јавни сервиси државна предузећа и се заваравамо да је јавни сервис у рукама народа“, рекао је Вељановски.
Представница Новосадске новинарксе школе Дубравка Валић Недељковић рекла је да је сагласна да нови закон није документ за који било ко може да каже да је то оно што чини законодавни оквир у којем може да се ради слободно и независно, професионално, са највишим технолошким стандардима, а да грађани могу да кажу слободно да су јавни сервиси њихово власништво.
„Ми од почетка у Србији имамо круцијални проблем, где грађани сматрају да су РТС и РТВ државни медији, а не њихово власништво. Делом сам учествовала у креирању ових закона и понавља се иста ствар: оно што се данас направи као релативно уљудан текст, сутра осване као потпуно други текст пред Скупштином“, казала је она.
Додала је да се та ситуација понавља од 2002. године када је први медијски закон донет, као и да овај закон треба ставити у контекст европских закона и српске медијске стратегије, и направити „уљудан текст“.
Када је у питању финансирање и контрола медија, она је казала да је питање и ко ће контролисати контролере.
„Са овим законом, штагод да читате у свим члановима, ви бисте могли да станете, па онда кажете ‘ајмо од почетка’. Ми нећемо имати квалитетан закон о најважнијим медијима у овој земљи, а они су најважнији јер морају да задовоље потребе грађана“, истакла је она.
Дане Марковски, главни повереник синдиката Независност у РТС-у, рекао је да се понадао да се кад је радна група за нови закон почела да ради понадао да би нешто могло и бити урађено у вези синдикалних питања, али да је „нажалост ипак постало видно да ће бити тешко одржати предвиђени курс“.
„Последњи пут када се састала радна група нису ни знали да ће то бити последњи пут – а тада је (члановима радне групе) на видеобиму дат предлог нацрта текста закона где нисмо могли да упоредимо шта је у постојећем закону, шта је текст радне групе, шта је оно што је усаглашено у јавним медијским сервисима и шта је оно што је прошло контролу Министарства финансија“, рекао је Марковски.
Дарко Шпер, председник Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независност“, оценио је да законско решење које је на столу „није испоштовало оно што су чланови радне групе износили претходна два и по месеца“.Меза
„Ми смо први пут добили прилику да учествујемо у изради једног овако важног закона. Међутим, показало се да ово није испало тако делотворно. Што се тиче наше сарадње са Министарством информисања и културе, ми смо пре месец дана објавили бојкот свих активности. Можда смо неке ствари урадили у корист своје штете, али сматрамо да ако преговарамо шест месеци са радном групом коју чини седам министарстава и договоримо се да се запосленима у култури плате повећају за седам одсто и држава то не уради и призна своју грешку – шта ја имам даље са њима разговарам? Заиста не видим да има простора за даљу комуникацију“, рекао је Шпер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.