Вести
13. 12. 2024.
“Нестручно лице” и докторат
Суд није оспорио да је део спорне докторске дисертације Јелене Триван преписан без навођења извора. Али, како тврде у пресуди, то смеју и могу да установе само “стручна лица” – никако новинари
У име народа – “Време”, главни уредник Филип Шварм и новинар Немања Рујевић – солидарно ће исплатити Јелени Триван 80.000 динара због повреде части и угледа. Апелациони суд је пресудио и да “Време” објави пресуду Вишег суда, што је и учињено у прошлом броју наших новина. Одбачен је одштетни захтјев од милион динара, а текст “Анатомија једне дисертације”, који је и предмет спора, остаће и даље на порталу “Времена”.
Зашто смо заправо осуђени?
“Време” је пре пет година објавило текст о докторској дисертацији тужиље. Ту стоји да су у овом раду – све без знака навода, цитирања или спомињања тих извора у списку литературе – заступљени изводи из туђих чланака, књига и тако даље.
Међутим, према правоснажној пресуди, ово нисмо смјели урадити. Зашто? Зато што је Суд у пресуди јасно рекао да је текст колеге Рујевића “анализа тужиљине докторске дисертације од стране лица које за то нема стручно знање”. И додао да се ни у овом, нити у било којем другом случају “не може закључити без мишљења стручног лица”. Иначе, Суд није оспорио да су велики дијелови рада преузети из других извора без цитирања.
Исказ колеге Рујевића на једном од рочишта да је потребна основна писменост да се примијети истовјетност текста у два пасуса, као и да је лако утврдити који је од та два рада старији, није увјерио Суд. Он вјерује само стручњацима.
Зашто их “Време” онда није потражило? Јесте, поштовани читаоче, али у тренутку писања текста “Анатомија једне дисертације”, Филолошки факултет – противно правилима Универзитета – није имао Етичку комисију којој се сумња на плагијат могла пријавити. Она је формирана тек касније.
Тако је група професора, попут Оливера Тошковића са Филозофског факултета, поводом спорне дисертације могла да преда пријаву Етичкој комисији тек 2022. године, а почело је и формирање Стручне комисије која ју је требала оцијенити.
Али – не лези враже. Факултет је именовао два члана Стручне комисије, једног Универзитет, док је четврти требао доћи из Националног савета за високо образовање. На њега се чекало малтене двије године. Коначно, Национални савет је именовао свог члана Стручне комисије – др Боривоја Балтазаревића – да би се он убрзо повукао из овог тијела због здравствених разлога.
Троје преосталих професора – о чему је говорио и писао предсједник Стручне комисије Бобан Арсенијевић са Универзитета у Грацу – ипак је израдило нацрт извјештаја којим је спорна дисертација проглашена за плагијат. Но, без Балтазаревићевог потписа тај извјештај не важи. Сада је на Филолошком факултету да испочетка формира Стручну комисију, чије је чланове Савет за високо образовање већ одредио. Хоће ли и како нова комисија завршити свој посао, тешко је процијенити.
Дакле, постојала су “стручна лица” на којима инсистира Суд. Она су одавно дала своје мишљење. Само што испада да се његово озваничење у форми одлуке Стручне комисије може одлагати унедоглед. Осим тога, та мишљења стручњака, као и перипетије са комисијом, била су позната Апелационом суду, али он их није уважио, па чак ни констатирао.
Сада испада да је поука из ове пресуде “Времену” да новинари не смију да пишу о темама од јавног интереса уколико немају званични документ да им потврди очигледно. А ако су изгледи да се такав папир икад дочека слаби – онда је најбоље да о тим случајевима никада и не извјештавају.
Будући да смо свјесни опасности по јавни интерес и слободу медија које садржи ова пресуда, “Време” ће од Врховног касационог суда затражити њену ревизију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.