Вести
05. 12. 2024.
Др Ричард Флечер: Коришћење вештачке интелигенције у медијима јавност повезује са непоузданошћу
Грађани мисле да ће прављење вести уз помоћ вештачке интелигенције коју надзиру људи утицати на квалитет медијских садржаја, да ће бити мање поуздане али актуелније и јефтиније за издаваче, преноси за Цензоловку резултате истраживања др Ричард Флечер из Ројтерсовог института за студије новинарства
Подаци показују да је јавности важно да људи одлучују о прављењу медијског садржаја уз помоћ вештачке интелигенције. Могу да је користе као помоћни алат, али их брине могућност да ће она контролисати процес прављења садржаја, а људи попуњавати рупе, каже др Ричард Флечер, директор истраживања Ројтерсовог института за студије новинарства, коментаришући за Цензоловку резултате анализе – шта јавност у шест земаља мисли о коришћењу генеративне ВИ у прављењу вести?
Истраживање представљено на недавно одржаној Другој европској агори за новинарство у Бриселу, обухватило је по око 2.000 испитаника у Аргентини, Данској, Француској, Јапану, Великој Британији и САД.
Упитани како ће прављење вести уз помоћ вештачке интелигенције (ВИ) са људским надзором утицати на квалитет садржаја, одговори су најчешће гласили да очекују да ће бити мање поуздане и транспарентне, али актуелније. Већина испитаника сматра да ће бити јефтиније за издаваче. А мали број, само осам одсто, радије би платио такве вести него оне које производе људи.
Ричард Флечер: Резултати нашег истраживања показују да публика сматра да се вештачка интелигенција у редакцијама користи пре свега да би помогла новинским кућама, и да није сигурно да ће то да буде корисно јавности.
Цензоловка: Како ће то утицати на ионако ослабљено поверење јавности у медије?
Флечер: Последњих 10 година у многим државама поверење у медије је у опадању. Не у свим, али у многим које смо проучавали јесте. Може бити да су грађани цинични кад одговарају на питање зашто новинари желе да користе вештачку интелигенцију, пошто је њихово поверење у медије ниско.
Грађани о коришћењу ВИ у медијима
Велики део јавности сматра да новинари тренутно користе генеративну вештачку интелигенцију да испуне одређене задатке: 43 одсто мисли да је увек или често користе за исправљање правописних и граматичких грешака, док 29 процената верује да је користе за писање наслова или текстова, показује истраживање Ројтерсовог института за студије новинарства.
Трећина испитаника (32%) сматра да уредници (људи) проверавају садржаје које прави вештачка интелигенција како би били сигурни да су тачни или да испуњавају високе професионалне стандарде пре него их објаве.
Генерално, грађани се осећају пријатније ако су вести написали новинари. Иако су испитаници генерално опрезни, забележено је да су за њих прихватљиве вести које је већим делом произвела ВИ када је реч о темама попут моде и спорта. Оцене коришћења ВИ у тим случајевима су благо позитивне у односу на „тешке” теме попут међународних односа, а нарочито политике, што се оцењује као веома негативно.
Већина испитаника се слаже да вест коју је већином произвела ВИ треба да буде тако и означена, док тек пет одсто каже да то није потребно.
Консензус је мањи око тога шта би медији требало да означе: „уређивање правописа и граматике” (32 %), „писање наслова” (35 %), „писање текста чланка” (47 %) и „анализа података” (47 %).
Цензоловка: Како осигурати то да редакције одговорно користе ВИ?
Флечер: Људи су на много начина забринути због коришћења ВИ у редакцијама – биће мање запошљавања новинара, нема адекватних закона, као и због садржаја. Истиче се важност људског надзора, не само у производњи садржаја, већ и да стручњаци и новинари имају активну улогу у вези са било каквим коришћењем ВИ у редакцији.
Цензоловка: Како бисте редакцијама саветовали да користе ВИ, а да то не утиче на поверење?
Флечер: Подаци добијени од публике указују на то колико је важно да људи одлучују о прављењу медијског садржаја уз помоћ ВИ. Новинари могу да је користе као помоћ, али публика ће бити забринута ако вештачка интелигенција контролише процес прављења вести, док људи само попуњавају рупе.
Ценозловка: Како усмерити редакције ка таквом коришћењу ВИ?
Флечер: Није на мени да кажем како би новинари или медијске куће требало да користе ВИ. Јасно је да је многе новинске куће користе и експериментишу са ВИ увелико. Оно што ми можемо да урадимо јесте да обезбедимо податке о томе шта публика мисли и оставимо их да они сами одлуче.
Цензоловка: Белгијска редакција „Ле Виф” користи вештачку интелигенцију сваке недеље за прављење илустрација. Да ли је то одговоран начин коришћења?
Флечер: Зависи. Ако се ВИ користи за стварање илустративних архивских слика (стоцк имаге) које, саме по себи, нису толико релевантне да би се испричала прича, онда мислим да су ризици потенцијалних проблема повезаних са ВИ мањи.
Међутим, ако се користи зато што нема доступних фотографија или уредници процењују да је важна за причу, треба бити веома опрезан.
Цензоловка: А када у ову једначину додамо и друштвене мреже, на којима се појављују садржаји које ствара вештачка интелигенција, а које опет медији на дневном нивоу користе као извор информација…?
Флечер: У појединим земљама се временом смањује поверење јавности у медије што се више користе друштвене мреже за прављење вести. То су подаци до којих смо дошли у оквиру „Дигитал неwс репорт” пројекта.
Подаци до којих смо дошли у оквиру истраживања употребе вештачке интелигенције показују да публика тако креиран садржај повезује са непоузданошћу. Ако се ове две ствари комбинују, могуће је да се комбинују и негативни ефекти на поверење.
Опет мислим да највише зависи од тога како се ВИ користи, да ли ће бити коришћена на начин на који сугеришете или на неки други начин.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.