Вести
29. 07. 2024.
Србија: Интерпол укинуо црвену потерницу против белоруског активисте Андреја Гњота
Андреј Гњот, белоруски редитељ и активиста више није на Интерполовој потерници, на основу које је октобра 2023. ухапшен у Србији, потврђено је из Интерпола за Би-би-си на српском.
Гњот је између октобра и јуна боравио у Окружном затвору у Београду, а прошлог месеца је пребачен у кућни притвор, где чека коначну одлуку суда о изручењу у Белорусију.
Његови браниоци су у новембру 2023. затражили брисање Гњотових података из Интерполове базе, тврдећи да „не постоји основ“ за расписивање потернице.
„Крајем јуна, Интерпол је укинуо потерницу која је била расписана за Андреја Гњота, и о томе обавестио земље чланице“, речено је из Генералног секретаријата Интерпола у писаном одговору за Би-би-си на српском.
Виши суд у Београду је претходно већ двапут одлучио да су испуњени услови за Гњотово изручење у Белорусију, а поступак је тренутно по други пут пред Апелационим судом, а пресуда коју буду донели у наредном периоду биће правоснажна.
Би-би-си руски сервис је раније разговарао са стручњацима који су оценили да „белоруске власти користе Интерполову потерницу као механизам да се домогну политичких неистомишљеника“, међу којима многи живе у егзилу од спорних председничких избора 2020. године.
У најновијем извештају организације Хјуман рајст воч од 22. фебруара указује се на случајеве у којима су белоруске власти вероватно злоупотребиле Интерпол.
Зашто Белорусија тражи изручење?
У Белорусији, јединој земљи у Европи где се и даље спроводи смртна казна, овај 42-годишњак је оптужен да је утајио порез у износу од око 300.000 евра.
Гњотов правни тим тврди да је случај политички мотивисан, а активисти за људска права да му, у случају изручења, у Белорусији прети „тортура и нехуман третман“.
У документима у која су Би-би-си новинари имали увид, наводи се да је Виши суд у Београду крајем 2023. године наложио екстрадицију, али је Апелациони суд 8. марта 2024. поништио пресуду.
Предмет је враћен Вишем суду на поновно суђење, а у њиховом најновијем решењу, у који је Би-би-си имао увид, наводи се да су „испуњене законске претпоставке“ да буде предат белоруским властима.
Исту пресуду Виши суд је донео и 7. децембра 2023. године, а најновије решење је датирано на 31. мај.
Решење је Гњоту уручено тек након што је пребачен из затвора у кућни притвор.
Браниоци су након тога поново уложили жалбу Апелационом суду, а поступак је и даље у току.
Светлана Тихановскаја, лидерка белоруске опозиције у егзилу, апелује на власти Србије да не изручују Гњота Белорусији.
„Прогон активиста, који се супротстављају режиму Александра Лукашенка, представља неприхватљиву праксу и крши основне принципе демократије и људских права“, саопштила је на њеном званичном Телеграм каналу.
Додала је да је премештање Гњота у кућни притвор „резултат заједничког рада“ европских дипломата, белоруских политичара, адвоката и невладиних организација.
„Дали су ми пет минута да се спакујем“
Гњот каже да је у среду, 5. јуна поподне прво одведен у ћелију да се спакује.
„Дали су ми пет минут да потрпам ствари у кесе за смеће“, прича он.
„Вратили су ми мобилни телефон, али батерија је била празна“, додаје.
Добио је и папир са меморандумом затвора у заглављу, на којем је стајала адреса стана, у којем му је одобрено да проведе кућни притвор.
„У затвору су ми рекли да имам сат времена да стигнем на адресу и да се јавим одатле“, додаје.
Стан су, како појашњава, морали да пронађу његови адвокати, како би могао да буде пребачен.
„Затворска капија се отворила, и ја сам се нашао на улици, са адресом руци, без кеша, са празним телефоном у џепу и неколико кеса у рукама“.
