Вести
18. 12. 2024.
Медијска реалност Србије 2024: Агресивност, сензационализам и мржња у порасту
Осам дневних листова и 20 најчитанијих портала у земљи само у току једног дана објаве у просеку 698 текстова који садрже неке од елемената агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма, што значи да сваки медиј просечно објави 25 таквих текстова само у току једног дана, показује најновије истраживање Центра за професионализацију медија и медијску писменост (ЦЕПРОМ).
Истраживање под називом „Комуникативна агресија у Србији 2024.” спроведено је у периоду од 1. до 30. септембра ове године, а резултати показују да је у наведеном периоду од месец дана у најчитанијим штампаним и онлајн медијима у земљи објављено 21.638 текстова са елементима агресивне комуникације, говора мржње и сензационализма. То је пораст од 8,4% у односу на 2019. годину када је ЦЕПРОМ спровео прво истраживање комуникативне агресије у Србији. То значи да су грађани који се информишу путем најутицајнијих медија у земљи све изложенији свакодневној комуникативној агресији, али се истовремено запажају и неки потпуно нови трендови по питању начина на који се агресија и екстремизми разних врста практикују у медијима.
Нови трендови у етикетирању и говору мржње
Највеће промене у периоду од пет година забележене су по питању медијског етикетирања и текстова са елементима говора мржње. Тако је етикетирање употребом термина „издајник” данас присутно чак четири и по пута мање у односу на 2019. године, термин „Шиптар” користи се скоро три пута мање, док се најмањи пад из категорије посебно проблематичних израза бележи у случају термина „Усташа” и износи 14%.
Истовремено, уочавају се и два супротна тренда. Неке форме етикетирања које су 2019. године биле заступљене у знатно мањем обиму данас се користе неупоредиво интензивније, а најилустративнији пример је термин „страни плаћаник” чија је употреба у медијима у периоду од пет година у порасту за више од седам пута. Још индикативнија је појава нових облика етикетирања, тачније термина који су 2019. године били веома ретко у употреби, али су у овогодишњем истраживању детектовани у великој мери. Међу таквим терминима „болесници” су убедљиво на првом месту са чак 1227 текстова у којима се појединци или групе етикетирају на овај начин, следе „нацисти” са 638 текстова, „психопате” са 148, „изопачени” са 58 и „србомрсци” са 34 текста.
Приликом етикетирања „неподобних” појединаца, разних организација или одређених група директно се изазивају негативне емоције код најшире јавности, што доприноси ширењу нетрпељивости, а све чешће и осећаја мржње и непријатељства према онима који су мете напада. Тако се језик агресивности и мржње из медијске сфере преноси и на свакодневни живот, па не чуди што су толеранција и дијалог из године у годину све угроженије категорије у нашем друштву.
Милитаризација агресивне комуникације и сензационализма
Резултати спроведеног истраживања показују да се значајно мења и начин на који медији користе сензационалистички наратив и агресивну комуникацију јер се неки од најучесталијих термина из ових категорија током 2019. године данас користе у вишеструко мањем обиму, али су истовремено милитаристички наративи све интензивнији.
Тако је, примера ради, употреба многих термина у великом паду од 2019. године, као што је случај са термином „узнемирујуће” који је у паду за чак 72,4% (са 2655 на 734), израз „пакао” је у паду за 57,4% (са 2014 на 858), док је „шок” у паду за 55,5% (са 8158 на 3630). Истовремено се бележи тек мали пораст коришћења других термина који илуструју језик агресивности и сензационализма, попут израза „ужас” (3,6%) и „језиво” (1,9%), док је значајнија разлика забележена само у случају термина „драма” чија је употреба порасла за петину.
Убедљиво највећи раст из ове категорије бележе борбени и милитаристички термини, чија је употреба најчешће у порасту за око трећину. Међу њима најфреквентнији су термин „напад” (раст од 36,6%), „сукоб” (32%) и „смрт” (29,7%), нешто мањи раст бележи се у случају термина „рат” (14%), док убедљиво највећи раст има израз „атак” (82,5%). Ови подаци јасно указују на тренд милитаризације медијског извештавања јер агресивну комуникацију и сензационализам медији данас све интензивније стављају у борбени и милитаристички контекст подижући на тај начин комуникативну агресију на још виши ниво.
У онлајн медијима скоро 13 пута више агресивности и сензационализма
Истраживање показује да су текстови са елементима агресивности, сензационализма и говора мржње доминантно присутни у онлајн медијима у којима је објављено чак 92,66% таквих текстова у анализираном периоду (20.050 текстова), док је у дневној штампи објављено 7,34% (1588 текстова). Додатан проблем за овај податак представља пракса у којој се агресивност у онлајн медијима неупоредиво брже шири на кориснике, тако да су негативни ефекти видљиви готово моментално. Конкретније речено, реагујући на такве медијске садржаје корисници додатно интензивирају агресивност и мржњу у онлајн простору суровим коментарима које остављају на сајтовима датих медија и друштвеним мрежама, изазивајући последично сличне реакције других.
Управо ефикасно изазивање реакција публике представља један од основних разлога за све интензивнију употребу запаљивих наратива у медијима, о чему сведоче и бројна истраживања. Тако је научни часопис „Плос Оне” објавио лонгитудинално истраживање које открива да су наслови који означавају и изазивају страх у порасту за чак 150% у последње две деценије, они који изазивају бес у порасту су за 104%, а тугу за 54%. Разлог за овакве трендове лежи у чињеници да аналитика показује да негативни и емоционално провокативни наслови привлаче неупоредиво више кликова и пажње од позитивних или неутралних медијских садржаја. Истовремено, истраживање које је објавио часопис „Натуре Хуман Бехавиоур” открива да свака негативна реч у насловима просечне дужине повец́ава стопу учесталости кликова (ЦТР) за 2,3%, док свака позитивна реч смањује за 1%. О значају тог утицаја негативних и позитивних речи најбоље сведочи податак да је процечан ЦТР за све текстове на интернету 1.39%.
Стога ће Центар за професионализацију медија и медијску писменост у наредном периоду објавити серијал текстова посвећен овој теми како би упозорио јавност на обим и интензитет агресивне комуникације којој смо изложени свакога дана, али и на то како језик екстремизма и агресивности у српским медијима обликује појединце и друштво у којем живимо. Једна од најопаснијих последица таквог извештавања медија је све израженија поларизација у друштву која додатно угрожава сваки вид толеранције и дијалога међу неистомишљеницима и истовремено доприноси јачању екстремизама разних врста. А такви екстремизми се из медија по правилу преносе и у свакодневни живот грађана, о чему најбоље сведочи крај 2024. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.