Вести

12. 11. 2024.

Аутор: Веран Матић Извор: Безбедни новинари

Ућуткивање КРИК-а

Седео сам у четвртак у малој судници Палате правде на припремном рочишту парничне тужбе суткиње Апелационог суда Душанке Ђорђевић и њеног супруга адвоката Александра Ђорђевића, једног од шефова служби у Државној безбедности деведесетих година (задужен, између осталог, за обезбеђење Мирјане Марковић), у оној Државној безбедности Радомира Марковића, правоснажно осуђеног за организовање или учешће у неколико убистава.

Суткиња Ђорђевић недавно је, као део Апелационог већа, учествовала у ослобађању оптужених, и првостепено два пута осуђених на укупно 100 година затвора, у случају убиства новинара Славка Ћурувије, које је било врхунац процеса ућуткивања независних медија деведесетих година. Поред мене, била је Тамара Филиповић из НУНС-а и Софија Богосављев из КРИК-а. Био сам и на припремном рочишту по кривичној пријави истих тужитеља против редакције за исте оптужбе и тада је било много више колегиница и колега, као и посматрача из седам амбасада.

Прва помисао била ми је какав пакао чека оптужене Бојану Павловић и Стевана Дојчиновића у наредне најмање три године колико ће се, верујем, судити до правоснажности пресуде. КРИК има 16 сличних СЛАПП тужби које за циљ имају застрашивање, ометање и, сигуран сам, уништење редакције. Поред тога, редакција је тужила таблоиде и појединце за клевете и лажи изречену о њима.

И неминовно ми се наметнуло питање како је било нашој колегиници Дафне Каруана Галицији са Малте, са 48 процеса који су моћници водили против ње, са блокираним рачунима и шиканирањем од стране сваке могуће институције на Малти, без тако потребне подршке медијске заједнице. Без међународне подршке. Али са снажном вољом да настави истраге које су разоткриле криминал и корупцију у врху власти једне чланице ЕУ. Радећи свој посао по новинарским стандардима, верујући у идеју правде, постулате и вредности ЕУ. Ауто у који је ушла испред своје куће, да би отишла до банке како би решила блокаду свог рачуна који је важан за егистенцију породице, експлодирао је од огромне количине експлозива стављеног под њега.

Исти је осећај и када је реч о Јану Куцијаку из Словачке… Недостатак снажне подршке, и ефикасне заштите, створио је прилику да силници донесу одлуке о убиству. О демонстрацији поруке шта ће се догодити свакоме ко у њих дирне. И истраге и судски процеси се одвијају у сличној атмосфери. Баш као што је код нас било у случају суђења оптуженима за убиство Славка Ћурувије. Данас су деца Славка Ћурувије, оснивачи фондације која носи његово име, постали мета СЛАПП тужби раније оптужених, два пута првостепено осуђиваних, па ослобођених од стране већа чији је члан била и суткиња Ђорђевић.

Кроз главу су ми пролазили нерешени случајеви претњи новинаркама и новинарима КРИК-а. Од 2016. године, од када се води евиденција у Врховном јавном тужилаштву пријављено је више од десет случајева угрожавања безбедности чланова ове редакције. У станове три новинарке КРИК-а имали смо упаде – оне у којима се не узимају вредности, већ траже извори, подаци, на чему се ради, која се следећа тема истражује… Сећам се расправа на Сталној радној групи за безбедност новинара, када сам инсистирао да се обједине истраге, потраже подударности, мотиви… Није ништа урађено. Сећам се пријаве за праћење двоје чланова редакције, дуго смо се мучили око тога да се одради посао прегледања камера… Иако је регистровано праћење, није било резултата. Бојану Павловић су непозната лица пресрела, од којих је неке идентификовала, и привремено одузела телефонски апарат, у току реализације радног задатка. Нико није сносио консеквенце.

И не само да нема правде за ове храбре и врло професионалне новинарке и новинаре, већ су они мета читавог низа активности са циљем да се спречи и заустави њихов рад.

