Вести

08. 03. 2024.

Аутор: ЕФЈ Извор: УНС

Извештај о безбедности новинара: Озбиљна забринутост због употребе шпијунског софтвера, злонамерних тужби и новинара у егзилу

Незаконито постављање шпијунског софтвера против новинара, употреба злонамерних тужби против новинара да би се ометао њихов истраживачки рад (СЛАПП) и несигурна ситуација многих новинара у егзилу, посебно из Русије и Белорусије, неке су од главних забринутости које су изразиле Европска и Међународна федерација новинара (ЕФЈ-ИФЈ) и друге партнерске организације Платформе Савета Европе која промовише заштиту новинарства и безбедност новинара у свом годишњем извештају за 2024. годину.

Извештај објављен под насловом „Слобода штампе у Европи: Време је за преокрет“, процењује главна питања која подривају слободу штампе – ​​укључујући претње и застрашивање, притвор, рестриктивно законодавство, злонамерне тужбе, заробљавање медија и нападе на медије јавних сервиса– и даје препоруке за њихово решавање.

Партнери платформе су 2023. објавили 285 упозорења о озбиљним претњама или нападима на слободу медија у Европи у поређењу са 289 упозорења у 2022*. Иако је 2023. број убијених новинара и улично насиље над њима смањен, упозорења на платформи показују растућу разноликост претњи, притисака и ограничења под којима новинари морају да раде свој посао.

Реагујући на објављивање извештаја, генерална секретарка Савета Европе Марија Пејчиновић Бурић је рекла: „Извештај Платформе за безбедност новинара показује све веће ризике и препреке са којима се новинари и медији у Европи суочавају. Потребна нам је одлучна акција држава да заштитимо новинаре и да се супроставимо претњама слободи медија, као што су тужбе против злоупотребе и незаконит надзор. Да би побољшале безбедност новинара, наше државе чланице треба да покажу снажну посвећеност поштовању стандарда слободе медија и да промовишу кампању Савета Европе „Новинари су важни“ на националном нивоу.”

У извештају се наглашава да су слобода медија и дигитална безбедност новинара и даље угрожене континуираном употребом шпијунске технологије за прац́ење новинара и медијских актера, а одговорност за пријављене злоупотребе и даље се избегава.

На представљању извештаја у Солуну, у Грчкој, генерални секретар ЕФЈ Рикардо Гутијерез осудио је пасивност јавних власти у случају случајева незаконитог праћења новинара и поновљеног кршења заштите новинарских извора: „Документоване су стотине случајева, али до сада није осуђена ниједна особа одговорна за постављање шпијунског софтвера против новинара”.

Извештај такође указује на невиђени број медијских радника у Европи – посебно из Русије и Белорусије – који су отерани у изгнанство у иностранство због физичког ризика по живот и слободу, судског гоњења, претњи и застрашивања, које се често настављају  против њих и њихових породица и након што оду у егзил.

Још један тренд истакнут у извештају је да је слобода медија била ометана злоупотребом правних радњи, укључујући Стратешку тужбу против учешц́а јавности (СЛАПП), коју су покренули политичари и пословни актери на основу националних закона о заштити угледа, са циљем да узнемиравају новинаре и медије  излажуц́и их кривичним осудама, плац́ању високе накнаде штете и великих новчаних казни.

Године 2023, руски агресивни рат против Украјине наставио је да има значајне ефекте на слободу медија и безбедност новинара. Два новинара – Бохдан Битик и Арман Солдин – погинули су док су извештавали у Украјини, а неколицина других новинара је повређена. У нападу на ТВ станицу Топ Чаннел у Албанији погинуо је још један медијски радник, обезбеђење Пал Кола.

Од 31. децембра 2023. године, 55 новинара и медијских радника било је у притвору у државама чланицама Савета Европе – укључујуц́и украјинске територије које је окупирала Русија – и 65 у Русији и Белорусији, где је напад на независне новинаре интензивиран. Русија се вратила пракси институционализованог узимања талаца хапшењем америчких новинара Евана Гершковича и Алсу Курмашеве. На листи од 120 новинара у затвору у Европи налазе се Џулијан Асанж у Великој Британији и Пабло Гонзалес у Пољској.

У 2023. Платформи је додато пет случајева некажњивости за убиства новинара, они који се тичу Сократиса Гиолиаса и Гиоргоса Караиваза (Грчка), Алеха Бјабењина (Белорусија), Милана Пантиц́а (Србија) и Јурија Шчекочихина (Русија). До краја године било је 30 дојава о некажњавању за убиство у вези са 49 медијских радника активних на платформи. Случај украјинског новинара Вјачеслава Веремија проглашен је затвореним.

У извештају, партнери, укључујуц́и ЕФЈ и ИФЈ, изражавају своју подршку Кампањи Савета Европе за безбедност новинара „Новинари су важни“, покренутој у октобру 2023. године, и позивају државе чланице да спроведу реформе полицијског и правосудног система да у потпуности буду у складу са Препоруком Комитета министара из 2016. о заштити новинарства и сигурности новинара и других медијских актера.

* Извештај Платформе обухвата 46 држава чланица Савета Европе, као и Русију, након њеног избацивања из Савета Европе 2022. године, и Белорусију.

