Вести
26. 02. 2024.
У жижи: Вештачка интелигенција у новинарству
Између бенефита и злоупотреба
Питање коришћења вештачке интелигенције (ВИ) и заштите од злоупотребе у медијима и уопште, непрестано се поставља. Стручњаци тврде да ће до 2026. године огромну већину садржаја на интернету производити управо ВИ, а то се односи и на садржај у медијима, па овакве прогнозе изазивају бојазан да ће ВИ убрзо заменити новинаре у редакцији.
Коришћење генеративне вештачке интелигенције (ВИ) у креирању садржаја још увек је у зачетку, али неупитан је убрзан развој ове области. Лакоћа управљања алатима ВИ омогућила је њихову широку упортебу, а највеће интересовање протекле године било је за апликацију ЦхатГПТ компаније Опен АИ. Поред алата за креирање литерарног садржаја, ту су и оне апликације које омогућавају генерисање фото, аудио и видео садржаја. Многи су са радошћу прихватили нове могућности, како новинари, тако и они који желе да злоупотребе благодети нових технологија, што задаје главобољу првенствено фектчекерима и законодавцима.
Питање коришћења вештачке интелигенције приликом креирања садржаја постаје све актуелније како у новинарству тако и у другим областима. Ројтерсов институт за изучавање новинарства у својој анкети о будућности заната и медија помиње извештај Еуропола који каже да ће до 2026. године огромну већину садржаја на интернету производити ВИ, а то се односи и на садржај у медијима. Овакве прогнозе изазвале су бојазан да ће вештачка интелигенција заменити новинаре у редакцији.
Замена за новинаре
Вођа тима за дигиталне медије на пројекту Медији.Иновације Павле Златић објашњава за Досије да се ВИ на неки начин већ деценијама користи у новинарству и да неке велике редакције имају ВИ алате који им помажу у писању берзанских или спортских извештаја.
„Оно о чему се прича у последње време јесте генеративна вештачка интелигенција. То је сада у фокусу. Верујем да се користи у многим редакцијама јер им то олакшава посао. Није поента да она потпуно замени новинарски посао него да убрза и трансформише ‘пешачке послове’, на пример, да сад овај интервју транскрибује са 99 одсто тачности, али и да ти направи сиже, да ти каже шта је најважније, о чему је саговорник причао“, објашњава Павле Златић.
Он предвиђа да ће примена ВИ донекле заменити новинаре.
„На пример, могу да задам задатак ‘напиши ми новински текст о десет најбоље оцењених српских филмова на ИМДБ’ и он ће то вероватно урадити брже и боље него већина новинара који су на том нивоу у редакцији. Дакле, он избаци тај текст за десет секунди и провера таквог текста је, у овом тренутку, пет до десет минута, што је неупоредиво брже него сат времена, колико ти треба да укуцаш све и саставиш текст. Не кажем да је нужно да ће новинарство као такво ишчезнути. Сви могу да користе ВИ да им прави неке листе, онда ће све постати исто и тада ће једина диференцијација бити ко има правог новинара, ко има неку личност и поставља права питања или истражује праве теме. Онда би можда људски фактор могао бити нека екстра вредност“, наводи Златић.
Како се заштитити
Питање заштите од злоупотребе ВИ у медијима и уопште такође се поставља. Како се појављу алати за генерисање садржаја помоћу ВИ, тако се појављују и алати за детектовање садржаја насталог коришћењем ВИ.
„То је борба технологија. Имамо сад ЦхатГПТ који пише овако или онако и имамо алат који каже ‘ја детектујем како пише ЦхатГПТ’. И онда ће неко да каже ЦхатГПТ-ју ‘убаци седам одсто словних грешака у овај текст’ и онда ће овај други софтвер да каже ‘не, ово је човек’. Али тада ће и та технологија да постане боља и то ће бити увек једно против другог и у новинарству. Нажалост, наравно да ће ова ствар бити јако корисна за оне који хоће да праве хаос, мислим на садржај који је мисинформација, дезинформација, манипулативан и слично“, каже Павле Златић.
