Вести
05. 11. 2024.
Зашто је важно бранити јавне радиотелевизије
У Хрватској многи знају да сам у својој матичној медијској кући, Хрватској радиотелевизији (ХРТ), неколико пута била на корак од отказа, као и да сам добила више опомена пред отказ.
Укинута је и популарна емисија Хрватска уживо, у којој сам радила, без ваљаног разлога—једино зато што је својом отвореношћу одударала од програмског смјера. Због критика на рачун ХРТ-а често сам слушала коментаре типа: “Гризеш руку која те храни,” који одражавају дубоко неразумијевање улоге и смисла јавног медијског сервиса.
Много пута сам и главним равнатељима, као и министрици културе и медија, говорила да такав начин управљања и недостатак неовисног рада води ХРТ у пропаст и крај свега што идеја јавног медијског сервиса значи: јавни интерес, одговорност и поштовање према грађанима који нас финанцирају.
Све је почело давно, почетком деведесетих, када ми је Владо Готовац, на моје приговоре о цензури на ХРТ-у, кратко одговорио: „А ја бих вам свима тамо још и канту гована излио на главу јер не видим и не чујем да се борите против цензуре.“ Од тада ме прати та замишљена канта и одбијам слиједити савјете да не гризем “руку која ме храни.” Јер, руку ХРТ-а гризу управо они који нису ништа учинили за слободан, професионалан рад јавног медијског сервиса. Гризу је они који не желе промијенити Закон о ХРТ-у, који прописује избор главног равнатеља и већине у надзорним тијелима ХРТ-а једноставном политичком већином у Сабору; гризу је они који се покоравају политичким притисцима и цензури и они који желе уклонити новинарство из програма ХРТ-а. ХРТ уништавају они који су годинама тјерали поштене новинаре и новинарке или их гурали у страну, они који радије оутсоурце-ају садржај и технику умјесто да граде снажан, неовисан програм који одговара грађанима, а не политичарима.
Сматрам да су јавни медијски сервиси данас кључни за свако демократско друштво. У времену када Биг Тецх платформе преузимају контролу над новинарским садржајем, када алгоритми одређују које ће информације допријети до публике и када дезинформације продиру у све поре друштва с погубним посљедицама, улога јавних медијских сервиса постаје пресудна. Као медији које овисе о грађанима, њиховом повјерењу и пристојби, јавни медијски сервиси требали би одговарати тим грађанима, градити повјерење на неовисном, квалитетном новинарству те пружати новинарство ослобођено утјецаја политичких моћника, државног оглашавања или реклама великих корпорација. Јавни медијски сервиси, па и ХРТ, морају бити мјеста слободе, не само због властитог опстанка већ и због опстанка демокрације.
Нажалост у Хрватској, као и у многим еуропским земљама, свједочимо управо супротном тренду. У извјештајима о владавини права и релевантним међународним иницијативама, попут Медиа Фреедом Рапид Респонсе и Медиа Плуралисм Монитор, редовито налазимо упозорења о политичком утјецају на јавне медијске сервисе. Реутерсовов Институту за проучавање новинарства наглашава да су јавни медијски сервиси важни за друштво и демокрацију, но постаје све очигледније да многи нису довољно заштићени од политичких и финанцијских притисака.
Диљем Еуропе биљежимо примјере слабљења јавних медијских сервиса у Француској, Финској, Словачкој, Шпањолској, Њемачкој и Великој Британији. У Словачкој, примјерице, закон омогућује влади надзор над уређивачком политиком јавне радиотелевизије, што изазива забринутост за опстанак неовисног новинарства. У Галицији, новинари јавног сервиса ЦРТВГ већ годинама воде борбу против политичке контроле и приватизације путем оутсоурцинга, због чега су покренули штрајк и редовне “Блацк Фридаy” акције.
И у Њемачкој, Удружење новинара (ДЈВ) изразило је забринутост због одлуке о неповећавању пристојби, што укључује укидање низа радијских постаја и смањење специјализираних програма. ДЈВ ову одлуку назива “кратковидном медијском политиком” у времену када су дезинформације и пропаганда свеприсутне. Такве мјере, према ДЈВ-у, угрожавају темеље квалитетног новинарства и повећавају ризик од комерцијализације. У Великој Британији, смањење буџета ББЦ-у потакнуло је Национални синдикат новинара да потез назове “нападом на новинарство,” јер гашење популарних програма и отпуштање новинара ограничава ББЦ-ову способност испуњавања своје мисије, у времену када је повјерење у медије ионако нарушено.
На разини Еуропске уније препознат је проблем заштите рада јавних медијских сервиса, па чланак 5. Еуропског акта о слободи медија регулира мјере за заштиту јавних медија од политичких притисака и осигуравање њихове финанцијске стабилности.
С обзиром на раст дезинформација и пропаганде, снажни и неовисни јавни медији постају важнији него икада за очување демократских вриједности. Борба новинара за очување јавних медијских сервиса у Словачкој, Галицији, Њемачкој, Великој Британији и другим земљама показује колико је важно бранити слободу говора и право грађана на приступ објективним информацијама. Кроз проведбу ЕМФА-е и уз подршку новинарских организација попут СНХ-а, ХНД-а и ЕФЈ-а, Еуропа може помоћи у очувању тих вриједности без којих нема демократског друштва.
Не гриземо руку која нас храни; напротив, покушавамо обранити сустав који служи грађанима, сустав који почива на основним начелима јавног медијског сервиса – универзалности, разноликости и иновативности. Нужно је вратити се почетним поставкама, јер без обзира на развој нових платформи и алата, квалитетан и истинит садржај увијек остаје оно што публика тражи. За опстанак јавног медијског сервиса кључан је повратак истинитом, професионалном и квалитетном новинарству. То је једини пут и једини смисао опстанка јавних медијских сервиса.
Многе управе ХРТ-а годинама су дјеловале у супротном смјеру, гушећи слободу, професионализам и новинарство. Данас је јасно да грађани и друштво неће бранити забавни програм и добре филмове, јер све то могу могу пронаћи на бројним комерцијалним платформама. Новинарство које су лоша руководства, лоши закони и политичари који не схвачају смисао јавног добра годинама уништавали, заправо је једина права обрана јавног медијског сервиса. Само неовисно, професионално и квалитетно новинарство може вратити повјерење грађана, и обранти јавне медијске сервисе, и то не само у Хрватској, али нека промјене крену од Хрватске. За почетак нека Влада примјени Еуропски акт о слободи медија и осигура избор управљачких тијела ХРТ-а неовисно од политике и финанцијску стабилност, нека промијени Закон о ХРТ-у. Но, права промјена почиње у редакцији информативног програма јачањем квалитетног новинарства у програму ХРТ-а.
Маја Север, предсједница Синдиката новинара Хрватске и Еуропске федерације новинара
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.