Вести
09. 09. 2024.
Гњот: Надам се да ме Србија неће послати у смрт
Ништа нисам крив. Борио сам се против диктатуре, против изборне преваре, против насиља, против кршења устава. Да ли је то злочин? Белорусија је једина земља у Европи у којој се стреља до седам људи годишње. Они их стрељају, а њихова тела се не предају родбини, па чак ни информација о месту сахране
Да ли ће власти Србије бити сервис свих диктаторских режима видеће се кроз судбину белоруског држављанина Андреја Гњота. За овог новинара, режисера и активисту то може бити питање чак живота и смрти, јер нажалост није неуобичајено да критичари власти у Белорусији, која је трећа земља у свету по броју ухапшених новинара, нестају у тамошњим казаматима. Најмање што му прети у случају изручења је вишедеценијска робија у земљи где је утврђено да се спроводи тортура над затвореницима, пише Радар.
„Борио сам се против диктатуре. Да ли је то злочин?“
„Желео бих да питам све, како бисте се осећали да нису починили никакав злочин, да са најбољим намерама лете послом у неку другу земљу и онда буду ухапшени и затворени са правим криминалцима више од седам месеци. Без знања језика, без веза у свету криминала и без комуникације са породицом и пријатељима. Драго ми је да је ова ноћна мора готова и да сам пребачен у кућни притвор. Наравно да не треба да будем у кућном притвору, ништа нисам крив: борио сам се против диктатуре, против изборне преваре, против насиља, против кршења устава. Да ли је то злочин? Сигурно не“, каже Андреј Гњот за Радар.
Он подсећа да се у белоруским затворима користе најстрашније методе тортуре, и додаје: „Од 2020. до 2024. године је најмање 25 људи умрло у затворима, из непознатих разлога. Сви су били политички затвореници. Зар у белоруским затворима не умире превише људи који су се противили диктатору? Не морате бити стручњак да бисте разумели разлог. То је оно што ме чека у Белорусији. А ту је и смртна казна стрељањем – то је једина земља у Европи у којој се стреља пет до седам људи годишње. Треба да знате – они их стрељају, а њихова тела се не предају родбини, па чак ни информација о месту сахране. Да ли је ово хришћански?“
Белоруски колега каже да верује „да Србија поштује не само међународне и домаће законе, већ и законе здравог разума, законе човечности и законе живота који су нам дати одозго“.
„Послати човека у мучење и смрт је нешто што нико никада не може ни да опрости ни да заборави. Прошле недеље Шведска је грешком депортовала једног Белоруса назад у Белорусију. Требало би да знате да су тог несрећника полиција и КГБ задржали одмах на граници. Сада је у затвору само због своје политичке активности. Његов живот је уништен. Живот његове породице и пријатеља претворио се у бескрајну ноћну мору. И ова грешка се више не може исправити. Сигуран сам да Србија неће направити тако очигледну грешку. Можда сам се разочарао у српски Виши суд, који је у неколико наврата направио крупне грешке, али никада нисам погрешио у вези са српским народом. Никада овде нисам срео ниједну лошу особу! Тако сам постао уверен да Србија нема само ум, већ и срце и душу. Свако може да погреши, али је важно исправити грешку на време. И то је оно у шта ја заиста верујем!“, рекао је Андреј Гњот, коме од коначне одлуке Апелационог суда у Београду, а могуће и министарке правде Србије, зависи и сам живот.
Несумњива политичка позадина
Он је председник и један од оснивача грађанског удружења познатих белоруских спортиста СОС – БИ (Слободни савез спортиста Белорусије), чијих је више од стотину чланова ухапшено, мучено и подвргнуто кривичним поступцима. СОС – БИ је објавила отворено писмо 2.000 спортиста и спортских радника са захтевом да се заустави насиље у земљи и одрже нови фер избори. Упутили су и апел Међународном олимпијском комитету у којем је напоменуто да брутални поступци власти против белоруских спортиста крше начела Олимпијске повеље.