Извештај о безбедности новинара: Озбиљна забринутост због употребе шпијунског софтвера, злонамерних тужби и новинара у егзилу

Незаконито постављање шпијунског софтвера против новинара, употреба злонамерних тужби против новинара да би се ометао њихов истраживачки рад (СЛАПП) и несигурна ситуација многих новинара у егзилу, посебно из Русије и Белорусије, неке су од главних забринутости које су изразиле Европска и Међународна федерација новинара (ЕФЈ-ИФЈ) и друге партнерске организације Платформе Савета Европе која промовише заштиту новинарства и безбедност новинара у свом годишњем извештају за 2024. годину.

Извештај објављен под насловом „Слобода штампе у Европи: Време је за преокрет“, процењује главна питања која подривају слободу штампе – ​​укључујући претње и застрашивање, притвор, рестриктивно законодавство, злонамерне тужбе, заробљавање медија и нападе на медије јавних сервиса– и даје препоруке за њихово решавање.

Партнери платформе су 2023. објавили 285 упозорења о озбиљним претњама или нападима на слободу медија у Европи у поређењу са 289 упозорења у 2022*. Иако је 2023. број убијених новинара и улично насиље над њима смањен, упозорења на платформи показују растућу разноликост претњи, притисака и ограничења под којима новинари морају да раде свој посао.

Реагујући на објављивање извештаја, генерална секретарка Савета Европе Марија Пејчиновић Буриђ је рекла: „Извештај Платформе за безбедност новинара показује све веће ризике и препреке са којима се новинари и медији у Европи суочавају. Потребна нам је одлучна акција држава да заштитимо новинаре и да се супроставимо претњама слободи медија, као што су тужбе против злоупотребе и незаконит надзор. Да би побољшале безбедност новинара, наше државе чланице треба да покажу снажну посвец́еност поштовању стандарда слободе медија и да промовишу кампању Савета Европе „Новинари су важни“ на националном нивоу.”

У извештају се наглашава да су слобода медија и дигитална безбедност новинара и даље угрожене континуираном употребом шпијунске технологије за прац́ење новинара и медијских актера, а одговорност за пријављене злоупотребе и даље се избегава.

На представљању извештаја у Солуну, у Грчкој, генерални секретар ЕФЈ Рикардо Гутијерез осудио је пасивност јавних власти у случају случајева незаконитог прац́ења новинара и поновљеног кршења заштите новинарских извора: „Документоване су стотине случајева, али до сада није осуђена ниједна особа одговорна за постављање шпијунског софтвера против новинара”.

Извештај такође указује на невиђени број медијских радника у Европи – посебно из Русије и Белорусије – који су отерани у изгнанство у иностранство због физичког ризика по живот и слободу, судског гоњења, претњи и застрашивања, које се често настављају  против њих и њихових породица и након што оду у егзил.

Још један тренд истакнут у извештају је да је слобода медија била ометана злоупотребом правних радњи, укључујући Стратешку тужбу против учешц́а јавности (СЛАПП), коју су покренули политичари и пословни актери на основу националних закона о заштити угледа, са циљем да узнемиравају новинаре и медије  излажуц́и их кривичним осудама, плац́ању високе накнаде штете и великих новчаних казни.

Године 2023, руски агресивни рат против Украјине наставио је да има значајне ефекте на слободу медија и безбедност новинара. Два новинара – Бохдан Битик и Арман Солдин – погинули су док су извештавали у Украјини, а неколицина других новинара је повређена. У нападу на ТВ станицу Топ Чаннел у Албанији погинуо је још један медијски радник, обезбеђење Пал Кола.

Од 31. децембра 2023. године, 55 новинара и медијских радника било је у притвору у државама чланицама Савета Европе – укључујуц́и украјинске територије које је окупирала Русија – и 65 у Русији и Белорусији, где је напад на независне новинаре интензивиран. Русија се вратила пракси институционализованог узимања талаца хапшењем америчких новинара Евана Гершковича и Алсу Курмашеве. На листи од 120 новинара у затвору у Европи налазе се Џулијан Асанж у Великој Британији и Пабло Гонзалес у Пољској.

У 2023. Платформи је додато пет случајева некажњивости за убиства новинара, они који се тичу Сократиса Гиолиаса и Гиоргоса Караиваза (Грчка), Алеха Бјабењина (Белорусија), Милана Пантиц́а (Србија) и Јурија Шчекочихина (Русија). До краја године било је 30 дојава о некажњавању за убиство у вези са 49 медијских радника активних на платформи. Случај украјинског новинара Вјачеслава Веремија проглашен је затвореним.

У извештају, партнери, укључујуц́и ЕФЈ и ИФЈ, изражавају своју подршку Кампањи Савета Европе за безбедност новинара „Новинари су важни“, покренутој у октобру 2023. године, и позивају државе чланице да спроведу реформе полицијског и правосудног система да у потпуности буду у складу са Препоруком Комитета министара из 2016. о заштити новинарства и сигурности новинара и других медијских актера.

* Извештај Платформе обухвата 46 држава чланица Савета Европе, као и Русију, након њеног избацивања из Савета Европе 2022. године, и Белорусију.