Вести

17. 07. 2024.

Аутор: Мила Манојловић Извор: Радио Слободна Европа

Одбрана ‘угледа и части’ или притисак на фондацију са именом убијеног Ћурувије

Тројица бивших припадника некадашње Државне безбедности (ДБ), који су првобитно окривљени, а онда правоснажно ослобођени за убиство новинара Славка Ћурувије у Београду, траже од фондације Ћурувијине породице укупну одштету од око 12.800 евра (1.500.000 динара) за "повреду части и угледа".

Тужбу су, према наводима Фондације, поднели некадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, као и припадници ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Курак.

Њих тројица, као и шеф ДБ-а у време власти Слободана Милошевића Радомир Марковић, првостепено су осуђени на укупно 100 година затвора за убиство новинара Славка Ћурувије почињено 1999, да би у фебруару 2024. били ослобођени.

Фондација Славко Ћурувија тада је исказала неслагање због коначне пресуде, којом је убиство новинара, у суђењу које је трајало девет година – остало некажњено.

Таква реакција Фондације на ослобађајућу пресуду сада је повод првостепено оптуженима и осуђенима за убиство, а данас слободнима, да пишу тужбе.

Адвокатица Зора Добричанин Никодиновић, која је заступала Милана Радоњића и Ратка Ромића у поступку за убиство Ћурувије, каже за РСЕ да су њени клијенти одлучили да туже након ослобађајуће пресуде јер више нису могли да толеришу писање „разних медија“.

„У тексту (Фондације Славко Ћурувија) пише ‘Још једном подсећамо да су ослобођени они који су убили новинара’. Заиста када добијете правоснажну ослобађајућу пресуду да вам и даље неко импутира и пребацује да сте убица, то је преко сваке мере“, наводи она.

Перица Гуњић из Фондације Славко Ћурувија каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) да су их на почетку ове тужбе шокирале.

„Заиста нисмо могли да очекујемо да ће неко тужити фондацију због изражавања става о судбини тог суђења. Шокантно је да став фондације коју су основали син и ћерка Ћурувије буду предмет оваквих тужби“, рекао је Гуњић.

Поједине међународне и локалне организације новинара у Србији оцениле су за РСЕ да ове тужбе представљају „притисак на слободу говора“ и „прогон“ оних који траже истину о убиству.

„Оно што се сада догађа је заправо застрашујуће, као покушај да се сада још уклони и избрише и име и спомињање Славка Ћурувије, да се уништи фондација која заправо жели доћи до истине својим радом“, рекла је за РСЕ председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) Маја Север.

Из ресорног Министарства информисања и телекомуникација нису одговорили за РСЕ на питање за коментар о овим тужбама до објављивања чланка.

Шта о тужбама наводи Фондација Славко Ћурувија?

Перица Гуњић из Фондације Славко Ћурувија каже да је након прве тужбе против фондације коју је поднео Милан Радоњић у јуну било „очекивано“ да ће то учинити и други правоснажно ослобођени по оптужби за убиство.

Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић траже појединачно око 4.200 евра (500.000 динара) за „повреду угледа и части“, наводи Гуњић.

Он додаје да се у тужби позивају на то што је Фондација у саопштењу након објаве ослобађајуће пресуде у фебруару 2024. навела да подсећа „да су ослобођени они који су убили новинара кога је тајна служба прислушкивала и пратила пре самог злочина, чије је убиство најављено на државној телевизији и са ким су се обрачунавали највиши државни званичници“.

Гуњић каже да ће Фондација изнети своју одбрану на суду и да очекује да суд „поступи по закону“.

„Очекујемо и да суд уважи чињеницу да свако у овој земљи има право на изражавање мишљења, а нарочито у случају као што је овај“, рекао је Гуњић додајући да ће фондација наставити са радом на борби за медијске слободе „без обзира на тужбе и притиске“.

Он оцењује да случај тужби против Фондације није усамљен и да у Србији постоји „озбиљан друштвени проблем“ и да су медији у Србији изложени такозваним СЛАПП тужбама.

СЛАПП тужбе обично подносе моћни појединци, лобистичке групе, корпорације или државни органи, а њихова сврха је да цензуришу, застраше и уц́уткају критичаре оптерећујући их трошковима правне одбране.

„Оне утичу на рад медија на начин да медији плаћају високе казне и немају времена да се баве својим послом“, наводи он, додајући да у Србији мора да се установи систем у ком ће медији моћи слободно да извештавају о питањима која су у интересу јавности.

Тужба против Фондације ‘као СЛАПП тужба’

Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара, коју је Влада Србије основала 2013, оцењује да се тужбе против Фондације могу тумачити као СЛАПП тужбе, које за циљ имају да је спрече да се бави убиством Славка Ћурувије.

„Иде много више на ту врсту претње и спречавања да се настави са пропитивањем и испитивањем свих осталих могућности и доказа везаних за ово убиство“, наводи Матић.

Матић наводи да се у спорном саопштењу Фондације ни на једном месту не спомињу лица која су се осетила споменутим. Циљ саопштења, према његовим речима, био је да се изрази затеченост у којој су се нашли због пресуде којом су, дотад осуђени, постали ослобођени.

„У овом случају, на саопштење које је издала Славко Ћурувија Фондација, није било реакције оних који сада туже, није било захтева да се са одређеном аргументацијом уклони садржај са сајта Славко Ћурувија Фондације и тек неколико месеци касније стижу тужбе“, рекао је Матић за РСЕ.

