Вести
26. 09. 2024.
Вештачка интелигенција се све више користи у српским медијима
Сваки четврти испитаник из медијског сектора у Србији сматра да ће вештачка интелигенција (ВИ) негативно утицати на квалитет новинарства, док трећина њих види позитивне ефекте, показују резултати анкете међу више од 100 учесника, који су представљени на конференцији „АИ у редакцијама: Трансформисање новинарства у дигиталном добу”, организована у оквиру УСАИД програма „Медији.Иновације”.
Како је истакао Павле Златић, вођа пројекта за дигитални развој у оквиру тог програма, 35 одсто испитаника у анкети међу највећим проблемима приликом употребе вештачке интелигенције истиче страх од дезинформација, док око 14 одсто брине због пада квалитета, приватности и етике.
С друге стране, као корисне 47 одсто наводи анализу података, а 45 одсто продуктивност.
У корпоративним медијима већа брига да ВИ може да замени новинаре
„На питање да ли ВИ може да замени новинаре, 65,7 одсто одговорило је – не, 4,8 одсто – да, а 29,5 одсто да може делимично. Интересантно је да је међу испитаницима из независних медија 75 одсто на ово питање одговорило са ‘не’, а у корпоративним медијима 46,4 одсто”, навео је Златић.
Анкета је показала и да је највише новинара и уредника, односно 42 одсто њих, одговорило да повремено користи ВИ у свом раду, док је 56 одсто менаџера у медијима истакло да је користи веома често. Такође, 74 одсто анкетираних навело је да етичке смернице о употреби ВИ не постоје у њиховим редакцијама.
Тања Максић из БИРН-а истакла је да њихове анкете међу медијским упосленицима у Србији показују да се у домаћим медијима употреба вештачке интелигенције поистовећује са ЦхатГПТ и да већина није користила друге алате.
„Истраживачки медији, показало се, знатно су напреднији у коришћењу вештачке интелигенције, али они сматрају да ВИ никада неће моћи да замени оно што се зове уредничком одлуком”, додала је Максић.
Професорка Филозофског факултета у Новом Саду Драгана Милин осврнула се на дубинске интервјуе које је с колегама спровела у 10 локалних медија у Србији. Додала је да се показало да новинари нису спремни да препусте ВИ писање текстова, али је користе као помоћне алате за превод, лектуру…
„Неке редакције су препознале, на пример, корист за писање пројеката и извештавање, али и за обраду података. Свакако се већина слаже да ВИ дефинитивно не може да замени новинаре, поготово што многи сматрају да је ‘бездушно’ то што добијају од ВИ”, објаснила је Милин.
ВИ тек треба тестирати
Дигитални директор компаније Унитед Медиа Иван Крстић навео је да су алати ВИ доста непрецизни и да је релевантност података упитна, те да је у том смислу људски фактор незаменљив.
„ВИ би требало третирати као један алат који треба да тестирамо и видимо која је његова права вредност. Постоји доста могућности које могу помоћи новинарима у раду, али то није за сада довело до видљивих промена. Ипак, не може се препустити све новим алатима, већ мора да прође и финалну проверу”, нагласио је Крстић.
Директорка дигиталних медија у Еуронењс Србија Јасмина Копривица рекла је да смо тренутно у нултој фази на тржишту што се тиче употребе ВИ у медијима и да се за сада то своди на тестирање и пробе.
35 одсто испитаника у анкети међу највећим проблемима приликом употребе вештачке интелигенције истиче страх од дезинформација, док око 14 одсто брине због пада квалитета, приватности и етике (Павле Златић)
| 35 одсто испитаника у анкети међу највећим проблемима приликом употребе вештачке интелигенције истиче страх од дезинформација, док око 14 одсто брине због пада квалитета, приватности и етике (Павле Златић) | |
„Сви смо заинтересовани да видимо шта ваља, а шта не. Ако те алате прилагодимо нашим потребама, ВИ може да буде од велике помоћи новинарима и да их ослободи неких оперативних послова”, истакла је Копривица и додала да морају да постоје правила и да људски фактор увек треба да има контролу.
С тим се сложила и директорка дигиталних медија у Њирелесс Медиа Гроуп Ана Марковић, која је навела да би новинари могли да имају више времена да се баве производњом садржаја.
„То је уједно шанса и да се подигне квалитет садржаја и новинарства”, нагласила је Марковић.
С друге стране, директорка БИРН Србија Драгана Жарковић Обрадовић објаснила је да они као истраживачки медиј ВИ користе „не толико за производњу садржаја, колико за истраживачки процес”.
„Као један од ризика употребе генеративне ВИ у медијима видим потенцијал да медије још више претвори у фабрике модификованог садржаја. Тренутно медији у Србији на дневном нивоу производе много садржаја који имају малу информативну вредност”, оценила је Жарковић Обрадовић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.