Вести
14. 11. 2024.
Тужилаштво ћути и на напад напредњака на новинара у Ковину
Седнице скупштина локалних самоуправа углавном се не преносе на телевизијама и грађани немају увид у то о чему се тамо прича нити како дискусија изгледа.
Новинар локалног портала из Ковина, Милош Љиљанић, једини је заслужан што његови суграђани могу да гледају скупштину свог града, јер је он преноси преко Фејсбука. Али кад је поставио логично питање које се тиче људи из тог краја, физички је на њега насрнуо локални напредњак, познат по насилним акцијама против свих који се противе политици власти. О бахатости и новинарском професионализму тамо где је најтеже, Никола Павловић, репортер Дневника на ТВ Нова.
На последњој седници скупштине општине Ковин, новинар локалног медија Ковинске Инфо, председници скупштине упутио је молбу да прокоментарише писмо 150 радника рудника „Ковин” у коме указују на бојазан да ће остати без посла. Чекајући њен одговор осетио је да га неко гура са леђа.
„Међутим гурање се и даље наставило. Ја сам се окренуо, питао одборника због чега ме гура, шта то ради, када је видео телефон да снимам и њега у том тренутку је ухватио ме је за руку где је телефон, покушао је да ми отме телефон, у том тренутку је покушао ту руку да ми заврне. У питању је одборник Српске напредне странке општине Ковин, Драган Шљивовачки“, каже новинар Милош Љиљанић из Ковинскеинфо.рс.
Од раније познат, барем медијима. У жижу јавности доспева приликом блокаде прилаза кући пољопривредника Јована Јованова у суседном Баваништу, који је тада био у протесту против пољопривредних мера владе Србије. Изјава због напада истог је дана дата полицији. Одговора зашто је нападнут неколико дана после и даље нема. Ни од судства, ни од председнице скупштине. Једно је Милошу јасно – не осећа се сигурно у свом граду.
„Једино што могу ја онако да утврдим је да је то неко застрашивање, да не постављамо нека питања председници скупштине. А то се све десило испред ње, тако да ни она није реаговала на све то. Ја сам рођен у овом граду, 42 године живим овде, по први пут се осећам угрожено, несигурно и није ми све једно“, сведочи Љиљанић.
Да ли одговор лежи у томе да је Милошев пренос скупштине гледало више од седам хиљада људи, у општини која има 28 хиљада становника. Да ли је некоме засметало што глас опозиције може да се чује и што се постављају, не незгодна, већ права питања која допиру до јавности?
„Једино преко портала Ковинске инфо. Ту може да се види и прочита пренос скупштине уживо и да се види шта се ради и да се чују одговори које ми постављамо као одборници. Да би народ чуо. Не одговарају нама, него да одговарају народу“, Маријана Кожић из Демократске странке у Ковину.
Нарочито је овај прболем видљивији у мањој средини, у којој се људи међусобно знају, па и одборници опозиције и владајуће странке раде на истом месту.
Познајем те људе и нисам била свесна да то може да се деси, нама који смо ту, који се знамо, који радимо заједно чак. То је мени исто био шок. Ја са одборником Драганом Шљивовачким сарадник, радимо у истој фирми тако да ја имам утисак да радим сад у фирми са насилником“, каже Кожић.
Док се чека одговор тужилаштва, није на одмет подсетити и на скорашње нападе на колеге широм Србије. Последњи су били на протесту у Новом Саду када су нападнути сниматељи Н1 и ЕуроЊуза, док колегиници са Н1 није дозвољено да прати обраћање председника Србије. Само у овој години, Удружење новинара Србије забележило је 80 случајева напада на новинаре у претходних девет и по месеци, што је за 14 случајева више него у истом периоду прошле године.
„Оно што је забележено јесте више претњи и многе од тих претњи преселиле су се у онлајн простор, па је некад теже утврдити починиоца. Такође, више претњи које су упућене новинаркама него оних које су упућене новинарима, што је показала и статистика УНС-а“, каже Александра Ничић, новинарка сајта УНС-а.
Мање је физичких напада, што случај колеге из Ковина свакако показује да се тај тренд није зауставио, а више је случајева онемогучавања рада, напада на имовину и више директних увреда. Доста је правних притисака и забележен је велики број слап тужби.
„Важно је истаћи да је ове године донета једна охрабрујућа пресуда, за паљење куће Милана Јовановића, где је бивши председник оштине Гроцка осужен на затворску казну и ова пресуда, на неки начин, како је рекао и сам новинар Милан Јовановић, шаље добру поруку младим новинарима. Оно што не шаље добру поруку младим новинарима јесте ослобађајућа пресуда за убиство новинара Славка Ћурувије“, упозорава Ничић.
Можда однос према медијима и њиховим запосленима најбоље говори о стању у друштву и колико је истина у њему вреднована. Без ње ни само то друштво ни држава не могу напред, колико год деклеративно напредни били.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.