‘Прогон’ оних који траже истину о убиству Ћурувије

Председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) Маја Север оценила је да је суђење за убиство Ћурувије била „фарса од самог почетка“.

„Држава је на неки начин заштитила одговорне за убојство Славка Ћурувије и сада слиједи освета онима који једноставно не желе да то падне у застару и да се заборави тај стравичан злочин“, навела је она.

Указала је на то да двадесет пет година након убиства Славка Ћурувије на кућном прагу „немамо судски означене и кажњене починитеље за убојство“.

„Ми немамо осуђене убојице Славка Ћурувије, али имамо прогон оних који коментирају и траже истину. То је у најмању руку апсурдно, али заправо је изузетно опасно за новинаре, новинарке, али и за цело друштво“, рекла је Север за РСЕ.

Истакла је да се овим повећава притисак на слободне медије и слободно новинарство.

‘Прогон’ оних који траже истину о убиству Ћурувије
Председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) Маја Север оценила је да је суђење за убиство Ћурувије била „фарса од самог почетка“.

„Држава је на неки начин заштитила одговорне за убојство Славка Ћурувије и сада слиједи освета онима који једноставно не желе да то падне у застару и да се заборави тај стравичан злочин“, навела је она.

Указала је на то да двадесет пет година након убиства Славка Ћурувије на кућном прагу „немамо судски означене и кажњене починитеље за убојство“.

„Ми немамо осуђене убојице Славка Ћурувије, али имамо прогон оних који коментирају и траже истину. То је у најмању руку апсурдно, али заправо је изузетно опасно за новинаре, новинарке, али и за цело друштво“, рекла је Север за РСЕ.

Истакла је да се овим повећава притисак на слободне медије и слободно новинарство.

Новинарска удружења у Србији о тужбама против фондације

Из Коалиције за слободу медија, коју чине више медијских удружења у Србији, такође је стигла осуда тужби против Фондације Славко Ћурувија уз оцену да је то „покушај да се ућутка критика“.

Како је за РСЕ навела Тамара Филиповић из Независног удружења новинара Србије (НУНС), које је део Коалиције за слободу медија, трећа тужба против Фондације Славка Ћурувије је „бизаран преокрет ситуације“.

„Ем починиоци нису кажњени, нису пронађени, односно имали смо ослобађајућу пресуду за оне који су били осумњичени у овом поступку, ем фондација која је направљена са циљем да чува лик и дело Славка Ћурувије и да се бори за слободно и независно новинарство, сада доживљава тужбе због извештавања и коментарисања тих судских пресуда“, каже Филиповић.

Она је такође указала да је у Србији у порасту број СЛАПП тужби, чији је циљ, како каже, ућуткивање новинара.

„Оно што бележимо је пораст броја тужби који се тичу неких судских поступака, чак и због извештавања са судских рочишта који су иначе отворена за јавност“, истиче Филиповић.

Подизање тужби против Фондације Славко Ћурувија осудило је и Удружење новинара Србије (УНС).

УНС је у саопштењу оценио да новинарска и медијска заједница „имају право“ да буду незадовољни пресудом Апелационог суда у случају оптужених за убиство Ћурувије и да изразе неслагање са поступањем државе и суда у том случају.

Како је текло суђење за убиство Ћурувије?

Власник листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“ Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године у пролазу испред зграде у којој је живео.

Суђење за убиство је почело тек у јуну 2015. Четири године касније Специјални суд у Београду прогласио је кривим четворицу некадашњих припадника Државне безбедности за убиство, а суд је навео да је непосредни извршилац убиства НН лице.

Том пресудом су осуђени шеф Државне безбедности (ДБ) у време власти Слободана Милошевића Радомир Марковић и некадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић на по 30 година затвора. Некадашњи припадници ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Курак осуђени су на по 20 година.

Апелациони суд је ту пресуду укинуо у септембру 2020. и вратио суђење на почетак. Разлог је то што је Специјални суд, како се наводи, пресудом прекорачио оптужбу и увођењем НН лица као непосредног извршиоца убиства изменио чињенично стање описано у оптужници.

У поновљеном поступку Специјални суд је у децембру 2021. донео истоветну пресуду којом су потврђене затворске казне из првог поступка.

У фебруару 2024. Апелациони суд ослобађа четворицу некадашњих припадника Државне безбедности оптужби за учешће у убиству Ћурувије.

На сајту суда је тада објављено да „нема непосредних и посредних доказа који би поуздано потврдили да су Марковић, Радоњић, Курак и Ромић извршиоци овог кривичног дела“, а на ову одлуку не постоји право жалбе.

Ослобађајућа пресуда изазвала је оштре реакције новинарских удружења и дела опозиције у Србији, као и међународних организација и америчког Стејт департмента.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је поводом пресуде у фебруару да је то „ужасна порука за правосудни систем“, као и „лоша порука за свакога ко се бави тим послом у нашој земљи“.

Током последње три деценије, у Србији је убијено троје новинара и ниједан случај није разрешен.

Осим Ћурувије, реч је о случајевима убиства Даде Вујасиновић, која је пронађена мртва 8. априла 1994. године у свом стану у Београду, и Милана Пантића, убијеног 11. јуна 2001. године у Јагодини.