Вести
06. 09. 2024.
Двадесет година права јавности да зна - приступ информацијама од значаја и даље отежан
Партнери Србија, уз подршку Бироа за међународну борбу против наркотика и спровођење закона (ИНЛ) и Делегације Европске Уније у Србији, организовали су конференцију “Будућност слободе информација”, која је одржана данас у просторијама хотела Зира у Београду.
Транспарентност и доступност информација су темељи на којима почивају демократска друштва, јер омогућавају грађанима да буду информисани и активни учесници у процесу доношења одлука. Партнери Србија сваке године обележавају Међународни дан права јавности да зна (28. септембар), што је ове године започето конференциом која је окупила преко 60 учесника из Србије, региона и Европе. Кроз три панела дискутовало се о глобалним и регионалним трендовима и претњама по слободу информисања и приступ информацијама. Имајући у виду да се ове године навршава 20 година од почетка примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја у Србији, посебан фокус био је на сагледавању примене овог Закона и постојећим изазовима.
Догађај су отворили Никола Бертолини, шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији, Бенџамин Вилијамс, координатор Бироа за међународну борбу против наркотика и спровођење закона (ИНЛ) и Ана Тоскић Цветиновић, извршна директорка Партнера Србија.
Никола Бартолини истакао је да право на слободан приступ није само законски механизам, већ фундаментално право на ком почивају демократска друштва. Бенџамин Вилијамс је нагласио да је транспарентност битан предуслов за борбу против корупције, што је главни фокус деловања Бироа за међународну борбу против наркотика и спровођење закона у Србији.
У свом уводном обраћању, Ана Тоскић Цветиновић посебно је истакла да се у 20 година примене овог закона у нашој земљи могу издвојити два периода – првих 10 година у току којих су се успостављали стандарди, када су јавни и цивилни сектор радили заједно на унапређењу ове области, и последњих 10 година које је обележио назадовање, злоупотребе прописа од стране органа власти и затварање институција. Додала је да цивилни сектор и даље ову област препознаје као приоритет, као и да су организације цивилног друштва отворене за информације о свом раду и деловању, али да одговорност за успостављање ефективних стандарда отворености лежи на институцијама.
У оквиру првог панела, разговор је био посвећен сагледавању изазова у области права јавности да зна, слободе говора и положаја медије и активиста у региону и свету. У панелу су учствовале: Илариа Февола, правна саветница у организацији АРТИЦЛЕ 19 (Велика Британија), Тијана Цвјетићанин, програмска директорка Удружење грађана Зашто не? (Босна и Херцеговина), Милена Гвозденовић, заменица извршног директора у Центару за демократску транзицију (Црна Гора), Данче Даниловска Бајдевска, програмска директорка Метаморпхосис Фондације (Северна Македонија). Модератор панела био је Урош Мишљеновић из организација Партнери Србија.
Панелисти су сложни у оцени да политичка криза како на светском тако и на регионалном делу битно утиче на ниво остварења ових права и затварање институција. Често одржавање избора и промена људског кадра у институцијама и даље у великој мери утиче на отвореност институција. Данче Даниловска Бајдевска баш због овога сматра да је дигитализација будућност слободе приступа информацијама. Истиче да ћемо на тај начин прекинути утицај индивидуалног људског фактора на ниво отворености конкретне институције и спречити велике осцилације у сандардима након сваких избора.
Милена Гвозденовић је указала на ситуацију која је специфична за наш регион – када дођу на власт, појединци се понашају као да имају право да бирају које информације хоће, а које неће да поделе са грађанима. Додала је да на то не смемо да пристанемо, јер је држава јавна ствар. Они којима је само привремено поверено да је воде дужни су да нам пруже информације које нас се тичу.
Други панел био је фокусиран на стање права на приступ информацијама од јавног значаја у Републици Србији. У њему су учествовали Славољупка Павловић, в.д. помоћница генералног секретара Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, проф. др Јелена Вучковић, изборни члан Високог савета судства из реда истакнутих правника, Немања Ненадић, програмски директор организација Транспарентност Србија и Кристина Обреновић, истраживачица у Партнерима Србија. Модераторка панела била је Драгана Обрадовић, директорка БИРН Србија.
Иако више пута позивано, Министарство државне управе и локалне самоуправе није се одазвало на позив да учествује на конференцији. Кристина Обреновић из Партнера Србија истакла је да овакво поступање Министарства представља илустративан пример понашања извршне власти, те да само потврђује налазе истраживања Партнера Србија да је политичка воља главни узрок затварања институција и кршења Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Славољупка Павловић истакла је да жалбе које прима Повереник показују да је тренд ћутања управе на захтеве за слободан приступ које шаљу новинари континуиран. Додала је да је став институције Повереника да новинарски захтеви и новинарске жалбе морају имати апсолутни приоритет, јер новинари пишу у интересу јавности.
Немања Ненадић се осврнуо на све информације које у последњих годину дана нисмо сазнали, јер институције злоупотребљавају своја овлашћења. Као најзатворенију институцију навео је Владу Републике Србије, која увек тражи да подносиоци захтева прецизирају захтев, чак и када је захтев потпуно прецизан, да би потом одбили да доставе информације. Другостепени механизми за остваривање овог права такође не дају резултате. Истакао је да организација Транспарентност Србија преко четири године води спор пред Управним судом као би дошли до информација о концесији Београдског аеродрома, и да је питање да ли ће до ових информација икада доћи.
Већина учесника се сложила да 20 година права јавности да зна обележавамо у атмосфери гушења права и слобода, као и да је последњих година пут то приступа информацијама отежан.
Трећи панел био је посвећен улози младих новинара и активиста у заштити права на информисање и слободу говора. Панелисткиње су биле, др Александра Крстић, ванредна професорка на Факултет политичких наука, Ивана Милосављевић, новинарка ЦИНС-а, Дарија Стјепић, новинарка Новосадске новинарске школа и Анђелија Станимировић, истраживачица и активисткиња. Модераторка панела била је Николија Чодановић, новинарка Истиномера.
Др Александра Крстић навела је да је однос институција према студентима новинарства сраман, да негују тренд неповерења и ниподаштавања који мора да се заустави. Институције студенте новинарства сматрају недовољно важнима, иако говоримо о будућим новинарима који се труде да се што боље припреме за будући посао. Не одговарају им на питања и захтеве, спуштају им слушалицу када се представе, па чак траже и од профестора да потврде њихов идентитет, иако говоримо о информацијама које су од јавног значаја, дакле треба да буду доступне свима.
Ивана Милосављевић је истакла да има утисак да, када си упоран, када ти институције запамте мејл адресу и име, као да намерно неће да ти одговре на захтев. Новинари у задње време шаљу захтеве за слободан приступ са иницијалном претпоставком да одговоре неће добити. Ивана истиче да су свесни и да је институција Повереника препотерећена жалбама, па ни на тај механизам не могу да се ослоне. Чак и ако дођу до информације у неком моменту, ти подаци из новинарске перспективе више нису ни актуелни ни релевантни, и углавном не могу да се користе.
Панелисти су се сложили да институције постају све креативније у начинима да ускрате приступ информацијама, без обзира на то које су информације у питању.
Конференција је била прилика и да Партнери Србија најаве објављивање истраживања у области отворености и транспарентности извршне власти, законодавне власти и правосуђа. Општа оцена која је дата и прошлих година остаје на снази - тренд нетранспарентног и затвореног поступања институција у Србији наставља да се примењује једнаким или јачим интензитетом.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.