Париска повеља
Комитет који су чиниле 32 истакнуте личности, уз помоћ Репортера без граница, донео је крајем прошле године Париску повељу о употреби алата вештачке интелигенције у медијима. Циљ је заштита права на информисање успостављањем смерница за етичку употребу и развој система ВИ.
Повеља садржи десет тачка и ослања се на основне вредности новинарске етике: истинитост, правичност, независност, одговорност, недискриминацију, поштовање приватности и поверљивости извора, а свака употреба ВИ која је утицала на производњу или дистрибуцију садржаја јасно мора бити назначена.
Смернице из Париске повеље ће морати да се примењују у Србији, а ове године се очекује и допуна Кодекса новинара Србије који ће ближе дефинисати примену ВИ у медијима.
Извршна директорка организације Партнери Србија Ана Тоскић Цветиновић каже за Досије да се увелико ради на регулисању употребе вештачке интелигенције у свету.
„У погледу регулације, код нас је још увек све на нивоу стандарда који су постављени стратегијом развоја вештачке интелигенције и етичким смерницама за развој и примену ВИ. Међутим, Европска унија ради на усвајању Акта о вештачкој интелигенцији који би требало да класификује системе ВИ у односу на то какве ризике они носе по права и слободе. Акт би требало да буде усвојен ускоро. Коначан текст је усаглашен, ради се на њему последњих три године и више. Претпоставка је да ће и Србија у процесу усклађивања прописа усвојити неки сличан посебан закон или можда допунити постојеће законе који могу имати утицај на питање примене и развоја ВИ“, објашњава Ана Тоскић Цветиновић.
Она додаје да је јако битно испратити шта се дешава на том пољу у другим земљама, без обзира да ли ће Србија усвојити неки посебан пропис или не, јер је садржај на интернету иако је генерисан у другим државама доступан и има утицај на наше грађане.
„Оно што је битно у ЕУ је што је усвојен тај Акт о дигиталним услугама који уређује одговорност великих платформи и утицаја садржаја ако се шири на платформама, а имају карактер дезинформација и лажних вести. Оно што је битно, тај акт није директно примењив у Србији али има ефекте на наше грађане и нама је битно да видимо на који начин ми као земља, али и цео регион можемо да се припремимо на неки ефекат преливања свих тих прописа који доносе у ЕУ, али и да видимо како се буду усвајали национални прописи како ће они изгледати“, наводи Тоскић Цветиновић.
Заштита приватности
У контексту заштите приватности, наша саговорница каже да је и сада могуће тражити судску заштиту уколико је неки медијски садржај настао злоупотребом ВИ и личних података.
„Постоје неки механизми на основу Закона о заштити података о личности. Не мора да се чека да се усвоји неки посебан закон зато што је ’дееп факе’ заснован на коришћењу наших података, слика и тона који је модификован. У том смислу може се тражити заштита, тј. скидање садржаја са интернета па и накнада штете уколико се утврди да је штета настала. Други аспект је право интелектуалне својине ТВ станица или појединца који је направио оригинални видео. Ти механизми нису специфични за ‘дееп факе’, али спадају у домен заштитите података. Ту је судска заштита могућа, односно, утврђивање повреде приватности, ако говоримо о том делу и накнаде штете која може настати, материјалне или нематеријалне“, каже Тоскић Цветиновић, али додаје да су износи који се додељују на име накнаде штете ниски и немају ни ефекат сатисфакције за жртву, а са друге стране нема ни одвраћајуће дејство за медије.
Ана Тоскић Цветиновић закључује да би решење биле веће казне за медије и немогућност коришћења јавних средстава од конкурса и јавиних набавки за медије који континуирано крше кодекс и који су осуђивани за повреде права. Према њеним речима, они не би смели да буди корисници средстава из јавних фондова.
Текст је пренет са сајта НУНС-а.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.