Вести
16. 12. 2024.
Министар октроисао измене, а Влада обесмислила процес: Како су „збрзане“ радне групе за измене медијских закона?
Министарство информисања ових дана напрасно окончава посао радних група задужених за измене три медијска закона, у журби да држава испуни оно на шта се обавезала у Реформској агенди.
То је разумљиво, уколико се узме у обзир колика новчана средства Србија може да повуче уколико, између осталог, до краја године заврши и усвоји нацрте измена и допуна Закона о јавним медијским сервисима, Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима.
С друге стране, за те захтеве знало се још пре годину дана, па није јасно зашто је активности чак три радне групе за поменуте измене надлежно Министарство сабило у мање од два месеца пред крај године, док сада, и пре очекиваног рока и завршеног посла, фактички прекида њихов рад, кажу саговорници Данаса.
Јуче је одржан последњи састанак РГ за измене и допуне Закона о јавном информисању, док је пар дана раније, на веома чудан начин, завршен посао и истог тела задуженог за Закон о јавним сервисима.
Како кажу саговорници Данаса, окончао га је сам министар, тако што се појавио са својом верзијом нацрта закона и ставио је на гласање, а да чланови рг нису ни знали да ли је ишта од њиховог двомесечног рада ушло у, тог дана изгласан текст.
Коалиција за слободу медија, чији су чланови репрезентативна удружења која су учествовала у раду Радне групе, прекјуче је саопштило да је министар Дејан Ристић „октроисао измене Закона о јавним медијским сервисима“, а да је Влада „још једном обесмислила процес измене медијских закона, када је, након два месеца интензивног рада РГ, министар наметнуо нацрт који излази ван оквира на којем је радна група радила, и који је у супротности с Медијском стратегијом“.
„Имајући у виду процес који је на изнеђење чланова радне групе прекинут пре него што је рад на изради нацрта закона заиста окончан, сматрамо овај нацрт закона октроисаним од стране министра и изражавамо бојазан да ће он додатно поткопати поверење грађана у јавне медијске сервисе“, пише у саопштењу Коалиције, коју чине Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“, Фондација Славко Ћурувија и ГС КУМ Независност.
Такав нацрт закона, наводе, садржи озбиљне недостатке и пропусте, директно против кључних смерница дефинисаних Медијском стратегијом.
На првом месту, финансирање јавних сервиса је остало неизмењено.
„Стратегија предвиђа обезбеђивање стабилног финансирања јавних сервиса тако да такса буде примарни извор финансирања, и радна група је посветила дужну пажњу креирању модела који би јавним сервисима осигурали независност. Међутим, сви предлози су одбачени. Осим тога, овим нацртом, РТС и РТВ остају установе које располажу државним капиталом, чиме се обесмишљава и институционална аутономија јавних медијских сервиса“, кажу из Коалиције.
Раде Вељановски, члан Радне групе као самостални стручњак, потврдио је да се рад тог тела завршио „на веома чудан начин“, иако је био убеђен да предстоји бар још пар састанака.
– Од три јако битне области које предвиђа Медијска стратегија, поред руковођења и јавне контроле, највише смо се бавили финансирање, изнето је много идеја и предлога, да би на крају министар одлучио да се ту ништа не мења, што је дебакл целог процеса. Два састанка су нам отказана у последње две недеље, јер је очигледно било неких договора, а и сам министар је рекао да су се састајали са представницима оба јавна сервиса, уз чију сагласност су одлучили да не буде измена у делу финансирања, каже професор Вељановски и напомиње да је учешће људи из јавних сервиса у писању закона сукоб интереса, те да они никако не би смели да учествују у одлучивању о томе.
Он додаје да су измене које се односе на руковођење дале „нажалост више ингеренција генералним директорима“, док су унете и новине које се тичу избора Програмског савета, који ће од сада бити биран екстерно, не од стране управних одбора самих јавних сервиса.
Новим одредбама уведена је и институција Повереника за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца, од које се много очекивало, али је она, каже наш саговорник, сведена на минимум, одбијањем великог броја разумних предлога, што је делимична и недовољна промена“.
