Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  БИА прислушкује новинаре и активисте: Како то раде и како се заштитити?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 12. 2024.

Аутор: Угљеша Бокић Извор: Данас

БИА прислушкује новинаре и активисте: Како то раде и како се заштитити?

Да постајемо полицијска држава у правом смислу те речи, потврђује и најновији извештај Amnesty International-а у ком се наводи да су БИА и МУП инсталирали или покушали да инсталирају софистицирани софтверски уређај за изузетно инванзивни дигитални надзор под називом NoviSpy.

Овај извештај пренео је и британски Гардијан у коме се наводи да српске власти користе ове софтвере за праћење и надзор активиста.

Поменути шпијунски софтвер је, према Амнестију, развила БИА уз помоћ израелске компаније, а намењен је за шпијунирање Андроид уређаја.

„Власти у Србији користе ове алате систематски против мирних демонстраната који су већ пречесто због свог активизма подвргнути неоправданој криминализацији. Ова незаконита пракса дигиталног надзора и прикупљања података усмерена против цивилног друштва крши људско право на приватност и заштиту личних података, и дубоко утичу на друга права и слободе, укључујући право на слободу изражавања, удруживања и мирног окупљања“, стоји у извештају Амнестија.

Amnesty International је до новембра 2024. форензички анализирао више од 20 уређаја чланова цивилног друштва, углавном Андроид уређаја. Потврђена су четири случаја коришћења NoviSpy софтвера између фебруара и новембра 2024, а на додатним уређајима пронађени су трагови неуспелих покушаја инсталације NoviSpy софтвер.

Након објављеног извештаја огласила се и БИА која је у потпуности одбацила тврдње Амнестијевог извештаја, нагласивши да садржај извештаја карактерише „тривијалан сензационализам“ и оценила да он указује на „сврху Амнести Интернешенал, која се огледа у раду за интересе појединих агенција и група за притисак“.

Из БИА су додали и да агенција ради искључиво у складу са законима Републике Србије.

БИРН је објавио чланак у коме наводи да је четворо активиста било мета постављања NoviSpy софтвера.

Они су послали и упит компанији Cellibrite у вези Амнестијевог извештаја.

“Ако је ово заиста случај, Србија је прекршила уговор и ми ћемо поново проценити да ли је то земља са којом ћемо радити”, стоји у одговору компаније Cellibrite на упите БИРН-а.

Прошле године је такође упозоравано да наше безбедносне службе користе шпијунске софтвере Пегазус и Предатор које су такође развиле израелске компаније.

Бојан Перков: Пегазус је мало софистициранији

Бојан Перков из Share фодације за Данас објашњава разлику између Пегазуса и NoviSpy.

„Главна разлика између NoviSpy, како га Амнести зове, и Пегасус-а је у томе што су Пегасус и њему слични спајвери софистициранији и таргетирају уређаје на даљину, путем WhatsApp или iMessage порука. Још једна карактеристика Пегасус-а је да има „zero click“ могућности, што значи да мета не мора да кликне на малициозни линк или уради нешто слично када добије поруку да би се телефон заразио“, каже Перков.

NoviSpy, каже Перков, мора физички да се убаци у телефон.

„NoviSpy се према налазима Амнестија инсталира директно на телефону, потребан је дакле физички приступ уређају. Када се инсталира, овај шпијунски софтвер има могућности да прави скриншотове и шаље их где је потребно. Техничка анализа је показала да такође може да оствари приступ осетљивим дозволама телефона, као што су локација, микрофон и камера“, наводи Бојан Перков из Share фондације.

Гостиљац: Свако манипулисање туђим телефоном без наредбе суда је незаконито

Адвокат Виктор Гостиљац каже да уколико су тачни наводи из Амнестијевог извештаја онда је реч о потпуно незаконитим радњама служби.

„Да би се приступило надзору и снимању комуникације која се обавља путем телефона мора да постоји контекст – наредба о спровођењу истраге, односно да је покренут кривични поступак. У случајевима када полиција позива неког у својству грађанина кривични поступак још није покренут, па не постоје услови за примену ових мера нити услови за одузимање телефона“, каже Гостиљац.

Он наводи да тако прибављени подаци не би могли бити коришћени на суду јер су прибављени без наредбе суда, па се би се овде радило о незаконитом и опасном кршењу права грађана од стране полиције и БИА.

Гостиљац додаје да чињеница да су овако прибављени подаци правно безвредни показује да они служе само амбицији разних служби да имају контролу над грађанима и  да незаконито поступање служби брише разлику  између њих и оних које гоне и представља опасну појаву за све грађане.

„Ствар је заправо у овоме: наше службе нису одмакле од свог удбашког наслеђа и своје капацитете усмеравају на интриге које су често дневно-политичке природе“, указује адвокат.

Ономе ко је позван у својству грађанина телефон мора бити „на оку“

Код активиста којима је према писању медија откривен овај шпијунски софтвер једна ствар је заједничка. Сви су позивани у својству грађанина на баналне информативне разговоре, али телефони нису били код њих за време разговора, па се сумња да су ти разговори користили као параван и куповина времена да им се убаци NoviSpy, јер он може да се инсталира само физички на телефон.

Гостиљац каже да не постоји законски основ да се лицу које је позвано у полицију у својству грађанина одузме телефон на начин да буде ван његове присмотре.

„Грађанин у полицији нема статус окривљеног и он бива позван да би пружио одређене информације које би биле од помоћи органима гоњења и то је све. Он би могао и да одбије да преда свој телефон или да трази разлог одузимања. Најбоље је ово спречити тако што ће се у полицију ићи без телефона“, објашњава Гостиљац.

Он наводи да грађанин може отићи у полицију и са својим адвокатом, али је код нас честа пракса да се присутво адвоката не довољава јер лице  нема статус окривљеног.

„И ова пракса је противуставна, јер грађани имају право на адвоката у било ком поступку пред било којим органом“, указује адвокат.

Уколико се ради легалан претрес телефона, власник има право да присуствује томе

Дакле, мобилни телефон може бити одузет само од лица које има статус осумњиченог, уз претходну наредбу и одобрење суда, а том лицу се мора издати потврда о привремено одузетим предметима.

Међутим,  у том случају власник телефона и његов адвокат има право да присуствује претресу свог уређаја, као и у случајевима претреса стана.

„Није чак ни сасвим исто. Скидање података са телефона представља тзв. посебну доказну радњу која се може примењивати само у односу на таксативно побројана кривицна дела у Кривичном закону. Присуство окривљеног или његовог адвоката је дозвољено. Ако нема наредбе у питању је тајна и незаконита радња полиције“, каже адвокат Виктор Гостиљац.

Иако је данас готово не могуће потпуно заштититити своје податке ипак постоје одређене мере предострожности које могу да умање шансе да вам неко злоупотреби податке на телефону.

Стручњаци саветују да телефон увек закључавате лозинком. Откључавање телефона отиском прста није добро, јер вам неко може силом принети прст екрану. Ни шаблон није добра идеја је константно превлачење прстом по истој путањи на екрану оставља траг, који се форензиком може реконструисати.

Вашу лозинку на телефону нисте дужни по закону никоме да откривате.

У полицији увек инсистирајте да са вама буде присутан адвокат, јер ће он умети да испрати све радње које неко предузима и има знање да препозна незаконите радње.

Такође, не посећујте сумњиве сајтове, не отварајте сумњиве мејлове или поруке- једном речју не кликћите на свашта јер је то пут да вам неко у телефон убаци шпијунски софтвер.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси