Вести
16. 12. 2024.
Положај новинарки све гори: Највећи проблеми претње, притисци и ниска примања
Услове у којима раде, новинарке описују као тешке. Осећају се потплаћено, а радни статус им је несигуран, јер велики број њих ради на основу уговора о делу или привременим и повременим пословима. Поред неједнаке заступљености на руководећим положајима, као проблем истичу и немогућност да одрже баланс између посла и приватног живота, а сведоче и о дискриминацији и сексуалном узнемиравању.
Новинарке у локалним медијима још су у горем положају. Редакције у којима раде су мале, па су временом постале принуђене да обављају и послове фоторепортера, администратора сајта или менаџера за друштвене мреже и све то за плату која је по истраживању ЦИНС-а 41 одсто нижа од републичког просека.
Ово су само неки од закључака дводневне конференције “За већу сигурност новинарки у локалним заједницима” коју је организовао Шумадијски центар за грађански активизам Рес Публика. Конференција је била прилика да се локалне новинарке окупе, размене искуства, али и да се боље упознају са својим радним правима у разговору са Тамаром Филиповић, генералном секертарком НУНС-а, Марком Милетићем, уредником портала Машина и Виолетом Глишић, новинарком из Крагујевца.
На конференцији је истакнуто да, иако је новинарство традиционално женска професија, па чак 60 посто запослених чине жене, оне се налазе на руководећим позицијама само у 20 посто медија, углавном у онлине порталима. Многе због притисака којима су изложене, немогућности напредовања и лоших примања размишљају да напусте професију.
Положај новинарки је из године у годину знатно лошији и ми то стално констатујемо у нашим годишњим извештајима. Притисци и напади којима су новинарке изложене су веома различити у односу на оне којима су изложене њихове колеге. Ту пре свега мислим на родни аспект, злостављање, сексуално узнемиравање, вређање.
Проблем је што су се многе колегинице на то навикле и претње и притиске не пријављују. Потребно је дакле, освестити их да то не треба да трпе и да сваки притисак могу да пријаве, истакла је Тамара Филиповић из НУНС-а.
Са друге стране, локалне новинарке кажу да су свесне свог положаја, али објашњавају да је питање радних права директно повезано са питањем одрживости медија у мањим локалним срединама, односно редакцијама у којима је ангажовано двоје или троје медијских радника. Оне због тога раде и викендом, јер би у супротном довеле у питање функционисање медија, а свесне су и да би свако повећање зарада вероватно утицало на то да буде отпуштен неког од колега. Због тога су, како истичу, свесно жртвовале своје радна права, зарад професионалних права и опстанка медија у коме раде.
На проблеме потплаћености, непоштовања радног времена и притиске, како од стране власника, тако и од власти, надовезује се и питање безбедности новинарки, које су у локалним срединама угроженије него оне које су запослене у националним медијима. Оне су изложеније претњама и притисцима јер пишу о својим комшијама у мањим срединама у којима се сви знају, а често се нађу и на мети локалних моћника.
О томе како могу боље да се заштите, али и који механизми им стоје на располагању уколико су добиле претње или су нападнуте, локалне новинарке су у другом панелу на конференцији разговарале са Иваном Стевановић, директорком Славко Ћурувија фондације, Верицом Маринчић, уредницом портала Ин Медија из Инђије, Радетом Ђурићем, правником НУНС-а и Јованом Глигоријевић, оснивачицом групе Новинарке против насиља.
На конференцији је истакнуто да је пракса показала да, иако на први поглед делује као да су новинарке угроженије од својих колега, готово подједнак број претњи и притисака упућен је и новинарима. Тај број драстично расте у ситуацијама када ескалира насиље у друштву, као током протеста који су организовани у Београду и Новом Саду, после рушења надстрешнице на железничкој станици.
Новинарке су, ипак угроженије, кажу стручњаци, када говоримо о кривичном делу прогањања и вербалним претњама које им се упућују најчешће преко друштвених мрежа.
Оно што према нашем искуству обележава ту врсту напада на новинарке јесу прозивке упућене не на професионални рад, већ на лични изглед, на то да ли је новинарка удата или није, да ли има децу, на њену гардеробу, фризуру… То је, нажалост, последица патријархалног друштва и озбиљне мизогиније, која се гаји како на институционалном, тако и на друштвеном нивоу. Оно што је значајно, приметили смо и да се такви напади најчешће дешавају организовано од стране одређених политичких субјекта у земљи, истакла је Ивана Стевановић из Славко Ћурувија фондације.
Тужилаштво на такве нападе најчешће не реагује, чак ни на оне претње које су изречене у кондиционалу. Да би они процесуирали одређену претњу потребно је да буде директно упућена новинарки или новинару. Са друге стране, наш Кривични закон и Закон о кривичном поступку имају све потребне одредбе које би у једној држави, која би требало да буде правна, довеле до процесуирања одговорних. То би уједно имало и ефекат одвраћања на све оне који би убудуће желели да прете новинаркама и новинарима.
На конференцији је истакнуто и да лоши услови рада нису карактеристични само за новинарство већ и за многе друге професије и да побољшање радних права може да се оствари једино унапређењем тржишта рада. Када услови у новинарству буду бољи за све раднике, тада ће постати бољи и за новинарке.
Један од начина да се до тога дође је и синдикално организовање, које због малог броја новинара у локалним редакција, па и чињенице да као новинари у њима често раде и власници, треба да буде на регионалном нивоу. Поред синдиката, који се до сада нису показали претерано ефикасни у сфери медија, и удружења, која не могу на себе да преузму обавезу синдикалног организовања, неопходно је осмислити трећи механизам, који би могао да повеже и ефикасније заштити новинаре. Са друге стране, и на новинарима је да се боље информишу о својим правима, да траже заштиту и не одустају од борбе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.