Вести
17. 09. 2024.
Активиста Гњот предао кабинету председника Србије апел уметника да не буде изручен Белорусији
Белоруски активиста Андреј Гњот је кабинету председника Србије предао апел против његовог изручења Минску.
Гњот је рекао да је апел потписало више од 700 људи „чији гласови се чују широм света“.
„Преко 700 јако важних људи је потписало апел и њихови галсови се чују широм света. Мој глас је тренуто тих, и мене нико не слуша, али се надам да ће власти у Србији послушати потписнике“, рекао је он.
На питање шта очекује од власти Србије, Гњот је рекао да очекује да се „његова прича заврши што пре“.
„Очекујем да ће се ова ужасна прича што пре завршити. Мој адвокат је рекао да 30. октобра истиче кућни притвор, али да након тога могу добити друге мере, на пример да потпишем документ у којем пише да не смем да напуштам Србију. Ја сам невин“.
Са Гњотом су на Андрићевом венцу били и изразили му подршку књижевник Владимир Арсенијевић и режисер Јанко Баљак који су међу потписницима апела.
„Не верујем да је ова држава осетљива на потписе 800 уметника, али мислим да свака врста притиска ипак даје некакав резултат. Ја сам одлучио да подржим Андреја Гњота јер се саосећам са његовом судбином и мислим да се врши једно велико насиље над тим човеком и просто је срамота да наша држава учествује у томе“ рекао је Арсенијевић.
Баљак је изјавио да је у природи уметника да се бори за слободу.
Он је казао да „ми потписници бранимо слободу Андреја Гњота и ово је потпуно невероватно, последњих годину дана у његовом животу. У природи уметника је да се боре за слободу, и истовремено ми бранимо сопствене слободе које нам се из дана у дан у овој земљи све више ограничавају“.
Потписници апела позивају власти Србије да спрече изручење Гњота Белорусији, уз оцену да му тамо прети затвор, мучење, чак и смртна казна.
У апелу се наводи да је Гњот „гоњен од белоруског ауторитарног режима“ због снимања документарних снимака током протеста у Белорусији 2020. године и снимања апела спортиста за слободне и поштене изборе.
„Андреј је ухапшен у Србији 2023. године по основу потернице Интерпола, коју је издала белоруска влада. То је тактика коју режим (Александра) Лукашенка користи за прогон продемократских активиста широм света. Иако је Интерпол касније повукао потерницу, Србија није ослободила Андреја. Међународне организације за људска права признале су Андреја као политичког затвореника“, наводи се у апелу.
Међународна организација Амнести интернешенел указала је да међународно право забрањује мучење и нечовечно поступање и да Србија мора да пружи заштиту Андреју Гњоту, наводи се у апелу.
Међу потписницима апела су глумица и председница Европске филмске академије Жилијет Бинош, режисери Педро Алмодовар, Вим Вендерс, Кен Лоуч, Кирил Серебрењиков, Јасмила Жбанић, Срђан Драгојевић, Јанко Баљак, Слободан Скерлић, Стеван Филиповић, глумци Бранка Катић, Гордан Кичић, Борис Исаковић, Уликс Фехмиу, Бранислав Трифуновић, писац Владимир Арсенијевић.
Апелациони суд је у среду објавио да је укинуо првостепену одлуку Вишег суда из маја и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, уз образложење да се „изјављеним жалбама основано побија законитост и правилност одлуке првостепеног суда“.
„Одлука првостепеног суда донета је на основу непотпуно утврђеног чињеничног стања из којег је проистекла и битна повреда одредаба кривичног поступка. У образложењу првостепеног решења нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а они који су изнети су у потпуности нејасни, а истовремено и међусобно противречни“, навео је Апелациони суд у образложењу, објављеном у среду.
Изручењу Гњота Белорусији противе се многе невладине организације и активисти који указују да је режим белоруског председника Лукашенка „један од најокрутнијих и најрепресивнијих на свету“, да политички затвореници у тој земљи трпе дуготрајне казне у тешким условима, и да су неки изгубили и живот у затвору.
Европски покрет у Србији је пре месец дана позвао све грађане, невладине организације и медије да подрже борбу Гњота „за живот и слободу“, наводећи да је пракса протеривања и изручења, коју практикује актуелна власт Србије, у супротности са међународним конвенцијама и домаћим законима.
Гњот је у октобру 2023. ухапшен на аеродрому у Београду, по у међувремену укинутој потерници Интерпола коју је за њим расписала Белорусија. У београдском Централном затвору провео је седам месеци, а од 5. јуна је у кућном притвору.
Минск терети Гњота за утају пореза, док он за те оптужбе каже да су лажне и тврди да је реч о „системском механизму гоњења“ противника режима.
Гњот је један од неколико стотина хиљада грађана Белорусије који су учествовали у масовним демонстрацијама 2020. године, оспоравајући победу Лукашенка на председничким изборима. Западне земље не признају резултате тих избора, а Европска унија је увела санкције Минску због репресије над учесницима постизборних демонстрација.
Оснивач је Слободне асоцијације спортиста (СОС) коју Лукашенков режим третира као екстремистичку организацију. Отвореним писмом, које је потписало више од 2.000 белоруских спортиста и спортских представника, та организација је тражила поништавање избора 2020. године, оставку Лукашенка и слободу за све ухапшене током масовних протеста.
Када је Гњот у јуну 2021. добио судски позив без потписа, у којем се од њега тражи да „као сведок“ дође у истражни биро Белорусије, адвокати су му саветовали да напусти Белорусију јер такви позиви указују да власти желе да га ухапсе. У Србију је, како је раније рекао, дошао пословним поводом из Тајланда, где је био у егзилу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.