Била је среда, касно поподне.
Схвативши да мора да потражи помоћ, одлучио је да се претвара да је туриста.
„Ушао сам у прву кафану коју сам видео, тамо сам затекао двојицу Срба који су ми се обрадовали, јер су помислили да сам Рус“, додаје.
Понудили су га одвезу на адресу.
„Извадио сам папир да им прочитам адресу, али сам га брзо сакрио – нисам желео да примете меморандум затвора на њему“, каже.
А када су сели у кола, понудили су му трешње, додаје.
„Немам чак ни њихов број телефона, али заувек ћу им бити захвалан“, каже Гњот.
Ко је Андреј Гњот?
По образовању је новинар, по професији редитељ телевизијских реклама и музичких спотова, а по политичким ставовима противник Лукашенковог режима.
„Пред тога, ја сам вероватно први политички затвореник у Србији још од времена социјалистичке Југославије“, рекао је Гњот у завршној речи на рочишту које је пратило неколико новинара и дипломата.
Више од 100 дана Гњот је био притворен у Окружном затвору у Београду.
Током судског рочишта, док је био у затвору, Гњот је рекао да му се „здравствено стање погоршава, а језичка баријера чини да се осећа веома усамљеним“.
Ухапшен је након што је пословно допутовао у Београд са Тајланда, где је живео у емиграцији од 2021. године, наводи се у документацији коју је Гњотов адвокатски тим доставио Би-би-си новинарима.
Као и хиљаде његових сународника, напустио је Белорусију због политичке репресије која је уследила након спорних председничких избора 2020. године.
Лукашенко, по многим аналитичарима један од последњих диктатора у Европи, тада је прогласио победу, што је распламсало најмасовније протесте у новијој историји Белорусије.
На власти је од 1994. године – дуже од било ког европског лидера. Тренутно му тече шести председнички мандат.
Десетине хиљада људи су месецима излазиле на улицу, покушавајући да оспоре званичне резултате избора, на шта су власти одговориле хапшењем, притварањем и пребијањем демонстраната и активиста.
Такозвану „спортску колону“ на протестима у Минску чинили су чланови Гњотове организације СОС бај, основане после спорних избора.
Окупила је стотине чланова, међу којима су били и познати спортисти.
Белоруски КГБ је 2022. године прогласио СОС бај за „екстремистичку организацију“, уврстивши је на списак стотина група и удружења које су изразиле протест против Лукашенковог режима.
Осим учешћа у протестима против власти, Гњот је организовао рад удружења, а такође је правио видео-садржај који је СОС бај објављивао на друштвеним мрежама.
Између осталог, он је 2020. био један од иницијатора отвореног писма Међународном олимпијском комитету (МОК), у којем је указано на политичку репресију над белоруским спортистима.
После тог писма, МОК је суспендовао финансирање Белоруског националног олимпијског комитета (НОК) и искључио Лукашенка, тадашњег председника НОК-а, из олимпијских догађаја.
Гњот је тада одлучио да напусти земљу, појашњава адвокат Дроздов.
Да ли Белорусија користи Интерпол за обрачун са неистомишљеницима?
Белоруске власти користе међународне канале Интерпола да траже и изруче противнике Александра Лукашенка који су побегли из земље, пише ББЦ на руском.
„За Лукашенков режим Интерпол представља ефикасан начин за борбу против дисидената. чак и у иностранству“, рекао је адвокат Алеш Михалевич, стручњак за међународно кривично право, који помаже политичким активистима из Белорусије који су се нашли на међународној потерници.
Истражни комитет Белорусије ставио је на међународну потерницу Светлану Тихановску, лидерку опозиције у егзилу, коју противници Лукашенка сматрају стварном победницом спорних избора 2020. године.
Белоруске власти терете Тихановскају, која сада живи у Литванији, за „угрожавање националне безбедности“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.