Вести
08. 04. 2024.
Медији, јавни интерес и кодекс - Неприродна глад за трагедијом
После више од недељу дана, потрага за двогодишњом девојчицом из Бањског поља, је прекинута. Ову вест саопштио је председник Републике Србије Александар Вучић, у четвртак, 4. априла на прес-конференцији. Новинарка ФоНета и чланица Савета за штампу Тамара Скрозза за Мингл истиче да је Вучић тиме прекршио своје уставно овлашћење чиме је, како истиче, прекршио све. Како додаје, током извештавања претходних 10 дана, ниједан медиј у Србији није поштовао Кодекс и начела која су прописана Кодексом, већ су још једном пали на тесту, чиме су задовољили глад читалаца/гледалаца, што није никако смело да се деси.
Скрозза каже да није у медијима није требало да се догоди да дође до закључка да је девојчица убијена, без њеног тела.
„Информација је чудна, изазива спекулације, изазива сумњу по друштвеним мрежама и неку врсту узнемирености међу грађанима и грађанкама, што је било непотребно. То је главни проблем, а све остало су везане ствари које су, из главног проблема, проистекле – изјаве председника Вучића и министра Гашића, што није смело да се деси. То показује да не постоје институције – нема тужилаштва, полиције, судија и адвоката. Имамо председника и министра полиције и то је то што ми имамо“, прича Скрозза.
Када је у питању извештавање медија, она каже да су све тачке, које су могле да буду прекршене у овом случају, прекршене.
„Пре свега тачка 2, поглавља 1, која каже да није дозвољено да се претпоставке и теорије третирају као чињенице. То смо имали током целе претходне недеље. Различите теорије и различити саговорници су представљени као чињенице, и потом даље преношене у другим медијима. Такође, прекршена је тачка 5, поглавља 1 која каже да је забрањено износити неосноване оптужбе. Ми смо имали ситуацију да су родитељи разапети на крст без икаквих доказа у делу јавности, у делу медија, а да је потом жена из Румуније отпужена, ни мање ни више, да је киднаповала туђе дете. У петак ујутру прекршено је правило на достојанство жртве, када је високи функционер полиције рекао да је дете задављено, да је било живо, и детаљно објашњавао детаље њене смрти чиме се криши право на достојанство жртве“, истиче она.
Сем ових, прекршено је и право на претпоставку невиности.
„Прекршено је и право на претпоставку невиности, у вези са неоснованим оптужбама. Прекршено је правило да медији не смеју слепо да верују извору који имају неку врсту интереса у целој тој причи. Имали смо неколико саговорника који су кружили по разним телевизијама, који нису у овом случају смели да буду саговорници, бар не на начин на који су били, тако да износе своје теорије. Нити су део истраге, нити су експерти, али имају неки свој партикуларни интерес“, каже она.
Једна од тачака која је прекршена у свим медијима јесте она која се тиче дискриминације. Скрозза истиче да је у већини медијских садржаја доведена у сумњу мајка девојчице, а не отац, што је резултат патријархалног друштва.
„Такође, прекршене су тачке које су тичу приватности и узнемиравања јавности. Оно што је најважније, а што се понавља у оваквим ситуацијама, јесте да медији разговарају са људима који нису у емотивном и менталном стању да разговарају са медијима. Ту пре свега мислим на породицу девојчице, која је била дубински интервјуисана, током свих ових дана – деда и родитељи, у свим могућим медијима, а они нису смели да буду саговорници уопште по поглављу 6, тачка 7, где пише да је забрањена злоупотреба менталног и емотивног стања људи који нису свесни моћи медија и последица тога што ће изговорити“, наводи она.
Медији кроз Кодекс треба да штите људе о којима извештавају и јавни интерес
Свака од тих тачака је врло важна, базична, за Кодекс новинара Србије. То нису нека правила која су тек тако установљена, то су правила која се тичу најдубље могуће приватности и права људи о којима медији извештавају. Медији и новинари, пре свега, морају да воде рачуна када су у питању стандарди и начела.
„Нарочито поражавајуће је понашање медија, поготово оних које сматрамо професионалним, а који су правили силне грешке приликом извештавања. Мислим да су сви медији желели да задовољне неприродну глад својих конзумената за трагедијом. Потпуно је јасно да је та читава прича која је заинтересовала јавност, али медији нису ти који треба да задовољавају ту врсту глади својих читалаца и гледалаца, већ да штите људе о којима извештавају и јавни интерес“, каже она.
Интерес друштва није био да се објављују подаци који су објављивани, посебно подаци из истраге чиме је нанета штета самој истрази.
„Није било неке велике разлике између професионалних и таблоидих медија, јер су се трудили да задовоље глад, а глад је била превелика. На психијатрима и психолозима је да одговоре зашто је та глад таква и толика. Да ли је то утицај ријалитија или ратова, да ли је то захваљујући политичкој и свим другим поларизацијама, па смо просто постали толико подељено, толико острашћено друштво, да је нама подигнута лествица на насиље, да ми не реагујемо на насиље, као што људи реагују у другачијим друштвима. Медији су се свим средствима трудили да ту глад задовоље, а погрешно је то што је та глад била таква и толика у јавности, а још погрешније то што су се медији потрудили да ту глад толико задовоље“, завршава она.
Подсетимо, Удружење новинара Србије (УНС), као и Савет за штампу, реаговали су одмах након што су информације доспеле у јавност, да медији престану са сензационалистичким извештавањем о трагедији која се десила у Бањском пољу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.