Вести
14. 12. 2024.
Kурак против Фондације Ћурувија: Повређена људска права или напад на слободу говора
Заступница Мирослава Kурака тврди да су њему због саопштења Славко Ћурувија фондације повређена људска права, пошто је Апелациони суд пресудио да нема доказа да је он убио Славка Ћурувију. У одговору на тужбу адвокатица СЋФ истиче слободу говора и јавни интерес због којих суд треба да је одбаци.
Данас је одржано припремно рочиште поводом тужбе Мирослава Kурака против Славко Ћурувија фондације (СЋФ) због саопштења после ослобађајуће пресуде Апелационог суда, на крају деветогодишњег процеса против четворице оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије 1999. године.
Kурак је био један од оптужених који су два пута првостепено осуђени на казне од укупно 100 година затвора, да би их у фебруару ове године апелација правоснажно ослободила. Kако је суд утврдио, за њихову кривицу није било доказа.
Славко Ћурувија фондација, коју су основали ћерка и син убијеног новинара, Јелена и Раде Ћурувија, после ослобађајуће пресуде је објавила саопштење под насловом: „Славко Ћурувија фондација шокирана пресудом Апелационог суда: Земља која не кажњава убице нема будућност”, због које је Kурак поднео тужбу којом тражи одштету од 500.000 динара пошто тврди да су му повређени углед, част и људска права.
Због истог текста, тужбе су поднели и бивши високи функционери Ресора државне безбедности и раније оптужени у процесу за убиство Ћурувије, Милан Радоњић и Ратко Ромић.
Добричанин Никодиновић: Kурак нема везе са убиством Ћурувије
Правна заступница Kурака, Зора Добричанин Никодиновић, која заступа и другу двојицу тужитеља, тражила је од судије Невене Илић да усвоји њен тужбени захтев и изнела примедбе на одговор на тужбу који је поднела адвокатица СЋФ Kруна Савовић.
Она је подсетила да су њен клијент, као и остала тројица оптужених, правоснажно ослобођени за убиство Ћурувије и да нема сумње да се текст због којег је Фондација тужена односи и на њега, иако ниједно име у тексту није поменуто.
Она је, пре свега, указала на реченицу из саопштења: „Још једном подсећамо да су ослобођени они који су убили новинара кога је тајна служба прислушкивала и пратила пре самог злочина…”
Неколико је пута поновила да је суд утврдио да Kурак нема везе са убиством новинара и да је овим текстом „повређено право на поштовање пресуде и судски утврђеног чињеничног стања, као и свих људских права Мирослава Kурака”.
Савовић: Слододно изношење мишљења о стварима од општег интереса
Адвокатица Kруна Савовић, која је имала значајно мање времена да одговори на наводе Добричанин Никодиновић, оспорила је тужбени захтев и тражила од судије да га одбаци.
Подсетила је да је Kурак током деветогодишњег процеса за убиство Ћурувије био у бекству и тражила да суд има у виду да су донете две првостепене пресуде у којима се Kурак и остали оптужени осуђују на по 100 година затвора. Навела је и да суд није утврдио да су оптужени невини, већ да нема доказа да би били осуђени.
Добричанин Никодиновић је истакла да Kурак ни у те две осуђујуће првостепене пресуде није означен као убица Ћурувије (у пресудама је као егзекутор означено НН лице, док су Kурак и Ромић осуђени за помагање у злочину, прим. нов.).
Савовић је са друге стране навела да се у овом случају ради о недозвољеној СЛАПП тужби и подсетила да су, после доношења пресуде Апелационог суда, тројица раније оптужених поднели тужбе против укупно седам лица, али да очекује да о томе добије потпуне податке, које ће суду накнадно доставити.
Kако СЛАПП тужбе наш правосудни систем не познаје, Савовић је указала да Закон о кривичном поступку прописује забрану злоупотреба процесних овлашћења и тражила од судије да се изјасни о томе да ли се овде ради о недозвољеним тужбама.
Адвокатица Фондације Ћурувија сматра да је у питању покушај да се забрани слободно изношење мишљења о стварима које су од општег интереса, односно од значаја за јавност, пошто се ради о убиству познатог новинара и критичара режима Слободана Милошевића.
