Вести
24. 12. 2024.
Драгана Бјелица: Не потичу проблеми од новинара, већ од оних који треба да дају информације
Наслове и остале теме из штампе у јутарњем програму "Пробуди се" коментарисала је менаџерка Образовног центра УНС-а Драгана Бјелица. У данашњој штампи налази се и текст о случају Рибникар поново са фотографијама. Из дана у дан има много страшнијих примера и то је довољан повод да се прича о новом Кодексу новинара и новинарки Србије који је ступио на снагу пре неколико дана. Бјелица појашњава шта све пише у њему.
У Кодексу који је и УНС усвојио, пре свега пише да новинари морају да извештавају истинито, да провере све и не смеју одлагати објављивање битних информација.
Бјелица анализира колико се заправо поштује ова начелна одредба и да ли се истина прећуткује. Ако за пример узмемо период од пада надстрешнице у Новом Саду, и протесте који су уследили, менаџерка Образовног центра УНС-а појаснила је како оцењује досадашње извештавање медија у ова два месеца, ослањајући се на Кодекс.
Измишљање неименованих извора сматра се за тежак прекршај Кодекса. Бјелица сада истиче откуд та одредба и да ли је забележено много примера таквих злоупотреба. Једна од новости у односу на досадашњи кодекс је ново поглавље – Поштовање достојанства. Гошћа „Пробуди се“ открива на шта се то поглавље односи?
„Кодекс се променио у духу времена, више се сада бавимо питањем достојанства“, каже Бјелица и објашњава да ли постоји начин да се таблоиди натерају да поштују нову одредбу да „новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности“, пошто је до сада је то извештавање било без икаквих ограда, уз фотографије, често и на насловним странама.
У Кодексу још пише да новинар треба да буде независан од корпоративних интереса, од власника медија, од политичких притисака. Одредба о родно осетљивом језику који би новинари требало да користе често се тумачи злонамерно. Бјелица разјашњава да ли је то нешто што се мора, чак и кад је рогобатно као таксисткиња или хируршкиња и како да се поступа када председница скупштине, гувернерка и министарка за бригу о породици, доследно на својим сајтовима и у документима користе своју функцију у мушком роду.
У Кодексу пише:
1. Новинари/новинарке који се придржавају овог Кодекса уживају подршку и заштиту свог професионалног удружења.
2. Новинари/новинарке који се придржавају овог Кодекса имају право на правну и материјалну помоћ у заштити од насиља, претњи, увреда и других негативних последица због обављања новинарске професије.
3. Свако ко сматра да су новинари/новинарке повредили/повредиле неку од одредби овог Кодекса, може се обратити судовима части новинарских удружења и Савету за штампу.)
Савет за штампу реагује када је реч о штампаним медијима, а кад је реч о електронским медијима, требало би да се огласи РЕМ. Као што знамо, избор за чланове новог савета РЕМ-а тек је покренут. Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић очекује да Скупштина Србије изабере нови састав РЕМ-а у другој половини јануара или почетком фебруара. Дакле, нема много журбе, те Бјелица даје смерница шта до тада.
Одржана је седница скупштинског Одбора за културу И информисање, усвојена је листа кандидата. Било је доста речи о томе да су неки предлагачи такозване „гонго“ организације, које нису стварне, али је владајућа већина све те примедбе одбацила. Бјелица појашњава да ли је УНС става да свако има право да се кандидује, и да ли им је у реду да са једне стране УНС И НУНС заједно предлажу кандидата, а са друге стране стоје Уједињени тв екперти, организације која је уписана у АПР, али не вреди ни да их гуглате јер њих нема.
„Ми имамо медије онакве какве диктира садашња политичка елита. У нормалном друштву свако ко ради у институцијама мора да сноси одговорност“, каже Бјелица.
Кад смо код различитих организација, истраживање УНС-а недавно је показало још нешто – да су у конкурсним комисијама које одлучују о медијским пројектима, најзаступљенији кандидати које предлажу КомНет, ПРОУНС и Нова мрежа Србије. Гошћа ТВ Нова појашњава јесу ли та удружења релевантна, без обзира што нису позната.
Редакција јутарњег програма „Пробуди се“ је погледала, на пример Професионално удружење новинара Србије ПРОУНС, има последњу објаву из фебруара ове године, а претходно једну вест 2023. године, а пре тога из 2022. године. Интересантно је да ова три удружења често наступају заједно, на сајмовима на пример. Министар Дејан Ристић каже да у Србији има чак 76 новинарских удружења, те Бјелица открива колико их у УНС-у знају и да ли са њима сарађују.
„Не потичу проблеми од новинара већ од оних који треба да дају информације“, сматра Бјелица.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.