Вести
06. 09. 2024.
Министар информисања: Тамара Скрозза није неко ко промовише насиље
Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић изјавио је да заменица главног уредника новинске агенције ФоНет Тамара Скрозза није позвала на убиство шефа државе или на било чије убиство у актуелном тренутку.
„Госпођу Скроззу лично знам и она није неко ко промовише насиље, то је била једна трапава, неспретна изјава која је излетела, која није била добро формулисана“, рекао је Ристић за телевизију Инсајдер.
Он је истакао да је у саопштењу навео да је то био говор мржње, али и да је осудио кампању против Скроззе.
На почетку интервјуа, Ристић је одбацио наводе да подржава тезу да новинари и одређени медији припремају убиство председника Србије и отварају простор за такве саговорнике, а на питање о Скроззи, рекао је да је то другачији случај.
Упитан да ли је заиста рекао да је Скрозза изразила жаљење што неки од државних званичника нису лишени живота, одговорио је да јесте.
На питање зашто му није пало на памет да се мислило да је неко требало да буде ухапшен или лустриран, Ристић је рекао да је као историчар дрилован да анализира историјске изворе.
„Оно што је Скрозза рекла је историјски извор, снимљена изјава, историјски извор првог реда, јер је реч о аудио-визуелном запису. Она је изразила жаљење што се 6. октобра се нисмо пробудили без неких људи, поучени лекцијама из историје, па не жели да улази у детаље да не бисмо имали проблема“, казао је Ристић.
Истакао је да би могао да предочи лекције из српске историје о људима без којих „смо се пробудили“, који нису ни суђени ноћу, нити су лустрирани ноћу.
„Ми смо Карађорђа убили током ноћи, па смо током ноћи убили и краља Александра и краљицу Драгу“, навео је.
Додао је да Србија има историју бруталних убистава.
На наводе да је Скрозза угрожена, Ристић је истакао да сви морају да имају одговорност за изговорену реч и да није добро да било ко каже да у Србији једног дана не би требало да се пробудимо без неких људи.
„Морамо да сносимо одговорност за оно што изговоримо и оно што урадимо“, рекао је Ристић.
Истакао је да медији не треба да уступају простор некоме како би испољавао вербално насиље или позивао на физичко насиље према неистомишљеницима, већ да поштују професионалне стандарде и указао да живимо у ери насиља, што се прелило и на Србију.
„Имамо глобални феномен присуства насиља у јавном простору“, рекао је Ристић и додао да живимо у друштву у којем постоји тенденција да се уместо размене аргумената, људи физички сукобљавају.
Како је рекао, уместо сукобљавања идеја и аргумената, сукобљавају се људи, а Министарство на чијем је челу се против тога бори.
Истакао је да дијалог који је покренуо са медијима почиње да даје резултате и додао да ако крену да гасе „пожар по пожар, случај по случај“, вртеће се у круг.
Ристић је казао да је неопходно поштовање националних и међународних прописа и националних и међународних професионалних стандарда и поручио да за њега нема зависних и независних медија, професионалних и непрофесионалних новинара.
Навео је и да су на почетку неки „самозвани независни медији“ одбили разговор, а пристали су тек после поновљених позива.
Додао је да у првом кругу медији нису желели да разговарају заједно, већ појединачно, и да је на то пристао, а да је други круг састанака већ заједнички и Министарство се нуди као једна од платформи за разговор.
Како је рекао, није задовољан стањем у јавном информисању и постоји потреба да се нешто уради, али и воља да се нешто уради, али је указао да ствари не могу да се промене преко ноћи.
Сматра да је за ова четири месеца послао најјачу поруку да нико не сме да угрожава безбедност новинара, али истовремено и да сви морамо да се трудимо да будемо професионални и одговорни.
На питање да ли се у Србију враћа вербални деликт, Ристић је то негирао, а казао је да директорка Иницијативе младих за људска права Софија Тодоровић није ни приведена на разговор, ни задржана, већ је позвана на разговор, али не може да да компетентан одговор јер није министар унутрашњих послова.
Упитан да ли спискове непожељних у демократској земљи може да прави један човек, Ристић је казао да такве одлуке доносе одговарајуће службе и додао да ни у Србији то не ради један човек.
„Хајде да неке ствари не преувеличавамо. Свака држава има право да ускрати гостопримство некоме и свака држава има право да позове на информативни разговор сваког свог грађанина ако државни органи дођу до закључка да за тиме постоји потреба и то не треба злоупотребљавати“, рекао је Ристић.
Говорећи о посети Белорусији, рекао је да је пре тога посетио Босну и Херцеговину, Швајцарску, Израел, Велику Британију, Сједињене Америчке Државе и Уједињене Арапске Емирате, а да је у Белорусију ишао на позив Министарства телекомуникација и информација, да је имао сусрете са тамошњом поштом и телекомом, као и да је посећивао ИТ паркове.
Упитан да ли је разговарао о новинару Андреју Гњоту који је у Србији, а чије изручење Белорусија тражи, Ристић је рекао да није и да није постојало интересовање белоруске стране за то, јер није имао сусрет са министром информисања.
На питање како ће реаговати међународна јавност ако Србија изручи Гњота, он је рекао да не треба прејудицирати одлуку, јер је у крајњој инстанци доноси министар правде.
Говорећи о пројектном финансирању медија и наводима да 85 одсто новца добијају провладини медији, Ристић је рекао да према новом закону први пут постоји конкурс за кандидате за чланове комисије и да сада комисија доноси одлуку коју руководилац државног органа мора да потпише и не може да је мења.
Као пример навео је то што комисије нису подржале Данасову школу новинарства и да он ту одлуку по закону није могао да промени, али је позвао главног уредника Данаса Драгољуба Петровића и пројекат помогао дискреционим правом.
Говорећи о покривеношћу школа интернетом, Ристић је рекао да су од око 3.800 школских објеката скоро сви повезани на интернет, а да се уводи и оптички интернет у сва рурална подручја и да ће тај пројекат бити завршен до краја 2025. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.