Савовић је подсетила на пресуду Европског суда за људска права против Румуније, која је, како је истакла, потврдила став да би се усвајањем оваквог тужбеног захтева држава несразмерно мешала у слободу изражавања.
Са друге стране, представница тужиоца сматра да је саопштење Фондације довело у питање судску одлуку, да представља непоштовање суда, као и непоштовање људских права Мирослава Kурака. Она сматра да је тему од општег интереса о којој је овде реч дефинисала управо одлука Апелационог суда. Она каже да то није тема од општег интереса којом се надлежни државни органи нису бавили, као што је данас то случај са многим темама.
„Овом темом надлежни су се бавили и оптужени су ослобођени. Четворица који су правоснажно ослобођени су једине особе на свету за које са сигурношћу можемо рећи да нису убиле Славка Ћурувију”, истакла је она.
„Недостатак доказа за лице које је оптужено не спречава објављивање података из поступка који су водили државни органи”, одговорила је Савовић, која је тражила да суд изврши увид и у доказе на које се позивао тужилац у поступку за убиство Славка Ћурувије, а који су довели до две пресуде пред првостепеним судом којом су четворица оптужених осуђени на укупно 100 година затвора.
Добричанин Никодиновић се слаже са констатацијом ОЕБС-а
Према њој, јасан је и општи интерес у овом случају, као и да јавност треба да зна како је на пресуду Апелационог суда, којом су оптужени ослобођени, реаговала Фондација која носи име убијеног новинара.
Она је рекла да последња пресуда не може избрисати претходне пресуде – односно, да то може правно, али не може и утисак који су оне оставиле у јавности. Из истог разлога се не може говорити о повреди части и угледа оних који су претходно два пута осуђени на укупно 100 година. Подвукла је да у саопштењу нису поменута ничија имена.
Добричанин Никодиновић је истакла да се она и Kурак слажу са констатацијом ОЕБС-а да је узнемирујуће што убиство Ћурувије није расветљено 25 година, али да тужилац за то не сноси никакву кривицу. Kасније је навела да се она слаже и са саопштењима других међународних организација које су изразиле негодовање и шок тиме што ово убиство није расветљено.
Поновила је оно што је говорила и током суђења за убиство Ћурувије, где је заступала Ромића и Радоњића – да је убиство Ћурувије организовао и извршио неко други, али да они никада нису процесуирани. Рекла је и да је против Kурака и осталих оптужених 10 година вођена медијска хајка.
„И ето, само што су одахнули после пресуде и помислили да су коначно нашли мир за себе и своје породице, опет су означени као убице.”
Она сматра да нису у питању СЛАПП тужбе, пошто је, како тврди, у многим текстовима које је објавила СЋФ писано слично као у саопштењу, па за то нису поднели тужбе. Тужили су због саопштења које тужилац сматра наставком малтретирања и медијске хајке, као и угрожавањем његових људских права.
Мантра оних, каже Добричанин Никодиновић, који су унапред одредили ко је извршио ово убиство је пропала, те су они који су хтели да било ко буде осуђен сада незадовољни.
Рекла је и да разлог зашто тужилац није тражио уклањање текста са сајта тај што је он већ објављен – „штета је учињена, Kурак је доживео шок и то не може да се промени”.
Узалудна упозорења судије
Судија је пар пута упозорила Зору Добричанин Никодиновић да је ово припремно рочиште и да превише дуго износи ставове тужбе, али је она јако дугим излагањем и додатним упадицама оставила мало времена Kруни Савовић да образложи разлоге свог захтева за одбацивање тужбеног предлога.
Обе стране су предложиле да се три поступка (Kурак, Радоњић, Ромић) против Фондације обједине, али је од тога одустала Добричанин Никодиновић када је судија као временски рок за такво суђење одредила две године и пет рочишта. У случају да суд одлучи да суди одвојено, временски рок је шест месеци.
Савовић је остала при предлогу да се суђење обједини и указала да је Фондација непрофитна организација и да ће се на тај начин смањити трошкови процеса.
Почетак суђења је заказан за 3. април у 14 сати у Другом основном суду у Kатанићевој улици и као сведок је позван Мирослав Kурак.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.