Вести
19. 12. 2024.
Неизвестан избор новог Савета РЕМ-а до краја 2024. године
Годину после избора- УНС је имао увид у још необјављени извештај РЕМ-а. Како преноси удружење новинара Србије, завршни извештај РЕМ-а, говори о драстичној несразмери времена посвећеном учесницима изборног процеса на каналима свих комерцијалних националних емитера и уочава и да је на свим телевизијама са националним покривањем о опозицији говорено у изразито негативном, а о власти у изразито позитивном контексту. Извештај је саставио Савет РЕМ-а којем је истекао мандат. Истекао је и рок за пријаву кандидата, а цури и време до краја месеца до када би према усвојеној реформској агенди требало изабрати нови савет. У међувремену телевизије не надзире нико. Више Никола Павловић, репортер Дневника на ТВ Нова.
Према Закону о електронским медијима предлагачи достављају имена кандидата за Савет РЕМ-а најкасније 15 дана након што Одбор за културу и информисање објави јавни позив. Ти су дани протекли и комплетног списка кандидата нема. Ако се савет не формира до краја месеца, могуће је и да неће бити ни новца из фондова Европске уније, који је одређен планом раста и ОДИР-овим препорукама да се изаберу нови чланови савета.
„Мислим да им сада, да би им значило да то што пре иде да би се реализовали фондови, односно новац из фондова који су намењени Србији, према томе један од услова јесте да се спроведе ова кандидатура и да се изаберу чланови РЕМ-а. Мислим да ће у складу с тим ускоро бити заказана седница Одбора за културу и информисање и да ће се то наћи на дневном реду скупштине“, каже Зоран Лутовац из Демократске странке.
Процедура, да листа постоји, је следећа: Одбор за културу и информисање има седам дана да објави листе кандидата, и још седам дана за утврђивање коначног предлога кандидата, уколико овлашћени предлагачи доставе више од два кандидата. Са кандидатима из коначног предлога Одбор организује јавни разговор у наредних 15 дана, а потом се избор члана Савета ставља се на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине.
„Одуговлачи се зато што не постоји политичка воља да се ситуација на медијској сцени уреди и да се коначно и тај медијски плурализам и слобода изражавања буде уређена на начин који је предвиђен нашим законима. Сад ми немамо заправо регулаторно тело за електронске медије, они не могу ништа да обављају“, каже Тамара Филиповић из НУНС-а.
Да се власти са формирањем Савета РЕМ-а, без обзира на фондове, ипак не жури, мишљења су у Бироу за друштвена истраживања.
„Постојеће стање одговара власти. Савет РЕМа по закону је тело које санкционише кршење закона о ел. емдијима и подзаконских аката. Ми смо сведоци, пре неко вече смо имали анступ председника републике Србије где аутор емисије односно водитељ тврди да је та емисија емитована на 112 ТВ станица“, рекао је Зоран Гавриловић из БИРОДИ-а.
Само на СББ мрежи разговор се преносио на Студију Б, Новосадској ТВ, Каналу 9, Сремској ТВ, Сантос, РТВ Панчево, Сат, ТВ Ас, ТВ Крагујевац, три крушевачке телевизије, ТВ 5, ТВ Зона плус, ТВ Мелос, ТВ Трстеник, ТВ Лесковац, ТВ К1 и ТВ Нови Пазар. Ако је заједно са другим провајдерима бројка ипак 112, то је доказ урушавања медијског плурализма,који је регулисан законима о елктросним медијима, оцењује Гавриловић. Управо такав случај изискује реаговање још непостојећег савета РЕМ-а.
„Некада те паре из Европске уније које су реално јефтиније, по власт испадају скупље и онда је јефтиније за власт узети скупље кинеске кредите. Овде просто није економска рачуница основа, овде је политичка рачуница и останак на власти извор поступања заробљене државе од стране владајуће странке“, каже Гавриловић.
Мандат чланова претходног сазива Савета РЕМ-а истекао 5. новембра. Одбор за културу и информисање Народне скупштине тек је три недеље касније објавио Јавни позив за предлагање нових кандидата, иако је према Закону о електронским медијима рок да се то учини био 4. август. За сада су позната само нека имена: Милева Малешић, директорка и главна уредница ТВ Форум из Пријепоља, Сњежана Миливојевић професорка у пензији, професор ФДУ-а Иван Меденица, Саша Мирковић из Асоцијације независних електронских медија. Како често истичу из организација цивилног друштва постоје и притисци на поједине предлагаче и наметање провладиних кандидата. Све са једним циљем:
„Проблем је са нашим РЕМ-ом, нашим регулативним телом што оно не води бригу о јавном интересу, о томе како функционишу медији, него пре свега се старају о томе да ти медији не праве штету Александру Вучићу и његовом режиму“, каже Лутовац.
Према новом правилу које се први пут примењује од доношења новог Закона о електронским медијима прошле године, Скупштини је одузето право да предлаже кандидате. Могућност да предлажу по два члана Савета имају: Заштитник грађана, Повереник за равноправност, Повереник за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности, универзитети акредитовани у Републици Србији; удружења издавача електронских медија у Републици Србији, удружења новинара са најмање 300 чланова са плаћеном чланарином, затим удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Републици Србији, удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања ако су регистрована најмање три године пре дана расписивања јавног позива а имају најмање три реализована пројекта у овој области у последње три године. Ту су и удружења чији су циљеви заштита деце, као и национални савети националних мањина, цркве и верске заједнице.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.