Вести
23. 12. 2024.
Повреде приватности у медијима: Судске пресуде указују на благе позитивне помаке
Повреде приватности у медијима и даље представљају изазов за судску и новинарску праксу у Србији, али се у односу на претходне године уочавају позитивни трендови, пре свега у висини досуђене накнаде и скраћењу трајања поступака, показује анализа судских случајева за 2023. годину, коју су спровели Партнери Србија.
Други циклус истраживања “Повреде приватности у медијима – Анализа судске праксе” доноси податке о судским одлукама које се односе на заштиту приватности у медијима, укључујући пресуде Вишег и Апелационог суда у Београду. Укупно је анализирано 64 пресуде, што представља пад у односу на 2023. годину када их је било 81 када је урађен први циклус истраживања.
„Највећи број повреда приватности поново је забележен у медијима са таблоидним карактером. Ове повреде најчешће укључују: објављивање фотографија и личних података без сагласности, сензационалистичко извештавање о полицијским хапшењима и истрагама и неодговорно извештавање о малолетницима“, рекла је Нина Ницовић, једна од аутора истраживања.
У неколико случајева судови су донели одлуке у корист тужилаца, утврдивши да објављивање фотографија без сагласности представља повреду приватности, чак и када постоји интерес јавности за извештавање. Један од примера односи се на случај малолетног лица које је приказано као учесник протеста.
Суд је оценио да је медиј повредио право на приватност објављивањем препознатљивих података и фотографије без сагласности законског заступника, што је супротно Закону о јавном информисању и медијима.
„Иако је примећен благи пораст досуђених накнада за нематеријалну штету, оне и даље не одговарају озбиљности последица које оваква медијска пракса изазива. Најчешће досуђивани износи крећу се око 100.000 динара, што је побољшање у односу на претходну годину када је најчешћа накнада износила 50.000 динара“, изјавио је Дамјан Милеуснић, истраживач Партнера Србије.
Такође, судски поступци су постали нешто ефикаснији. Просечно трајање првостепених поступака сада је 21 месец, док се на одлуке Апелационог суда чека у просеку седам месеци, што представља значајно смањење у односу на претходне године.
Један од позитивних трендова у судској пракси јесте чешће позивање на Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, посебно на право на приватност. Ово је резултирало ширим тумачењем права на приватност, укључујући заштиту породице, здравственог стања појединаца, као и права на пијетет.
Међутим, аналитичари упозоравају да велики изазов и даље представљају цурења информација из преткривичних и кривичних поступака. Објављивање непроверених информација и фотографија осумњичених често доводи до озбиљних последица по њихову приватност и достојанство.
Извештај закључује да је неопходно унапређење судске праксе, већа одговорност медија и институција, као и континуирано образовање новинара о заштити приватности.
Примена ових препорука могла би допринети смањењу повреда приватности и јачању поверења грађана у правосудни систем и медије.
Истраживање је израђено у оквиру пројекта Цена приватности који партнерски спроводе БИРН Србија, SHARE Фондација и Партнери Србија, уз финансијску подршку МАТРА програма.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.