Вести
17. 04. 2024.
Суботић (Фејкњуз трагач): Медији у Србији не презају ни од чега (ВИДЕО)
Заменик уредника Фејкњуз трагача Иван Суботић каже да српски медији не презају ни од чега у трци за већим профитом, тиражима и кликовима и да је случај девојчице из Бора још једном показао да не могу да положе испит из етике. Наводи да су за српско друштво спинови, пристрасне вести и пропаганда много већи проблем од класичних лажних вести, чији је једини циљ да привуку кликове. Суботић каже да је подизање медијске писмености у Србији једини начин да грађани стекну имунитет на дезинформације и лажне вести.
Заменик главног уредника Фејкњуз портала Иван Суботић је у емисији Пола сата Демостата, у оквиру серијала о медијској писмености, рекао да је случај девојчице из Бора био показна вежба о томе како медији извештавају у кризним ситуацијама.
Он наводи да делује да су одређени таблоидни медији имали информације из истраге које су током свог скандалозног извештавања објављивали, иако те информације нису биле тачне или их је полиција током истраге обрађивала, па одбацивала.
“Очигледно да поједини медији имају приступ тим информацијама и зарад сензације ће их објављивати. Имали смо извештавање о родитељима, о страним држављанима који су наводно отели Данку, сада имамо извештавање о наводним убицама и још увек имамо описе шта се догодило, иако нема званичних информација”, наводи он.
Суботић наводи да медији теже ка профиту, већим тиражима, кликовима, већем прегледу реклама на сајтовима, те да не презају ни од чега како би стигли до профита.
Говорећи о могућим решењима, Суботић каже:
“Један део стручне јавности залаже се за већу казнену политику, други део говори како то не би уродило плодом, јер колико год да их казне, њима се више исплати да пласирају лажну, манипулативну, сензационалистичку информацију, а потом плате казну. То је перпетуум мобиле који функционише у српским медијима”, навео је он.
Он наводе да српски медији, од извештавања у кризним ситуацијама, преко политичких или економских прича, ни у једном случају не успевају да положе важан испит везан за етику и увек се враћају својим старим принципима.
Упитан ко је у ланцу новинар-уредник-медиј најодговорнији за такво извештавање, Суботић каже да на првом месту политика медија, затим уредници, па новинар, наводећи да има уредника и медија који “покваре новинаре” и снижавају стандарде новинарства, које су поједини новинари добили својим образовањем.
Говорећи о мотивима медија у Србији да пласирају дезинформације и лажне вести, Суботић каже да су различити – од сензационализма до политичких или економских мотива.
“Углавном су то кликови, односно сензационалистичке вести које се пласирају зарад кликова и онда се испостави да је нека сензација уједно и лажна вест. Често се ради о вестима које су толико провидно лажне да је довољно укуцати њихов наслов на енглеском језику”, навео је Суботић, додајући да то медије не занима, већ је битно да вест звучи “бомбастично”, да се добро дели на мрежама и да је посећеност сајта велика.
Са друге стране, мотиви су и политичке природе, како би се утицало на јавно мњење, а у ређим случајевима су интереси економске природе, у смислу заступања различитих интересних група, великих компанија, које су често у државном власништву.
Он наводи да на ширење дезинформација у великој мери утичу и околности које превазилазе границе Србије, као и да кризне ситуације готово увек генеришу лажне и манипулативне вести.
Како каже, пре пандемије је забележена поплава лажних вести о мигрантској кризи, потом су уследиле дезинформације о корона вирусу, па вакцинама против ковида, а затим је дошло до инвазије на Украјину.
Он је навео да је и хајка на професора Динка Грухоњића почела ширењем манипулативног садржаја и да представља класично скретање пажње са других актуелних дешавања која би могла да утичу посебно на десницу, како ону која је уз власт, тако и ону која је против.
Суботић каже да на њиховом порталу постоји листа од 15 медија који су највише ширили лажне вести, а на њој доминирају таблоиди, али и јавни сервиси, портали у страном власништву, као и мањи портали који припадају десном спектру.
Наводи и да су за српско друштво од класичних лажних вести чији је једини циљ да привуку кликове, већи проблем спинови, пристрасне вести и пропаганда, којих има и у домаћим таблоидима и у најтиражнијим медијима.
“Уколико бисмо бележили шта раде медији, у смислу пристрасности и пропаганде и других врста манипулација, могли бисмо да анализирамо једне штампане новине недељу дана, јер готово у свакој вести имамо различите облике пристрасности. Ако бисмо узели да разматрамо да ли је неки медиј заступао различите стране, видели бисмо да ни у најтиражнијим дневним новинама тога нема”, рекао је он и додао да српски медији греше на најједноставнијим, најкласичнијим могућим принципима новинарства, које би требало да уваже у старту.
На питање како да грађани Србије стекну имунитет на дезинформације, Суботић каже да је једина могућност подизање медијске писменостИ.
Суботић наводи да је у Србији индекс медијске писмености изузетно низак и да има доста простора за побољшање.
“У оном тренутку када грађани буду медијски писмени неће придавати пажњу садржајима са којима сада имамо проблем. Чим такви садржаји изгубе своје читаоце, новинарство ће се мењати. Док год имају своју публику, остаће овако”, оцењује Суботић.
Говорећи о утицају вештачке интелигенције, Суботић наводи да смо се и у Србији сусретали са неколико дезинформација пласираних на основу вештачке интелигенције.
Према његовим речима, један од најзначајнијих примера је то што су два кредибилна медија у Србији, који иначе извештавају добро, пренели изјаве наводног стручњака који се лажно представљао и користио фотографију генерисану вештачком интелигенцијом.
Међутим, он истиче и да се стручњаци који се баве утврђивањем чињеница стварају своје алате за борбу против дезинформација, засновене на вештачкој интелигенцији.
“Имамо пример британског портала FullFact, који је израдио свој АИ, који може да утврђује чињенице уживо. Док политичари говоре, рецимо, у парламенту, вештачка интелигенција прикупља податке из отворених база података, проверава да ли говоре истину и може у реалном времену да анализира”, наводи Суботић.
Видео: Демостат
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.