Вести
06. 09. 2024.
Новинарка Би-Би-Сија Миливојевић: Жене и девојке нису безбедне на интернету, морамо подићи свест о ужасним последицама сексуалног насиља
Новинари треба да се едукују о извештавању о сексуалном насиљу и допринесу ширењу свести о томе колико је осветничка порнографија у Србији постала системска и модел понашања. Тако ће извршити притисак на надлежне да пожуре са изменама закона и криминализују неовлашћено дељење интимних снимака, каже за Цензоловку новинарка Анђела Миливојевић, која је дуго истраживала неовлашћено дељење интимних снимака на Телеграм групама.
Новинарка британског ББЦ-ја и београдског БИРН-а Анђела Миливојевић, која је дуго истраживала осветничку порнографију на Телеграму, преко групе Новинарке против насиља према женама дала је новинарима савете о томе како да користе фотографије и снимке сексуалног насиља.
Анђела од прошле године истражује „осветничку порнографију” која се дели на Телеграм групама, објавила је о томе неколико текстова и иступала у јавности, коју је упознала са последицама овог облика дигиталног насиља, као и дипфејк порнографије.
„Жене и девојке у Србији нису безбедне на интернету, а ми из медија имамо могућност да испричамо приче жртава и оних које су успеле да преброде како бисмо подигли свест о ужасним последицама сексуалног дигиталног насиља“, каже Миливојевић за Цензоловку.
Већ гледање и чување осетљивог материјала носи искушења за новинаре/ке. Анђела каже да треба водити рачуна где и како се приступа таквом материјалу, као и да треба избегавати преузимање или чување садржаја на личним уређајима. Уколико је неопходно, најбоље је направити лични фолдер, заштићен шифром, коме нико други нема приступ.
Она предлаже да се они који истражују уздрже од снимања екрана, осим ако је апсолутно неопходно за доказивање приче. Архивирање материјала је веома важно, али њиме треба да се рукује на безбедан начин, као и да се на крају уништи, истовремено поштујући законе и етичке стандарде. Треба запамтити да сваки део садржаја који новинари чувају представља нечију нарушену приватност, подсећа Анђела.
Саветује и додатни опрез уколико се наиђе на садржај који приказује децу. Новинари треба да се консултују са уредницима, па и са полицијом пре предузимања било каквих даљих корака.
Онлајн алати за лакше извештавање о дигиталном насиљу
„Развој технологије је допринео да имамо на располагању доста бесплатних алата и ресурса за новинаре и новинарке који су од велике користи приликом извештавања о било којој врсти дигиталног насиља, укључујући сексуално насиље путем неовлашћеног објављивања снимака и фотографија, познато као ‘осветничка порнографија'“, каже новинарка.
Поједини алати олакшавају истраживање и рад на теми, а други помажу новинарима да се заштите од емоционалне трауме током рада на овако осетљивој теми.
Новинари могу да допринесу ширењу свести о томе колико је осветничка порнографија у Србији постала системска и модел понашања. Тако ће јавност извршити притисак на надлежне да пожуре са изменама закона и криминализују неовлашћено дељење интимних снимака
Анђела препоручује ББЦ Африца Еyе /Форенсицс Дасхбоард као место на коме се могу пронаћи алати за претрагу друштвених мрежа и праћење шта се објављује на интернету.
И сама користи апликацију Рев Еyе. Њу новинари често користе за проверу лажних вести, али је јако корисна за претраживање где је све одређена слика објављена, ко је на слици, да ли је слика преузета са нечијег профила итд.
Постоји велики број аутоматизованих ботова за претраживање Телеграма, где се често деле фотографије и снимци без дозволе. Један од њих је Телепати, који је развио ОСИНТ аналитичар и програмер Џордан Вајлдон. То је практично претраживач онлајн база података за истраживаче, новинаре и обавештајне професионалце којима је потребан приступ аналитици Телеграма.
Анђела препоручује новинаркама и новинарима оно што нуди Дар центар за новинарство и трауме, који помаже да извештавају етички и професионално о жртвама насиља. Гледање ове врсте садржаја је изазовно и може довести до менталних последица за оне који раде на причи.
Део обуке оних који раде на теми дигиталног насиља представља и едукација о терминологији и концептима који су део родно заснованог сексуалног дигиталног насиља. Један од изазова јесте превод термина са енглеског, па је Појмовник о родно заснованом насиљу посредством технологије врло користан ресурс.
„Пажљива употреба језика у медијима ц́е дати тачнији одраз праве природе насиља над женама и девојкама, а то може позитивно утицати на ставове људи. Ту су мени биле корисне смернице неколико организација из Велике Британије. Једна од њих је Нулта толеранција“ (Зеро толеранце), истиче Анђела.
„Моја жеља је да што више новинара и новинарки добије едукацију и тренинг за рад на овој теми која је у неку руку нова, с обзиром на дигитални аспект проблема. На тај начин ћемо сви допринети ширењу свести о томе колико је ‘осветничка порнографија’ постала системска у Србији и модел понашања. То је и начин да се настави притисак јавности на надлежне да пожуре са изменама закона и криминализују неовлашћено дељење интимних снимака и фотографија“, каже Анђела.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.