Некажњивост претњи и насиља над новинарима, охрабрује и подстиче да се то насиље настави. А судски процеси против новинара због изношења чињеница и објављивања пресуда против њих гуше слободу говора и улогу новинара као „пса чувара“ јавног интереса. У случају КРИК-а, имамо и некажњивост насиља према редакцији, али и активне процесе са циљем да се застраше и онемогуће у свом раду. И заједничке активности из различитих праваца, од стране различитих институција и моћних појединаца да буду уништени.

И заиста мислим да је у току акција ућуткивања и уништавања КРИК-а, због тога што се редакција у исто време сусреће са бројним претњама, угрожавањима безбедности новинарки и новинара, онемогућавања нормалног рада, бројним СЛАПП тужбама, запрећеним казнама које су комбинација високих финансијских, затворских и казни забрана обављања новинарског посла, те сталном сатанизацијом лажима и клеветама кроз таблоиде, а врло често и са највиших места извршне и законодавне власти. Све заједно је пакет за гашење ове редакције, али и других које се баве новинарством на сличан начин, истражујући криминал и корупцију и објављујући чињенице.

***

Када седите у судници, иако се ради само о припремном рочишту, можете лако уочити природу процеса, намере и циљеве.

Мислио сам да су, на припремном рочишту по кривичној тужби, адвокати тужитеља направили пропуст када су осећај страха суткиње и њеног супруга доказивали текстовима из Информера, због којих их је, по речима адвокатице одбране Круне Савовић, Стеван Дојчиновић тужио. Информер је правоснажно осуђен на надокнаду штете и  обавезу да објаве пресуду у којој су доказане лажи.  Међутим, заступници суткиње и њеног супруга и у парничном поступку подносе исте доказе, текстове због којих су таблоидни медији и аутори осуђени правоснажно. Овакав наступ је силнички, јер се не води рачуна о томе да је тај аргумент већ побијен правоснажним пресудама. Он представља додатно настојање да се таблоидно клевета и дискредитује уредник и редакција и још је један доказ да је реч о СЛАПП тужби, јер се без обзира на нетачност доказа они користе као садржај да би се добило додатно време… Такође, преко заступника поручују да су изложени медијском линчу, без и једног доказа, осим оног са друштвених мрежа, из речи оних који коментаришу вести, без икаквог утицаја и одговорности редакције КРИК-а.

Дакле, вредносни систем на који се ослањају суткиња и њен супруг адвокат је таблоидна лаж као доказ, против новинара који су домаћим и међународним признањима награђивани за професионализам и етичност. Када се погледа овај списак признања, немогуће је уочити било какву логику коју користе тужиоци.

Њихов заступник износи тврдњу да су награде начин финансирања оваквих пројеката, опет без и једног доказа,  али довољно да додатно открива природу ове тужбе – треба доказати да су страни плаћеници, па макар и интепретирајући угледна међународна признања као начин финансирања рада ове редакције. КРИК, иначе, врло транспарентно износи податке о донаторима и донацијима. И због тога је потребно ту транспарентност компромитовати изношењем инсинуација.

Неко ко треба да штити законитост и уставни поредак, ослања се на информације оних медија који су скоро свакодневно кажњавани за кршење новинарског кодекса, а против оних који доследно истражују патологије друштва и чине их јавним.

Адвокати тужитеља форсирају тезу која ничим није доказана – да су судија и супруг адвокат представљени као неко ко је имовину стекао криминалом и корупцијом. Они сами учитавају ту намеру јер нема ниједног доказа да их је КРИК оптужио за тако нешто.

То је и разлог због којег се противе сведочењу новинарке Јелене Радивојевић, која је писала текст који прати базу „Просуди ко суди“, у којем не постоји ниједна констатација ни инсинуација у том смислу. Новинарка је, такође, пре објављивања текста ступила у контакт са судијом, која је одбила да коментарише јавно доступне податке. Објављене су јавно доступне чињенице, понуђено је суткињи да дâ додатне информације и чињенице, и објављен је потпуно неутралан текст Јелене Радивојевић о јавно доступним подацима. Све то је довољан доказ да оптужница буде одбачена.

