Вести
24. 12. 2024.
Share фондација: Имамо доказе да су украдени подаци са телефона новинара и активиста слати на сервере БИА
Share фондација ће све прикупљене доказе о прислушкивању и шпијунирању новинара и активиста, случај на који је у извештају указао Амнести, проследити на више различитих надлежних адреса.
Филип Милошевић из те фондације појашњава да је форензичка анализа уређаја који су заражени, који су били код новинара и активиста, показала да је на њима коришћен израелски софтвер Cellebrite да би телефони били насилно откључани, а онда и са њих преузети сви подаци.
„А затим, када су они једном откључани, на њих је инсталиран тај шпијунски софтвер који се зове NoviSpy, и ту смо видели заправо две апликације које су инсталиране на софтвер, чијом накнадном анализом је пронађено у њеном коду, дакле и у том мрежном саобраћају, да заправо се подаци шаљу онда са тог телефона преко интернета на сервере, тј. на рачунаре који су раније повезивани са Безбедносно-информативном агенцијом“, казао је Милошевић за Н1.
Додаје да ће прикупљене доказе проследити, пре свега, Тужилаштву за високотехнолошки криминал, као кривичну пријаву против НН лица у БИА и МУП, „јер ово је кривично дело, дакле ми имамо овде неколико кривичних дела, пре свега производња рачунарског вируса, приступ незаштићеним рачунарским системима, неовлашћена обрада података итд“.
„Онда ћемо се обратити и Поверенику за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности, који би требало да уради инспекцијски надзор сада у МУП-у и БИА и везано за неовлашћену обраду података не само тих људи чији су то били телефони узети, већ и многих других људи чије су се информације и лични подаци налазили на тим телефонима. Ту је гомила слика, преписки итд. људи који заправо нису били никакав предмет ничега“, указује.
Иситче да се ради о потпуно неселективном надзору.
„Ви само са једним телефоном улазите у животе многих, многих људи“, наводи.
Каже да ће доказе проследити и Заштитнику грађана који треба да покрене неки поступак над радом полиције и БИА, „јер је све то незаконито и, коначно, неким међународним институцијама као што су Савет Европе и њиховом Комесаријату за људска права, али и Уједињеним нацијама“.
Упитан колико је било тешко откључати те телефоне, наводи да у већини случајева није био проблем, као и да је било само неколико неуспешних покушаја, „који су такође виђени у тим системским евиденцијама“.
Након откључавања, према његовим речима, телефони би били заражени софтвером који онда накнадно узима скриншотове, пали камеру, микрофон и све те податке шаље на сервере БИА.
„Дакле, они су прво преузели све податке, онда су инфицирали уређај, ви онда одете кући са тим инфицираним уређајем, тај уређај све време ради онај такозвани скриншот. Сада они могу да подешавају, чак смо и виђали да су мењали та подешавања, да ли узима скриншот на 30 секунди или на 180 секунди, и онда се ту, кроз ту мрежну анализу, види заправо да су ти скриншотови ишли на сервере БИА“, каже.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.