Вести
30. 12. 2024.
У извештају Министарства информисања ни речи о шпијунирању новинара: За министра 2024. „апсолутно најуспешнија“ година
У сусрет новој години Министарство информисања сумирало је постигнуто у текућој. Кључне речи извештаја - рекорд и раст. Интересантније су, међутим, оне које су из њега изостале - шпијунирање и злоупотреба података новинара. Њихова безбедност остала је на маргинама.
Испод фотографије најпознатијег међу бившим, садашњи министар информисања је заједно са секретарима, сумирао постигнућа ресора у 2024. години.
„Ово је за нас била до сада апсолутно најуспешнија и рекордна година“, каже министар Дејан Ристић.
„Ово је рекордна година“, каже Милош Гарић, државни секретар за информисање.
А у извештају о рекордној години рекордно мало простора посвећено је стању у медијима и безбедности новинара. Министарство, ипак, међу оборене рекорде, не пропушта да уброји пад броја напада на новинаре.
„Имамо пад броја тих случајева, што је јако важно. Сматрамо да то јесте резултат онога што радимо и што покушавамо да као један нови амбијент направимо у коме ће се смањивати што више и што брже број случајева угрожавања безбедности медијских радника“, каже Гарић.
Саговорник Н1 оцењује да, изоловани из контекста, подаци НУНС-а, на које се Министарство позива, не дају свестран увид у безбедност новинара.
„Ако говоримо о нападима, претњама и нападима, рецимо, на имовину медија и на саме медије, тај број је, класификујући по тим посебним ставкама, у најмање 30 одсто по свакој повећан. Значи не можемо да говоримо о неком смањењу или једнаком броју напада. Притом, година није окончана, имамо још случајева да унесемо“, каже Раде Ђурић из НУНС-а.
У последња два месеца евидентирано је, како предочавају из НУНС-а, више физичких напада него у првих 10 месеци ове године. Само у новембру физички је нападнуто, вређано или ометано у раду 15 новинара и новинарских екипа, највећи број њих приликом извешавања на протестима поводом пада надстрешнице. У 2024. повећан је и број претњи на друштвеним мрежама.
„Те претње су много бруталније него у претходном периоду. Последицу имамо да се ти напади не решавају“, каже Ђурић.
О шпијунирању и извлачењу података из телефона новинара, на које је указао Амнести интернешнал, у извештају Министарства – ни речи. Питали смо – шта је предузето?
„Министарство информисања и телекомуникација није МУП и није тужилаштво. Ми у том смислу не можемо да спроводимо истраге и утврђујемо да ли су неке тврдње засноване на чињеницама или нису. То, као и у свакој демократској држави, препуштамо органима који су надлежни за то“, каже Ристић.
„Чини ми се да Министарство селективно одлучује и ставља на дневни ред кад шта њима одговара шта је њихова надлежност.“, каже Ђурић.
Чини се и да је што-шта – од престанка мандата Савета РЕМ-а до смањеног буџета за медије – недостајало у извештају. Недостајало је и времена да за то министра питамо.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.