Вести
05. 04. 2024.
Само што су донети: Медијски закони ове године иду на дораду зато што је њихово доношење у финишу држава збрзала
Медијска заједница ће тражити гаранције уређивачке независности за медије у власништву државе који раде под капом Телекома. Важнија од самих закона је њихова примена, јер не постоји закон који ће да пропише све до детаља тако да га неки покварени ум не изврне у супротност, каже Тамара Филиповић Стевановић из НУНС-а.
Новоусвојени медијски закони – Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) и Закон о електронским медијима (ЗЕМ), требало би да буду измењени већ ове године, сазнаје Цензоловка.
То је закључак састанака са представницима европских институција, када се разговарало о томе како се нови медијски закони примењују.
Према речима Тамаре Филиповић Стевановић, генералне секретарке НУНС-а, која је присуствовала разговорима у Бриселу, поједине законодавне иницијативе које су покренуте или завршене у Европској унији имају огроман утицај на развој медијског система. То су акти који се тичу употребе вештачке интелигенције, дигиталних права и независности медија. Тако да се тада разговарало и о неопходности усклађивања нашег законодавства у складу са новим прописима ЕУ.
С обзиром на брзину којом су се у финалној фази пред усвајање у Скупштини договорила два нова медијска закона, неки делови закона нису најбоље и најјасније прецизирани, преноси нам наша саговорница. ЕУ је изнела свој став о томе и у годишњем извештају о напретку Србије у европским интеграцијама.
Гаранције уређивачке аутономије за медије у власништву државе
„Од наших институција Европска унија је добила уверавање да ће се и ти пропусти исправити и да ће се закони изменити већ ове године. О изменама два закона било је речи и на састанку одлазећег министра Михаила Јовановића са представницима Радне групе за израду Акционог плана за спровођење медијске стратегије, у јануару ове године”, каже Филиповић Стевановић.
Из годишњег извештаја о напретку Србије може се закључити да је неопходно дати боље гаранције када је у питању уређивање медија чији су оснивачи фирме које су у делимичном или потпуном власништву државе, да се морају боље дефинисати и проширити могућности за извештавање о кривичним поступцима итд., каже генерална секретарка НУНС-а.
Програмска координаторка Балканске истраживачке мреже (БИРН) Тања Максић појашњава да део који се тиче гаранција пре свега се односи на медије који су под капом Телекома. Она напомиње да је уверена да ће медијска заједница инсистирати управо на гаранцијама уређивачке независности за те медије.
Коментаришући чињеницу да ће нови закони морати да се мењају малтене тек што су усвојени, Филиповић Стевановић каже да је то последица целокупног процеса рада на законима, који је у финалној фази збрзан.
„Пред сам крај су испливали појединачни интереси које је држава уградила у саме законе, што је компромитовало читав процес, бар када је у питању Закон о јавном информисању и медијима. Била је то прилика да процес доношења закона постане пример добре праксе јер је процес био прилично транспарентан и инклузиван скоро до пред сам крај”, оценила је Филиповић Стевановић.
Истраживачица у БИРН-у Тања Максић каже за Цензоловку да измене тек усвојених закона нису нужно лоше, ако ће се добити бољи и квалитетнији закони. Ипак, како наглашава, важнија од самих закона је њихова примена. То је оно на чему годинама инсистира и на шта упозорава медијска заједница – да наше законодавство генерално није лоше, али да је примена неодговарајућа.
Примена нових закона брине и Тамару Филиповић Стевановић, која каже да су новоусвојени закони већ почели да се по старом добром рецепту извргавају у своју супротност.
„То нам говори да измене закона у Србији никада не гарантују да ће се нека област унапредити јер не постоји начин нити закон који ће да пропише све до детаља тако да га неки покварени ум не изврне у своју супротност. То је просто наша вечита бољка – питање владавине права у Србији није ограничено само на медијску сферу већ на сегменте нашег друштва које је у пропадању”, закључује Филиповић Стевановић.
Телеком у фото финишу добио могућност да оснива медије
Измењени Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) и нови Закон о електронским медијима (ЗЕМ) усвојени су крајем октобра прошле године. Процес израде предлога измене ЗЈИМ пратило је пробијање рокова, распуштање радних група, борба за имплементацију Медијске стратегије, која је и предвидела измену закона. У самом финишу процеса усвојени су чланови закона који Телекому омогућавају да оснива медије.
Ипак, медијска удружења успела су да се изборе за позитивне промене, као што је ускраћивање новца из буџета на медијским конкурсима онима који крше професионалне стандарде. Нови закон укључио је и санкције у том случају.
Након кашњења више од годину дана, формирана је радна група без представника новинарских удружења са задатком да у року од два месеца израде нацрт Закона о електронским медијима. Иако је увео новине, попут виших критеријума за избор чланова Савета РЕМ-а и искључивања одбора Скупштине Србије и Скупштине Војводине као предлагача за чланове Савета, две кључне ствари на којима се инсистира у Медијској стратегији и Акционом плану нису ушле у нацрт.
Измене Закона о јавним сервисима касне годину и по, а нису ни почеле
Осим Закона о електронским медијима и оног о јавном информисању, Медијском стратегијом и Акционим планом за њено спровођење предвиђене су измене низа закона, међу којима и Закона о јавим медијским сервисима. Њега је, према акционом плану, требало изменити још у трећем кварталу 2022. године. Овај процес није ни започет.
„Релевантна новинарска и медијска удружења треба да дају експерте који ће учествовати у раду ове радне групе. Остаје да видимо да ли ће то бити приступ и министарства. Ми смо увек спремни на конструктивни дијалог и дељење експертизе иако смо се више пута осећали искоришћено и намагарчено. Ми другу државу и друге законе немамо, те ћемо се трудити да радимо у најбољем интересу медијских радника и радница”, објашњава Филиповић.
Изменама Закона о јавним сервисима предвиђено је:
– обавеза редовног и транспарентног извештавања јавности о трошењу средстава;
– прописивање јасних критеријума за избор чланова Управног одбора и директора јавних медијских сервиса;
– редефинисање поступка избора чланова Управног одбора ради унапређења независности и компетенција органа управљања;
– давање законских гаранција уређивачке аутономије, а посебно редакција информативног програма;
– промена начина избора Програмског савета, како би се омогућило да то тело буде екстерни контролор програмских садржаја јавних медијских сервиса, и истинска спона између гледалаца и органа јавних медијских сервиса;
– избор повереника за професионалне стандарде и односе са корисницима услуга јавних медијских сервиса;
– да у процесу избора и опозива генералног директора, осталих директора, главних и одговорних уредника, као и одговорних уредника јавних медијских сервиса могу да учествују искључиво органи јавних медијских сервиса;
– јасна обавеза издавачима медија да примене адекватне техничке мере и решења у циљу онемогућавања да деца и малолетници имају приступ медијским садржајима који могу нашкодити физичком, менталном или моралном развоју деце и малолетника, укључујући ту примену механизама условног приступа за ријалитије принудног окружења, уз обавезно прописивање санкција за кршење оваквих обавеза.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.