Вести
18. 03. 2024.
Састанак Сталне радне групе за безбедност новинара у Новом Саду: "Уморни смо од пријављивања претњи и тога да од себе правимо вест"
Чланови Сталне радне групе за безбедност новинара данас су у Радио кафеу у Новом Саду разговарали са новинарима који су последњих недеља под бруталним притисцима и претњама.
Напади са којима се последњих недељу дана суочавају новинари у Новом Саду уследили су само због тога што извештавали са протеста или износили своје ставове јавно.
Ана Лалић Хегедиш председница НДНВ и новинарка портала Нова, која већ недељу дана трпи најгоре претње због ставова изречених на фестивалу Ребеду у Дубровнику, каже да су је до сада два пута звали из тужилаштва и за један случај јој је саопштено да је наложено полицији да поступа по пријави, што значи да је прихваћена.
- Од почетка претњи прошло је шест дана. Та процедура је спора, иако верујем да постоји добра воља тужилаштва да случајеве реши. Да се брже реагује као у неким другим ситуацијама када се прети онима који нису новинари, где у року од два, три сата сазнамо све о особи која је претила и она буде ухапштена, било би другачије. Да је неко у недељу кад су кренуле претње, не мора бити ухапшен, али идентификован и позван на разговор, то би сигурно барем за педесет одсто умањило салве претњи које су накнадно стизале - рекла је Лалић.
Како сматра, имамо проблем пре свега са свакодневним флангрантним кршењем Кодекса новинара, јер све су ове претње заправо последица интерпретације онога што је наводно рекла у Добровнику.
- Вратила сам се у Србију и једна од вести која ме дочекала је да "рушим српске цркве". Има људи који искрено верују таблоидима и тако добијају легитимитет да нам нешто учине лоше - додала је она.
Како истиче, никада до сада није добијала оволику количину претњи.
- Да бисте пијавили директну претњу за угрожавање живота, јер оне би сигурно требале бити процесуиране, морате да ишчитате све претње које вам стижу. Од петка до прекјуче, морала сам да прочитам преко 1200 порука. После неког времена, одустала сам и рекла да више не могу - наставила је Лалић.
Веран Матић члан ове радне групе и председник Управног одбора АНЕМ-а каже да у ово новој реалности у Србији имамо неколико драстичних ситуација. Једна је да се сада током демонстрација увек деси повређивање новинара.
Када новинари трпе насиље од службених лица већином је то од жандармерије због чега је СРГ тражила састанак са представницима жандармерије и договор је да се направи заједнички протокол како да се понашају према новинарима у кризним ситуацијама.
- Тужилаштво је проценило одређену количину чланова кривичног законика по којима поступа по ургентном упутству за новинаре. Али није то упутство заковано. Има читава лепеза случајева где би се могло још реаговати. Посебно је важан тај однос према новинаркама, ту има много више зла које се догађа, а ми га не видимо. Појављује се и тај осећај секундарне виктимизације, кад пријавите случај поново морате све да пролазите, због чега постоји одређена задршка -изјавио је Матић.
Друга драстична ситуација је она са новинарима у унутрашњости који су веома незаштићени, али и усамљени, попут новинарке портала "Ин медије" Верице Маринчић коју је припадник обезбеђења изгурао из зграде општине, јер наводно није била акредитована.
- Мени је мало већ доста. Не могу више да трпим ту тензију када ће неком пасти на памет да се на мени иживљава само из њему познатог разлога. У овом последњем случају, који се сад већ физички догодио, једва сам искомуницирала сама са собом и својим инстинктом да ја не постанем насилник. Уз константу агресију којом сам изложена неко ће из мене да извуче оно што ја нисам, а увек сам и само за културу дијалога и комуникацију - казала је Маринчић.
Како додаје, дошли смо до тренутка да новинар који указује на лоше појаве у друштву, одједном постаје кривац што уопште о томе има право да нешто каже.
- Тај дан када су ме избацили, нисам извештавала о не знам каквим корупцијама и великим причама, то је био обичан протест грађана из Чортановаца. Мене та станица лично не занима, не идем тамо возом. Али ту нисам била у питању ја, него људи тог места који су остали без станице и који су грађани ове земље. Мене је жена која ради у пореској управи у Инђији гађала флашом. И поред сведока и снимка, одлучили су да је она на тренутак психички посрнула и да је све у реду. Она и даље тамо ради и има приступ свим нашим подацима. Не желим да се икоме било шта лоше деси, али ајде да поставимо ствари на своје место или ћемо сви психички посрнути - наставила је она.
Ксенија Павков новинарка Н1 казала је да је све ово што се дешава последица атмосфере линча која се годинама ствара и која долази од оних који би требало новинаре да бране, а то су институције. Салве увреда и претњи трпи већ неколико дана након извештавања са протеста испред Центра за социјални рад.
- Моја фотографија са именом и презименом у ових пар дана се неколико хиљада пута поделила на разним Телеграм каналима и на друштвеним мрежама и не знам шта може да се деси ако ме неко препозна на улици. Нисам кроз ово никада пролазила и не знам да ли ћу се икада навићи на оволику количину претњи који добијам на друштвеним мрежама, као што сам се нажалост навикла на претње и неугодне ситуације које ми се дешавају на терену, што такође није нормално - изјавила је Павков, додајући да неке претње на терену више ни не пријављује, јер је већ уморна од тога да од себе прави вест.
Новинар портала 021.рс Жарко Богосављевић такође је претрпео низ претњи пре неколико дана на протесту испред Центра за соцојиални рад, где се неколико десетина грађана побунило што је Новосађанки Ани Михаљици ова институција одузела троје деце.
Богосављевићу је пред окупљеним демонстрантима претио чак адвокат ове мајке, таргетирајући га као човека који шири лажи. Тада су вербалне претње и увреде претрпеле и новинарке Тањуга и Курира. Истраживање које је спровео ОЕБС каже да је у овом тренутку у Србији 30 одсто новинара треба стручну терапијску помоћ, док 60 одсто због константног стреса вуче друге здравствене проблеме.
У раду Сталне радне групе за безбедност новинара учествују представници тужилаштва, полиције и новинарских и медијских удружења (УНС, НУНС, НДНВ, АНЕМ, АМ и АОМ). Састанак је сазван на иницијативу УНС-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.