***

Адвокатица једног од тужитеља додатно је оптужила и све новинаре који су пратили рочиште да селективно извештавају, да врше притисак на суд и да, заједно са оптуженима, раде на урушавању уставног поретка.

Недостатак доказа против редакције КРИК-а надокнађује се тешким оптужбама да редакција, а и новинари који извештавају, раде на урушавању уставног поретка. И опет без и једног доказа. Професионални извештаји са суђења и текстови о свим актерима овог суђења, проглашавају се притиском на суд. Још једна порука да новинари не треба да извештавају о тужитељима и самом суђењу.

Извештаји Вука Цвијића и Перице Гуњића са суђења објективно преносе оно што се догодило у судници и дају врло корисне информације за разумевање овог суђења.

Врло је јасно како заступници тужитеља суткиње и супруга адвоката користе дубоку политичку поларизацију у друштву, са снажном реториком у којој је потребно прво лепити етикете и клевете о непријатељима и страним плаћеницима, рушитељима уставног поретка, јер ће бити лакша мета. И за време суђења за убиство Славка Ћурувије, из редова адвоката одбране могле су се чути исте квалификације које је Милошевићев режим користио деведесетих година, издајник, страни плаћеник…

***

Бојани Павловић, Стевану Дојчиновићу и редакцији КРИК-а суди се због објављивања јавно доступних информација који се налазе на сајту Републичког геодетског завода. У непостању аргументата да се криминализују јавно доступне чињенице, заступници тужбе настоје да докажу да објављивање тих података угрожава безбедност суткиње. И достављају опис како је могуће „у три корака“ уз помоћ ових података доћи до места боравка суткиње и њеног супруга адвоката. Дакле, редакција није открила место боравка ове породице. Али заступници суткиње као да то желе да ураде по сваку цену и достављају доказ „како је то могуће урадити у три корака“. Пошто је редакција КРИК-а само пренела постојеће податке из јавно доступне базе коју свако може да погледа, ако постоји било каква примедба на заштиту приватности, права адреса је Републички геодетски завод који сигурно не крши законе ове земље објављујући податке који представљају и имовно стање породице суткиње Ђорђевић и њеног супруга адвоката Ђорђевића без икаквих промена.

***

Ово је типичан случај за поштовање Анти-СЛАПП директиве ЕУ, која упркос томе што се односи само на прекограничне случајеве, ипак садржи занимљиве механизме за борбу против СЛАПП тужби као што је давање могућности судијама да овакве пријаве одбаце у раној фази као неосноване.

Пошто Анти-СЛАПП директива ЕУ још није интегрисана у наше законодавство, присуствоваћемо још једној агонији гушења КРИК-а.

***

Поред претњи и застрашивања, редакција се редовно суочава са тужбама моћника који настоје да зауставе рад КРИК-а, или бар да не пишу о њима. Врло је уочљиво то ометање у случају министра Ненада Поповића, који се никада није појављивао на суђењима.

Сам преглед имена оних који су тужили КРИК говори  о опасној ситуацији у којој се налази ова редакција, и истраживачко новинарство уопште, слобода медија и слобода говора уопште. Ту је сконцентрисана и формална и неформална моћ ове државе.

Највећи број ових тужби потпада под термин СЛАПП тужби, које имају за циљ да новинаре спрече да наставе да се баве темама које су већ истраживали и објављивали, да кроз дуготрајне процесе спрече редакције да раде свој посао, успут их ментално и финансијски исцрпљујући, да кроз таблоидне медије сатанизују редакције и таргетирају на начин да буду константно угрожене.

***

Мислим да је важно да се глобално схвати комплексност проблема са којима се суочавају новинари и медији у Србији, бранитељи слободе говора и организације цивилног друштва. Нисмо статистика. Оволико или онолико напада, толико претњи, вербалних и физичких, толико СЛАПП тужби, толико напада на новинарке. Све заједно је веома лоше, и због тога треба и да се штитимо, солидаришемо и бранимо.

Ново рочиште Наставак суђења по кривичној тужби наставља се у уторак, 12. новембра у 14 часова у судници број 13, Првог основног суда у Београду, Катанићева 15.