Вести
22. 11. 2024.
Истраживање БИРН-а: Државно финансирање неетичких медија кроз јавне набавке
Дражавни новац који се троши у медијима је важан део укупног медијског тржиша и има утицај на одрживост медија и њихове уредничке политике.
Кроз различите механизме финансирања медија, од којих су два основна конкурсно финансирање и јавне набавке медијских услуга, процена је да се годишње троши најмање 2,2 милијарде динара (око 19 милиона евра) буџетског новца, објавио је БИРН.
Најновије БИРН-ово истраживање Транспарентност под лупом: Јавне набавке за медијске услуге доноси анализу потрошње готово милијарду динара јавног новца за услуге оглашавања државних институција, администрације и јавних предузећа.
Анализа преко 300 уговора, доступних на Порталу јавних набавки, показује да су медији с таблоидном уређивачком политиком, највећи прекршиоци етичког кодекса, добили значајан део новца.
Најновији предлог измена Закона о оглашавању, који није укључио питање државног оглашавања, медијска удружења сматрају за још једну пропуштену прилику да се ова област системски уреди.
Неспремност државе и надлежних министарстава да се ово питање стави на сто, не само приликом измене овог већ и Закона о јавним набавкама, говори у прилог тези да је оглашавање један од механизама утицаја на медије и медијско тржиште.
Тања Максић, ауторка истраживања о јавним набавкама за медијске услуге каже да је обрађено 307 уговора из 2023. и прве половине 2024. године, укупне вредности од скоро милијарду динара.
„Подаци указују на то да су највећи добитници буџетског новца медији таблоидне оријентације, који су у претходним истраживањима идентификовани као највећи прекршиоци етичких новинарских стандарда. Тако су они добили најмање 268 милиона динара кроз јавне набавке директно. На пример, само Државна лутрија Србије је на оглашавање издвојила око 200 милиона динара, од чега је највећи уговор отишао Медијској мрежи Србије, издавачу таблоида Српски телеграф“, додаје Максић.
Такође, маркетиншке агенције, које посредују у дистрибуцији буџетског новца према медијима, у просеку добијају веће уговоре од појединачних медија. Ова пракса потрошње отежава праћење новца јер се, у одсуству извештаја о потрошњи, финални корисници јавног новца остају непознати.
Цело истраживање доступно је на порталу БИРН-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.