Вести
31. 07. 2024.
Мика Радојчин на небеској конференцији за новинаре
Миодраг Мика Радојчин (1954 – 2024) отишао је тридесетог јула на небеску конференцију за новинаре. Пре или касније, свако од нас наставиће да чита његове питке и луцидне извештаје.
Био је дугогодишњи новинар Радио Суботице и значајан хроничар свог града, спреман да фокус својих опажања и истраживања изоштри до крајњих граница могућег.
Осим вишедеценијског праћења и извештавања о комуналној инфраструктури града, по чему ће остати ненадмашан, памтимо његове интригантне написе о тајним ходницима суботичког подземља, преточене најпре у фељтон објављен у некадашњем недељнику „Дани“, а потом у занимљиву књигу “Тајанствени ходници Црног цара” која је доживела два издања.
Новинарски размах и нарочито способност да стварност својим особеним увидима понекад напрегне до граница пуцања, не значе да је Радојчин био мистик или сензационалиста, већ да је био у стању да обухвати, топло загрли, а понекад и да се храбро ухвати у коштац са чињеницама, нарочито њиховим интерпретацијама са ове стране пожељног или конвенционалног.
Најмање познат део Радојчиновог публицистичког прегнућа је обимом невелик, али значајан путопис из Индије, насловљен као “Аватар”. Премда исписан на стотинак страница, тај путопис је био довољно упечатљив и садржајан да Радојчина уврсти међу ретке Суботичане који су путовали у Индију и притом писали о њој.
Нека овде остане забележено да је Миодраг Радојчин својевремено инспирисао Слободана Мићића да започне снимање чувеног путописног серијала „Свет на длану“.
Вративши се са путовања у Индију, где је предводио једну туристичку групу, Радојчин је, како ми је испричао у интервјуу који сам направио са њим, власници агенције „Уранус“ у Београду Алиси Мићуновић предложио да убудуће снима телевизијске репортаже, будући да је материјал који је донео са тог прбог путовања био веома запажен, након што је приказан на телевизији „Политика“.
Нажалост, агенција „Уранус“ је недуго потом била затворена, а радојчин се идентичним предлогом био обратио на адресе неколико других агенција. Последња агенција којој се Мика био обратио, била је „Кон Тики“.
Напоменуо је Слободану Мићићу да је, са тадашњих двадесетак година новинарског искуства, спреман да настави посао туристичког водича и путописца. Није добио одговор, али је убрзо потом Мићић започео властити путописни серијал који гледаоци стариеј и средње генерације још увек памте.
Интересовања Мике Радојчина сезала су до оне стране науке и свакако вреди поменути његове бројне написе објављене у „Трећем оку“ и другим сличним издањима.
Провео сам осам сјајних година сарађујући са њим. „Тајанствени ходници Црмог цара“ су најречитији и најзначајнији плод те професионалне сарадње.
Последњих година исповедио ми је као млађем колеги шта му се све дешавало и кроз шта је све морао да прође, борећи се за пензију. Жао ми је што о томе није написао ни један једини редак. Требало је то да уради.
Нека је вечна слава и хвала Миодрагу Мики Радојчину, новинару бритког пера и памучног срца.
Сахрана Миодрага Мике Радојчина биће одржана првог августа на Православном гробљу у Дудовој шуми, у једанаест часова.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.