Вести
18. 11. 2024.
Дилема великих компанија у оглашавању у медијима: Шта је боље, профит или квалитет медија?
Велике компаније које желе да се оглашавају у медијима често наилазе на етичке препреке, јер неки медији који имају велику читаност и који посећује велик број грађана, не поштују етичке кодексе. Због тога, с једне стране у интересу компанија није да се оглашавају у медијима који не поштују кодекс, док с друге стране, иза тих медија стоји велика публика.
Не можете натерати компанију да се рекламира у вашем медију ако то није квалитетан медиј, рекао је Доминик Тјери шеф медијског одељења Мисије ОЕБС-а у Србији.
Он је на конференцији коју је организовала Нова економија на тему „Како обезбедити одрживост медија и створити профит“ казао да постоји ризик повезан са рекламирањем у медијима који не поштују вредности људских права и етички кодекс.
Подсетио је да Србија има етички новинарски кодекс који је усвојен од стране великих медија као и да у закону постоје одредбе путем којих се може утврдити да ли медији који су корисници јавних средстава поштују етичке кодексе, као и да је то суштинско питање када је у питању оглашавање великих компанија.
Уредник Недлејника Вељко Лалић истакао је да је Србији потребан Акт о слободи медија, документ који је Европска унија усвојила пре две године у којем се говори о праведној расподели оглашавања.
Напоменуо је да је недопустиво да медији функционишу на начин на који функционишу сада и да се медију који има највећи шер даје највише новца из јавних средстава.
„Због тога је, од свих закона Европске уније Србији највише потребан Закон о слободи медија“, истакао је Лалић.
Да је област оглашавања јако тешка тема, рекао је и Бранко Бркић. Како је казао медиј у којем он ради је на почетку био бесплатан за грађане, а да би остао бесплатан морали су да пређу јако велике препреке, јер је то питање ускраћивања информација јавности уколико се читаоци не претплате на медиј.
„Били смо у ситуацији да смо са једне стране бесплатан медиј и дали смо завет читаоцима да ће наш садржај бити бесплатан. С друге стране имали смо проблем исплате плата новинарима. Неколико година смо живели од донација и имали смо бизнис модел који смо називали ‘triple F’. Како смо расли наша релевантност људима у Јужној Африци је расла и после неког времена смо почели да добијамо донације. Потреба за добрим новинарством је расла“, рекао је Бркић.
Директорка Фонда Западни Балкан МДИФ Јелена Милошевић рекла је да би волела да је та организација за 30 година уложила у преко 147 медија и 315 милиона долара кроз различите инвестиције као и да имају врло висок поврат инвестиција.
Додала је да су неки медији преспавали технолошку еволуцију и да мисле да се читаност повећава ако што се новац улаже у рекламе путем којих се долази до читаности а не у људске ресурсе који ће квалитетно извештавати о темама.
Генерални директор Телеком Србија Ventures фонда Давор Сакач казао је да је финансирање медија и улагање у њих као и у сваки други бизнис и да се повраћај уложеног новца не може очекивати одмах, већ треба времена.
Због тога су, како је рекао инвестициони фондови јако важни за медије.
„Инвестициони фондови су потребнији медијима него што су медији потребни фондовима“, казао је Сакач.
Додао је и да је јако битно да је јако важно да се сачува независност медија, иако постоје улагања и приватни новац.
„Јако је важно да се сачува новинарска етичност, независност медија и да се не злоупотреби доминантан тржишни положај. Инвеститорима јесу важни медији али само аспекта мултипликације својих улагања али морамо да водимо рачуна о независности“, казао је Сакач.
Директорка развоја у Нова.рс Јелена Тушуп је казала да приходи долазе од посета сајтовима, али да кликабилност не треба да буде, нити је главни показатељ квалитета медија.
Како је казала, медиј у којем она ради инсистира на времену задржавања читалаца на текстовима.
„С једне стране имамо кризу поверења у тржиште, а с друге стране кризу поверења у медије. За ово друго смо ми новинари криви. Некада се радило много боље. Стратешки проблем свих нас је проблем кризе медија јер преко 50 одсто читалаца избегава да кликне на вест, али не зато што их та вест не занима, него зато што не верују медијима“, казала је Тушуп.
Панел „Како обезбедити одрживост медија и створити профит“ је део треће медијске конференције под називом “Иновативне стратегије у медијима” коју је организовала Нова економија у сарадњи са GoViral-ом уз подршку Европске уније, Организације за европску безбедност и сарадњу, Media Development Investment Fund-а и медија Н1 и Нова.рс.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.