– Ми који смо имали другачије идеје, прегласани смо, с обзиром на састав РГ, у који је власт већ убацила више својих људи, сматра Вељановски.
Идеја Повереника је, исто сматра и медијска Коалиција, обесмишљена решењем где се он поставља из редова запослених, а бира га и разрешава генерални директор, што га „своди на административног радника који неће имати суштинску независност“
Вељановски подсећа да је Србија обавезна да унесе и одређене измене у остала два закона, предвиђене Актом о слободи медија (Мидија фридом акт) који је донет у априлу ове године.
То је још један разлог, како каже, зашто је држава „на брзину“ ушла у измене медијских закона. Притом, иако је првобитни захтев био да се пише потпуно нови Закон о јавним сервисима, вероватно је због мањка времена одлучено да се он само измени и прилагоди.
– Међутим, тај акт ништа радикално не предлаже, само неке ствари заоштрава. Иако нисам члан остале две РГ, знам да је из Европе тражено да се, уз оне одредбе којима је омогућено да Телеком као државна фирма буде власник и оснивач медија, усвоје и одредбе које ће појачати контролу да ти медији не буду средство преко којег ће се се спроводити утицај власти и оних који имају моћ. О томе смо џабе говорили прошле године приликом јавне расправе пре доношења закона, то није прихваћено. Да, има у Европи извесних примера, али су тамо контролни механизми неупоредиво јачи и спроводе се. Имамо и ми контролне механизме, имали бисмо и ефикасан РЕМ да се радило чак и по претходном закону, али је то остало слово на папиру, каже Вељановски о могућим изменама Закона о јавном информисању.
Вељко Милић, члан поменуте РГ испред Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) истиче да до данас није дошао до текста нацрта који је на последњу седницу донео министар Ристић.
– На састанку који није требало да буде последњи појавио се министар са неким својим текстом закона, који је изгласан већином гласова РГ, чланова који долазе из државних институција и ГОНГО удружења (тзв. владиних невладиних организација). Шта је тачно у том тексту, да ли је то оно што је РГ радила или није и каква су решења преузета, не знам. Пре састанка ником од чланова није предочено шта се налази у том тексту предлога, да би знали да ли је то оно о чему смо разговарали или нешто потпуно друго. Нова пракса Министарства је да у радне групе не позива репрезентативна новинарска удружења, тек по које, већ да министар сам бира ко ће чинити већину и зове организације са сумњивог деловања, наводи Милић.
На Закону о јавном информисању ради Група у чијем саставу су тек три представника Коалиције медија, док у раду РГ за Закон о електронским медијима не учествује ни један представник репрезентативних удружења.
„Ако је суштина Реформске агенде да се закони практично октроишу како би се само испуниле неке обавезе према ЕУ, ту онда не видим било какву реформу“, закључује Милић.
Од секретара Министарства информисања, Милоша Гарића који је и члан ових радних група, покушали смо да добијемо коментар на критике медијских удружења и наводе о нацрту који је донео министар, а који анулира све о чему је РГ разговарала.
Питали смо и да ли је и шта тачно Министарство договарало са руководством јавних сервиса, али одговор до објављивања текста нисмо добили.
Фингирање реформи због приступних фондова
Иначе, Реформском агендом, стратешким документом који је усвојен почетком октобра, Влада Србије се обавезала да, између осталог, до краја децембра донесе потпуно нови Закон о јавним медијским сервисима усклађен са правним тековинама ЕУ и стандардима Савета Европе, те да постојећи Закон о електронским медијима и Закон о јавном информисању измени како би их у потпуности ускладила са поменутим европским стандардима.
Такође, очекује се и избор новог састава Савета РЕМ-а, кроз транспарентан и инклузиван поступак. Испуњењем тих, али и још неких захтева које је ЕУ дефинисала кроз План раста за Западни Балкан, земље у процесу придруживања добиле би приступ средствима од чак шест милијарди евра, две милијарде бесповратних и четири у форми повољних кредита. Од тога, Србији би припало скоро 1,6 милијарди евра до краја 2027. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.