Андреј Гњот је радио заједно са адвокатом Александром Данилевичем на стварању базе доказа и прикупљању потписа за ово обраћање. Међународни олимпијски комитет је прихватио све чињенице и захтеве наведене у апелу, па је обуставио финансирање Националног олимпијског комитета Белорусије. Приморао је и белоруског Александра, Лукашенка (председник Белорусије) да поднесе оставку на место председника Националног олимпијског комитета Белорусије. Адвокат Данилевич је због свог рада избачен из адвокатске коморе и осуђен на 10 година затвора. Уз помоћ спортске заједнице, отказано је Светско првенство у хокеју у Белорусији, што је био снажан ударац за Лукашенка коме је овај спорт пропагандно средство. Андреј Гњот је као новинар прикупљао и ширио информација о протестима у медијима у Белорусији, а од августа 2020. члан је професионалне новинарске групе за размену видео-материјала.
Адвокат Владимир Хрле, један од заступника Гњота пред српским судовима, каже за Радар да овај предмет има несумњиво политичку позадину. „То је и потврђено скорашњом одлуком Интерпола о брисању потернице. У одлуци о брисање се позивају на несагласност потернице са уставом Интерпола који забрањује Интерполу да предузима било какве активности које имају политички карактер. Интерпол је тако потврдио да је иницијално стављање на захтев државе Белорусије Андреја Гњота на потерницу, заправо активност која је имала политички карактер, имајући у виду природу случаја који се води против њега у Белорусији“, каже адвокат Хрле.
Тврдња без доказа
Он напомиње да брисање потернице свакако има одређени значај за поступак екстрадиције. „Суд није у обавези да формално цени ову околност, али свакако она има одређену тежину и може допринети формирању става суда. Међутим, оно што је најважније у овом предмету јесте то да нема доказа о постојању основане сумње да је Андреј Гњот учинио дело које му се ставља на терет, већ само постоји тврдња органа гоњења из Белорусије да је он то учинио, без достављања и навођења конкретних доказа“, истиче адвокат Хрле.
Он објашњава да стављање особа од стране држава молиља, у овом случају Белорусије, на Интерполову потерницу јесте акт који не подлеже никаквој суштинској правној провери и додаје: „Довољно је само да чланица Интерпола сматра да треба да стави одређено лице на такву потерницу, што се управо овде и догодило. У овом случају Гњот се терети за ’обично’ кривично дело – за утају пореза, што је заправо последица његовог политичког опредељења и ангажмана које је за државу Белорусију било неприхватљиво, имајући у виду начин на који третира политичке неистомишљенике. Његов прогон је тако ’маскиран’ у виду наизглед обичног кривичног дела, па га је Интерпол ставио на потерницу.“
Адвокат Хрле наводи да је захтев за брисање потернице за Гњотом послат Интерполу још у новембру 2023, а да је одлука о брисању била донета тек крајем јуна 2024, што је, напомиње, „скоро осам месеци након подношења, за које време је Гњот био у екстрадиционом притвору у Србији“.
Адвокат Хрле се осврнуо и на забрану тортуре по члану 3. Конвенције о људским правима, наводећи да међународна судска пракса готово без изузетка дозвољавала његову примену. „Према устаљеној пракси, уколико постоји опасност од повреде члана Европске конвенције о људским правима, готово извесно неће доћи до изручења. Такође је уобичајено да се цене и гаранције које држава која је тражила изручење доставља другој држави, а које треба да пруже уверење да неће доћи до тортуре, уколико дође до изручења. Ми смо у овом поступку истакли да је неопходно да се спроведе процена ризика од тортуре, али и да се цени ваљаност белоруских гаранција. Ово посебно имајући у виду праксу Европског суда за људска права, али и најновију праксу Апелационог суда у Београду, који је, први пут у пракси судова у Србији у поступцима екстрадиције, установио обавезу суда да спроведе процену ризика од тортуре и да цени ваљаност гаранција. Ово нам све улива наду да будемо оптимисти и да верујемо да ће одлука омогућити да Гњот не буде изручен Белорусији“, каже адвокат Хрле.
Режим у Београду под вођством српског Александра – Вучића – већ дуго је означен од релевантних међународних организација као онај који прогони новинаре и све критичаре. То су уосталом показали нескривено и ових дана, након протеста против рударења литијума. Међутим, режим Вучића који по стилу владања све више подсећа на његовог белоруског имењака, жели још и да одржи привид да је на путу ка Европској унији. То може бити још једна нада за Андреја Гњота, осим права и Европске конвенције, да неће бити послат у страдање и могућу смрт.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.